Подунавка Земун

ЛЛСТЋ 31 3(кав; 1В И1УКЈ'.

толико више, што се друге птице у ждеранго овн буба немогу сг НБИмг сравнити, што га дакле нису моглс заменити. Осимт. тога желн за добиткомг нЈе ни ове редке певаче поштедила. Кралв укиде речену заповеств, ал' се зло ше могло уклоннти: равнотежа међу светомг буба и птица бша е укинута. Да бн се ова равнотежа повратила, бно е кралв принуђенг, изтребл4нБ1в родг опетг изг удал -ћнБ1 места добавитн. Изг овога се асно види, како е мудро домоводство у природи, и колико е штетоносно лгодско насилно мешан-ћ у ТО ДОМОВОДСТВО 60Ж16. Што е дакле Богг створјо и уредјо , нека малориши човекг незатнре и неквари. Шта е човекг према мудрости Боллои? И таи се човекг усуђуе о полезности и безполезности неки' Бож1И створенн иресуду изрицати! ]|о овоме може свакЈГг читателБ лако заклгочити, колико греше они лгоди, кои иевагоћи птице немн.тице по воћннцима и вртовима само збогг тога изтреблгого, што оне случавно оно исто воће радо еду кое и они. Збогг тога бБ1 врло мудро 6Б1ЛО, забранити птице убЈнти. [Мум1е Египћана.] Свакји народг дае се наибол4 познатн изг природни одношена н-ћгове отачбине. Гдигодг се изг овћ1 одношенн такво познаван^ неизводи, ту се увекг наилази на нрави и обичае, кои су намг страни и неразумителни, па често и несносни. Одг толики' примера навешћемо само Егинћана обичаи, свое мртваце смолама (.^агјсп ) балсамиратн. Ово е пакг балсамиран^ћ истомг онда сл^ћдовало, пошто еу се (колико е данасг о томе познато) мекане части тела, као: мозакг, утроба и т. д. бациле. Оваи чудноватБ1и обичаи дао е повода, те су лгодп мислили, да су стари Египћани сг тимг единствено хтели свое тело обезсмртити, у толико више, што су исти, одричући транн^ћ душе у надземномг царству, веровали само странствованћ душе у телу животинн тако, да свакш по своимг духовнимг способностима, добродЂте.шша и пороцима после свое смрти постане овпмг своиствама сходно жнвотно. Ово М1гћме чини се, истина, да е вероватно, кадг се природна одношенн Египта неузму у разсмотрен-ћ ; но сматрагоћи Египта климу, мора намг се исто мн^ћше као невероватно показати. Збогг тога намг се чини мн^ћше Вилхелма Генца, нзнвл^ћно у н-ћговимг писмама изг Египта и НубЈе, много природн1е. Познато е, да у Египту одг дугогг времена куга рази. Стари египетски свештеници (кои су као сви проповедници и вероучителБИ наистарш безазлени народа иаивећу негу и чистоћу тела препоручивнли, да би тако телу подпуно здравл^ придобили , ради свестране духовне дћлагелности), да би ово страшно зло предупредили, Ј - потребише то просто средство, те неговаи-ћ тела ппставише као правило вере. Одг какве е неописане користи оваква прпродна система, показала намг е повестница умудромг Моисеовомг законодавству, у снажнимг играма и упражннваннма Грка, у пранго Мухамеданаца и т. д. ? уче насг Египетски свештеници. Египегг е свуда, па и ман1Ј снискимг пред-ћлнма , пунг воде. Сг тога труну онако нагло мргваци у тов землБи, па

ту и воздухг заоставшима постае кужанг, у толико впше, у колико су жешћи сунчани зраци. Одтуда онаи мудрБ1и начинг, сачувати одг трулежа човечја мртва тела. Хрисиннство, кое е Египта споменике, н^ћгове гробове и нћгове обичае као нзич а ске изкоренлвати почело, изтребило е и обичаИ, човечјн мртва тела претварати у мумје. Нова наука узела е буквалнБ1и смисао онб 1 речШ: Тн си одг зем .тћ и опетг ћешг земла бБ1ти. Говорн се, да е св. Антон18 наивише принео, те се горнБш обичаи изтребјо. Одг тога времена истомг, одг како се завео \рист1ннск1в обичаИ, мртваце закопаватп, понвлгое се куга. Да е ово мн-ћше о постанку куге основано, доказуе н^ћно понвлБиван^ћ у оне вреле месеце, кои наиврелјемг месецу ГОнјго предходе, а тако нсто н н-ћно неетанн^ћ у зимн^ћ доба. СпоменутБИ! путникг неможе доста да се натужи на несноснБ! смрадг Египетскогг гроблн. Кадг се овомг јоштг придо,1а чудноватБ1Гг обичан Источннка, често цело то време проводптп на овимг гроблама, онда вероватностБ о наведеномг шгћнш прелази готово у извсстностб. [0 обчаравагоћемг погледу зм1Н.] Путници и естествоизпмтателБи приповедаго намг, да зм1н звечарка (сго1а11и8 ћогпЈик, Мс Шпррег[ф1апде) своимг погледомг пгице тако обчарава, да ши ове саме у уста улећу, премда неки то као басну сматраго. Тако н. пр. у нашои наиновшои „бстественои новестници," у Београду печаганои, стои: „Одтудг произходи страшанг смрадг око крупнш змјн' (т. е. што грабежг гутаго целцатг, па у желудцу изтру, кадг почне већг трунути), кои е повода дао онои басни, да н. пр. звечарка очима своима чара, те 10& мале птице улећу у усга." Дуже примечаван^ћ и изкуство лгод1и увери'ће насг мало по мало, да свако наши' старп! казивап-ћ, нашпмг изкуствомг необистин-ћно, н 1 е б а с н а, већг таина у природи , кого валн изпнтивати. Тако у едномг немачкомг листу, „Природа", кои у Хали издаго наиврстши списателви и естествослови, каже намг еданг, да е тамо канаска птица при угледу сома изг Одре добила страшне грчеве, и саобштава намг одг некогг ГОлЈн Трооста изг Либбурга на Боденскомг бзеру у Тургаускомг кантону, следугоће о обчаравагоћои зм1и извеспе: „бдномг шетагоћи се чуемг наеданпутг сасвимг близу неке тужне гласове, какве нисамв никадг чуо. Предострожно приближимг се месту, одг кудг е гласг допирао, и видо прстенасту змјет (СоИћег па1гјх, Ме 9?пгдепј"ф{апде) на дру г му сг узп [Ш1л1 ,номг главомг и разг .шнл -ћнимг вилицама, кон е иначе сасвнмг мпрно лежала. Два до три корака предг нБомг скакутала е жаба (кон е оне нбо И иначе гочово сасвимг необнчне ТЈ'жне гласове издавала) тамо и онамо, све више змш прнближугоћп се. Само при носледн-ћмг скоку устремн се зјпн сг узправ.гћнимг своимг преднвимг трупомг на жабу, коа Јои е тако рећи у з^ста скочила, непомичући се сг места свога. Сеоски домостроителби , копма самБ ово приповедао, увераваше ме, да су и они то шштг пре видли." И|е дакле неосновано оно старо казиван-ћ, а дуже примечаванћ и изпитпван-ћ разасни'ће намг и ову таину.