Подунавка Земун

Оиаи листт, из.чпи Срсдош, и (л оотомг. а цена иу в на годииу 5 Форинта. на полт> године 2'/ 2 Форинта гр. безт. попп арине; поштанска такса износи на 1ј месекш 30. кр. ср. Нренуиернрати се иоже у Аустрји кодг сиаке поште или познати наши скупителн иди управо кодг издаватела у пдаћеиммЂ писмама. За огласе плаћа се за редт. 3 кр- ср.

Иевеста.

(Одг ђ. 1опановића Свмборца.) [Продуженћ.]

Већг до Кубе одг прилике Н1б више одг осамдесеп. морски мијд 6в1јо , кадт. едиомг Вићенпе иосле иекакви есапа и рачупанц одвећв гпЂвјбивб дође, да Фруиггукуе. „Но г. Говане," иоругателш смешећи се рече Девре, „кадт> се посЈе еЈа усппете на кровг, видиће те ваше познаннке „пиЈиће маВке Каре, а дошлм су и насг да посћте, Сасвимт. се е иримЂтити дзјо, како се е г. 1ован'1. у лицу променуо, н МуЈатв то примћтивши; немогаше ову прилику тако на јк> проиустити, да га не замоЈИ, за живу гЈаву да се неусуди опетт. на нби пуцати, но г. ЈованЂ обузетн стра омг и ужасомг ову и ненрим^чавагоћи сирднк), увераваше и то Богб зна како Мулата, да бм пре себи нуну цевв наИкрушие сачме у трбу сасуо, него нгго бм више на те невине птпчице пушку и натегнути помисјјо. Вићентје шаломг Мулатовомг нешто маЈО разлонт., мишлнше, да се е непогоди на свакШ начинг надати. То му у толико теже бм, зашто башт. садг, на наиопаснЈемБ месгу, да му се то приклгочи. Бура га баигв може онамо бацити одт. кудг се онг уклана, и гди сигурно Енглези обично крсташе; а да е Јепо време послужило — као досадг — то бм онг Н1>и свакоако мимоишао, или бћ! се сг НБИма лакше сразити могао. Докг су ирочи п капетапг за Фруштукомг седнји, г. Јовапг никако мира нјв имао. Онг се самг у персони, да л' су пи немили гости заиста ту, ув"ћрити же.по! Непримћтно успне се на кровг. Заиста ту су бБие те несретне птице! И тако веселе, тако питоме, и тако су се около лађе а особито бЈизу кормана летећи дерале, часг бм се у воздухг винуле, а часг бм се по води — за кого мушицу или црвакг себи за рану иаћи, затоцилале, и свему су

ономг наВточше одговарале, што е на ХобсоновоИ галш пре несреће догодивше се одг нби виђено бмло. Г. 1ованг стра'овито е уздисао, и кадг се наивећма, гледћн 1И, замисл10, и о судбпии свошИ размишлавао, осети на едаредг, да га неко у раме дирну. Онг презне, н види Махену предг н1>га стоати. „Буде велика бура!" ноказугоћи иа западогожноИ страни црне облаке. „Ако оће Тарки, онг учини, буре нема," рече ова покварено Енглески. „Шга велишг?" усплаирено упита г. 1ованг. „Тарки веЈикШ врачг, велишВ 1одола свештеникг. Може учинити, па ше бура," настави ова. „За име Бож1е, Махена, трчи, ави капетану, да га одма ослободн!" викне оваи. „Таркн не ради, кадг капетанг оће, ради,кадг Махена оће; ал' а несмемг му казати;" одговори робииа. „Врачбина 1Пе добра, ако капетанг зна." „За Бога зарг нема начина!" све уилашенје и страшлБивЈе говораше оваи. „Тарки прави жертву Идолу;" полако рекне Махеиа, извлачећн исподг кецел^ћ чудповате Форме изгн^чено парче леба. „Но оће л' господиаг дати ово Тарки," пружагоћи му истми лебг, „оида све добро,онда нЈе бура." „Та оћу!" рече истмИ, лебг одг н^ћ узевши, и у џепг прикрнвагоћи. „Ако господична Тарки чашу рума да, и да онг поеде оваи лебацг." Настави ова дал1). „0, то ћу све д изредити!" повиче ова8 радостно. „Ал' Ема му може и рате дати, то бм се шштг ман"ћ примћтило." „А, то не иде! Мора г. 1ованг. Господична неверуе на врача;" одговори црнка. „И морамг ићи, и то цитко да незна."