Подунавка Земун

322

Као мунл стрчи робипа у свого собицу. „Непомогне л', башт. пишта нн шкодитн неће! Зашто да таВ дрнБ1В врагг тамо доле не учини свок> врачол'но?" говораше трговгцт, самв са собомт>. „Ако е све истнна, — кое лако може бнти, ерг и Махеиа е више пута посведочила, — што Плакида нриповедаше, то е заиста оваковомт. врачу и свештенику Идола детинирја навући и растерати буру. — За Бога, све су већи и тавнш облаци, а и врашке птице ено све немирше лете! — Не остав друго ништа, него да црнцу оваИ лебацт. дадемт., па нека врача, да га е милина, буди Богђ сг нама!" „Пуштаите наполЂ прву частћ црнаца!" продере се капетанг Вићенпе, кои се са заоставшима кодт. Фруштука на крову указа. „Нека скачу едно по сата, да бм се моглн сви обредити, и онетг да бм се сви при предстоећоЛ непогоди на свое место позатворати могли. По подне ће се за цело море усколебати," Свакидакнгћ скачан1» започе се. БићентЈе се бжше сг Мулатомг у некЈи важни разговорг унуст'к), кадг е Ела по обичаи Тарки чашу рума дала. Садг и г. 1ованг употреби прилику додати му онан комадг леба, сг речма: „одг Махене за врачан^!" О в аИ погледа лебг, и чимг е знаке гн1>чене на нЂму спазјо, тури подг свого кецелго, кок) е предг собомг имао; погледи прво г. 1ована, затимг капетана, а иапоследакг и Ему. Шгове велике граорасте зенице почну се тамо амо колебати, да се нримЂтити дало, како ч се е уверити хтео, да те кои опаз10; а кадг прим1>ти да нико Н1е смотрн», почне као бесомучанг радостно подвикивагоћи сг прочима скакати и превртати се. Или су се птичице у свомг предсказиванго превариле, или су се облаци кудг на другу страну окренули, доста толико, да тога дана буре не блше. Шта е садг г. 1ованг о врачбинн веровао ? и кои бв! то н1>му изг главе избити у сташо бно, да то Тарки ше са своЈомг врачолтмг израдјо? Као што е речено, морали су се облаци кудг на другу страну окренути, ерг море ветромг усколебапо, брзо се утиша. Ветарг ше бно противанг, ал' ипакг е капетанг одвећг немиранг бнти видјо се. Ема е чула, како онг преко ноћв више пута устааше, и на кровг иенаше се. При Фруштуку, гди су сви скупа као обично били, баше врло ћутлшвг. 1оштг су се сви у капетановоИ соби при елу седећи, наодили, кадг иа едаредг корманошг савг усплаиренг унутра утрчи, сг речма: „Изг далека види се нека лађа нама наглити!" „Нетреба ништа у платна дирати, садг ћу д одма доћи;" одговори Вићентје, узевши своИ нзг ормана пусулг хитећи за гласоношомг. За НБимг сво друштво на кровг нагне. Лађа се на неколико морски мила и то низг ветарг видила. ВићентЈе е дуго сматрао. „Мора да е каковнв брзобродг кои пзг Европе долази; а можно е, да е и каквни крсташг!" оставллгоћи пусулг на страну, рекне Нлакиди и корманошу. Сви су на ту страну лађу очи свое укочили. Матрозг кои е горе на катарки бно, садг се ако продере: „Та лађа нама езди, и впше е вЂтрила разапела I 4 Вићетте опетг счепа своИ нусулг. „Истина," намргођенг рече Плакндн," лко се низг ветарг стисла, и башг амо нагли. Да п мн више вЂтрила разапвелго, и да гледимо, да се сг ове лише уклонимо, н кг костоку окренемо." „Е, то ће бнти трговачка лађа, кон изг Евроие у Ст. Доминго *) нутуе," примЂти Мулатг. „Та то е све лепо и красно, ал' бол1> е ипакг на опрези бнти," одговори Вићенгје, и такп се н*гова иређашна заповестБ изврши. Не прође ни неколико минута, ал 1 опетг она& одг горе викне. „Хо, г. Капетанг! Ова туђа лађа разапе сва в*трила, и чипи ми се, да насг гони." „Садг шале нема," иочемг е опетг подуго на пусулг промотрјо, „него, да се изг свјк> сила повеземо, како широко платно, тако и сва друга в+>трила расагшнБите. Нема више сумнК, ово е крсташг." Сви матрози почну садг зановестБ снога капетана своиски извршивати. Сва в^трила за часакг буду разширена. Чимг се ово извргаи, а она се на едну страпу наери, и море тако се сг нбомб почне титрати, да су сви помнслили, д» е в«ћг последнгји куцнуо часг. При свемг томг опетг се чннило, као да ее сг места ни барг мало креће. Она друга лзђа, све е ближе и ближе бнла Садг се и н1>на цела долна частБ надг водомг укаже. Вићент1е, дуго го е сматрао. „То е крсташг, и ратна корвета," рече са свимг но кг Мулату. „У оружго сигурно одг насг 1пе ача, а и у платнама башг јои ни мало не уступамо. Пче не можемо бродити, ерг ћеду намг катирке понустити, и у воду се сгорвати. Пробаћемо преваромг ш избећи, не узможемо л' ји се тако опростити, то ћемо ш топови дочекати." ВићентЈе заповеди, да се по гднкоа платна саберу. Међутимг она страна лађа све се већма приближивала. Већг е с'<; за битку справно бнло, ал' ипакг се оне рупе, кудг тонови вире не поотвнраше. Кваке, (коима се ла})е заквачуго) нису повађене нн нреправл+>не. На крагко, ништа се крсташима прим"ћтити нје давало, да се ови чега плаше, а шштг ман^ћ, да се што нибудг за сражен-ћ спремаго. Оваи крсташг пре два, три ли сата, текг што се као каковми пунктг видш, садг е већг на два топомета близу бно. Онг е нмао са свјго страна пирамидална платна, коп су се. као у лабуда крила лепршала. ПлашлБиво погледи Ема Вићент, а јоштг већма се устраши, кадг погледи г. Јовапа. Вићентинг погледг бмо е тако таванг, као наинаоблачеша ноћБ, а обрве са сз^мг скупл1)не и намрштене тако, да га е грозно погледати бмло. „Онг е! — Онг мора 6 бгги !" мрмлаше капетанг за себе. „У овимг водама нема другогг крсташа, кои бн, одг оно доба одг кадг гавидисмо, тако брзо довде допловш." Страна ова лађа кадг се са свимг приближи,окрепу свои путг, и овоИ дал!) узмицаи"ћ препречи.

*) Островг у запнднои Инд1И (у Лмерики) , кои се пре Хиспапјои » данаст. Хаити зове, и лежн у истомт. пчдсу сг Порториколг.