Подунавка Земун

ПОДУН1ВК1|

К |» а к % н II е т а к %.

Еракг. 0, Петаче, добро ми дошао! — Е, башг ми е мило! А, по Богу, где еи досадт. бно? Петакг. Е, мои Ераче! транао самБ , има ли гдегодг у свету гори' створена одч. насг двоице, па самв ое ево утешенг врат10. Нађо окати сдепаца, богатм проснка, крилатм мишева, ученн буквана, позлаћени мућкова, ресастн маимуна, меснату клепетуша, окућешл протува, удатм лгодјб, оженћни жена, кукулнве деце и детинкски' стараца; нађо у злату ']фу, у одртинама мудроетв у тамници правду, у стаду курнка, на слами велпкаша—укратко: нађо ти чуда невиђена. Еракг. Моћи ћемо се дакле сити наразговарати. Петакг. 6 стб , Ераче, ал' само у ч е т и р и о к а. — Аид мо!

Еракг. Шга ће бкгги сг Црномг Горомг? Петакг. Оно, што бмва сг онцмг трећимг, преко кога се пастири 6110. Еракг. То е зло; ерг онаи трећш наивише бон извуче. Петакг. Ше толико ни зло> ербо му могу самарг сг леђа свалити. Еракг. Па то е добро; ербо ће му безг самара бити лакше. Петакг. Ше толико ни добро, што му онда нема шта леђа чувати.

Петакг. Ераче! Нби двоица погоде пудара, да имг виногр ■ ф чува. Приспе берба , но на велику жалоств едномг одг Господара. Пударг бнше врло изешанг, тако да е силно грожђе поео. Еракг. Но па да н|е онг, поели би ч в о р ц и. Петакг. Слушаи, шта е дал4 бнло. Господарг оде у Судг, и тужи пудара, да е изг н4говогг винограда трипз т тг више поео, него изг оногг другогг. •— Шта би ти ту пресудЈо? Еракг. Па то е лако: нека и изг оногг другогг винограда онолико поеде, пакг ће бити обоици право. Е р а к г. Туже се лгоди, да се у Београду тешко кпрја доб1н. Петакг. То нЈе истина. Н знамг многе, кои су наплакше к и р 1 е добили.

Господину В. у В. — Вашу Новелу „Кицоип." нисмо могли печатати, што се сђ иашилт. лн1)ш'ент, о суштини Новеле несдажемо. Новела мора бити вернии снимакт> характера и народногг живота. Све споредности, кое су сг главнимг збипемт, лабаво окопчане, мораго ма у комђ одношенш интереск побудити. Све оно, што характере у већу светдостћ непоставлл, што знан% о вештини, землви и народнимт. обичаима, о политики, о исторш и овимг подобна неодкрива, — вали изт. Новеле изклјочити . Многи празни разговори безт. икакве друге ц^ли употребл-кни, до саио да нриповедку развуку, кнкигопечатателго артш и трудг потроше, а читателкима скупоцено време покраду, понижавак) Новелу до правога гатана, и одвраћак) читател^ћ. Нашг е народЂ уобште показао гвоздено стрп.гћнћ у томе, примагаћи одђ већине свпи'списагела омлаћену сламу за свои драп"и новацЂ. Томе треба едномЂ краи учинити. Ко читагел-ћ непочитуе, таи и самогг себе непочитуе. Непомаже многа, а р}јава рана. Све што непрелази у крвк и у питателне сокове, природа баца изђ себе као трулежЂ. Вратите се у свои народЂ, упознаите се сђ н!. говимђ потребама, сђ н-ћговимЂ слабостима и врлинама, сг н-ћговимЂ недостатцима н укорен^нимЂ предразсудцима, пакг ћете до-

Коревгввондееав^мг«. вол1,но всштества наћи. Обуците га у допадлБИву поетску одећу . придаите му духа, пакЂ ћете имати краснми обраЗЂ, кои ће свакомЂ бнти узорЂ. Таква Новела бн'ће верно огледало, у комђ ће се народЂ огледати , по комђ ће свое недостатке изправлнти, а врлине научити се ценити. У осталомђ ово е само наше кн^в1Б, а ако е ово еднострано , онда ћемо радо противно, основима подкреп.гћно мн^ше примити. М. Господину С. у Н. — ВашЂ преводЂ сђ немачкогЂ примили бн по садржини радо и прерадо, кадЂ небн и на чистоћу езика имали мотрити. Други Европски народи , кои су, срећнимЂ околностима подпомагани, узЂ л+.стку савршенства узлетели, сматрат на трвенћ езикословно у прошлолЂ веку као на детииске играчке; имагоћи данасЂ сталанЂ, образованЂ, богатЂ и углајјенЂ езикЂ, немаго те нужде , свакчи часЂ обзирати се на саму одећу мислш, већЂ на самомЂ нредмету трудо.шбно као пчелице на цвету раде. Ал' ми нисмо V томђ положенго; у насЂ езикк 10ШТЂ мЈе на стална правила сведенЂ, јошта нису све у народу разтурене речи у речникЂ покуп.тћне. НашЂ слогђ шштђ се колеба и изђ едногЂ екстрема прелази у друпи. Св'јкш пише по свомђ мнћнш, и сваши остае јо-

тунасто нри свомђ мн'ћнш. Да све оно неводи кђ добру, то свакш признае, ал' опетЂ одђ свогђ иачина неће ништа попустити. Аигига е1 орез е1 уава Гге^иенб (1опаМ1 аписив ; уе1И 1п§еш'о се(1еге, тагиз еп1. При оваквнмЂ околностима наравно неостае намЂ ништа друго, већв прпдржавати се начина у писанго онн снисатела, кои су неку важностк својомђ раднвомЂ ународу добили. Новш школа, кол е своимђ енциклопедичнимђ знан^мЂ подобна магазину, пуномЂ различне , ал' разтурене и затворене робе, неможе намЂ у овоме за образацЂ служити; она е богатство у землви, коимђ се неможе нико ползовати. Они су у разговору пуни, а у писанго буновни , тако да цео саставЂ нема ни главе ни репа. II наисавршенш мисао може несавршена постати, ако е несходнимђ или противнимЂ речма изражена. По овоме дакле мислимо, да негрешимо, што и чистоћи езика толику пазлвивоств покланкмо. ТуЈјЂ саставЂ самоволћно поправлдти и списателго наше мнћнје наметати, значило бн, упасти у литерарну диктатуру, кон е појсоиномђ Павловићу онолике непрјлтности причинила. Зато е иаибол^, оставити свакомђ свое, и мирно стремити се кђ предпоставл1.нои ц1.ли по собственимЂ начелима. а време ће о свачјимЂ д-1-.лима пресуду изрећи. Ако дакле узхтете вашЂ преводх по показаномђ већк у Подунавки начину писана удесити, прими'ћемо га радо и сђ благодарношћу; у противномЂ случаго молимо, да би насЂ извинити изволели. М.

Нечата, издае и одговара кнћигопечатнл I. К. Сопрона у Земуну.