Подунавка Земун

Слепрша се кадг пролеће, Т оплимђ зракомг мине стјдђ; Ал' то цвеће вечно ше, У н4му се семе кр1е, И оплођенг свене маи. У природи ништ' нестои, У БЕОГРАДУ.

ПОД9НАВК4. У промени сила с' рои, И почеткомг бива крап. „Напредг!" вичу снИна сунца, „Напредг!" виче цео светг; За напредкомт. срдце куца

Д окђ несвене жизни цветг. Напредт., Роде! Б огђ то иште, В е к г те зове на боиште, Да сг гонаци делишг честк. Снажна су ти млада крила, Некг те кг сунцу носе мила. То е ума сдава, честв!" ђ. МЛЈЕТИћЂ.

Ноћћ иетнаестог'!) Гентеибра. (Преводг сх Рускогг.)

Месеца Августа, године 182 . . ., бмо самв у Бискаго. Свакомг'"е''познато, к-а-квмв ин-тер ; есг побуђуе ова частБ Французске у вештаку; нрави, обичаи, одело, езикг, све е у нбо Н оригинално и живописно. Привученг зрелиштемг за мене тако новимг, нисамв се могао доста наодити по тоИ прекраснои страни. Неколико дана већг самк био провео у селцу ***, кадг ал' доб1емг писмо одг Свештеника изг суседногг села, когг самк имао случаИ видети у Башни, и кои ме позиваше кг себи у свого небогату парохш. Време бнше красно, а путг малБ1Гг и не труданг; а се одма крето на путг, и већг самБ готово бмо окончао мое путован^ безг свакогг важногг догађан , кадг ал' спазимг недалеко малу дрвену кућицу, издубл^ћну у стени, у К010И е смештенг бмо каменмИ образг Пресвете Дћве. Л никадг нисамБ могао равнодушно сматрати ове благочестиве паметнике, разсенне по нашимг селима ; сви они готово опоминк) или на какво добро, или на зло дело, на данг празднованн или на данг скрби. И ускоримг мое кораке, да бб1 погодш таинствену легенду, седин^ћну сг тимг грубимг камен^ћмг. Колико е бмло мое удпилен-);, кадг самБ, дошавши кг стени, смотрјо младу жену, клечећу при поднож'го. Нредг нБомг е стоала дево11чица, а за нкомг прекрасанг младг човекг одг двадесетг петг година, кои е, са шеширомг у руци и сг обореномг главомг, као што се чинило, погруженг 6 б 10 у дубоку замишл -ћностБ. Н самБ тако ти'о ишао да ме е породица истомг онда смотрила, кадг е молитву окончала бБ1ла. Н се поздравимг сг младимг човекомг, кои ми одговори сг ладномг и церемонискомг учтивошћу, какву обично употреблгого Бискаици са странцима. НисамБ имао решителности приступити му, но демонг лгобопмтсгва савлада мого страшлБивостБ. Разумевао симб БискаискШ езикг и говор1о самБ нБиме, колико е то могуће рођеномг у ГЈаризу. Ириближпвши се, првни поведемг речв: „Господине! а самБ странацг; каж'те ми, молимг васг, шта значи ово изображен^ћ, да ли е предметг благочест, или паметникг, сг коимг е скопчано какво достопаметно сбкте у нашимг горама?" МладБш човекг на то подиже гордо главу. „Ово е изображен-ћ поставл-ћно за споменг ноћи 15гг Септембра," одговори онг. „За споменг ноћи 15гг Септембра!" На мое велико огорчен^ћ, тан лаконичнмВ одговорг нје ми ни наиман^ разиснјо дело.

Горацг поћути неколико тренутака, па после, пруживши ми руку рече: „Ево исторје. В б 1 грађани! вама много лгобопмтнога причаго о нашимг легендама. Ако сте докони, а ћу вамг приповедити сбкте, кое е побудило, подићи оваи кипг." Н самБ радостно примјо понуду. М бј седосмо поредг гробногг брежулБка и младмВ горацг, прибравши свое мисли, поче приповедати следугоћу приповедку, кого могу читателБима предати само у слабомг и безцветномг иреводу. Ж ивописностб и енерпго Бискаискогг езика неможе ништа изразити. „Видите ли, господине, онав димг, кои се иза онм дрвећа тамо подиже? Тамо е нашг домг, кои одг давнашнби времена нашоИ породици принадлежи. У време побуне живјо е у н-ћму мов дедг сг моимг родителБима ; ту су они спокоИно дане проводили посредг страшни преврата кои су Европу иоколебали. бдно вече, а то е било Септембра, посадила се бша породица за сто', да вечера, а то се зпчу лупан-ћ на врати. Почемг су се онда свуда боали мародера (плнчкагоћи воиника'), то дедг моВ, сачувавшјл јоштг сву живостб и св-ћжностБ млада човека, счепа оруж'е и самг отвори врата. Нви се странацг; онг блше умотанг у загаситг плаштг, а капа са широкимг ободомг сакривала му е готово све лице. — бсте ли вб1 домаћинг? — Запита онг тихо. — бсамБ, одговори дедг. Шта сте ради у овако поздно доба ? Ако сте заблудили, то ћемо вамг дати прибћжиште; ако ли желите ести, то ћемо сг вама нашу убогу вечеру поделпти. -— П вамг се поверавамг; мени су познати БискаВци; ко се годг позвао на НБиову честБ и на нбиово благородство, ше се кано. Спасите политичногг изгнанпка. Мои дедг, нинаимап-ћ неколебагоћи се, уведе странца и понуди га, да за асталг седне, ни о ченг неговорећи. Вечера се сврши, и моИ дедг, прекинувши ћутан^ћ, запита га: мислили остати у горама, или ће тражити бо.гћгг прибежишта? Странацг одговори: — Хвала вамг, честитмВ домаћине, на лебу и прибежишгу, кое сте бедномг изгнанику дали. Но за поверен-ћ обвезанг самБ вамг поверен^ћмг; несматрагоћи на вашу скромностб , морамг вамг казати, ко самБ и ку г идемг. Моа е породица на смртБ осуђена, и н самБ глава те несрећне породице. Мислш самк напрасно избећи буру; кадг ми е сзуга ав10, да самБ за подозрителногг проглашенг, побегао