Подунавка Земун

НОД.ТНШК1.

кодђ свете воде дј'хг изпусте. Енгдезко правителство трудило се, да овомт. самоубнству на пугв стане; али одг целогђ труда, само е то постигло, што се садг већг недаве прекоданг, већт> ноћу, и то изванг вароши. Никаква строгостб , никаква казнв неможе изгладити суев-ћрство ово, кое су лакоми брамини у народу уселили. Они имаго у Бенаресу велику школу, у којои се мудроств браминска предае. Више

одг 2000 ђака има у чувенои нижоВ школи, званов Видалан, гди се деца за више нћиове науке приЈтотовлнвак). Али БенаресЂ не само е света варошБ Хиндостана, него е и наипретежнје трговачко место у Индји. Овде се могу наВскупоценЈи шалови добити, дјаманта, украшени простирача, свиле, разне вунене матерје и скупоцено орз г ж1е. Одавде се разашил-ћ еспапЂ по свима краевима Аз^е.

Данрн, првосвсштсиикћ г1!1апгг;1н.

Нпанско царство, Европланима мало познато, лежи на три повећа и 4000 малБ! разсути острова; стои дакле у мору, као и Енглезка у Евроии. Но каква е разлика између овогђ и оногђ народа; ЕнглезЂ е разпрострео колонје свое по читавомЂ свету, Нпанацг напротивЂ одлученг е тако ре1ш одђ свогђ света; ни за когђ неће да зна, наиман4 за Европлана; тргуе и то врло огранпчено са сусћднимђ азјатскпмг народима. Надг овомг чудновагомг землкомг има два госиодара; првБп"! е царг, кои се Кубо назива; онг седи у престолнов вароши бдо; друпи е пакг првосвештеникг, названг Даири, кои е кодг народа у већемг почитанга него и самг царг. Н^га Нпанци као земногг бога сматраго; све што онг додирне, свето е, нити кадг умире, већг само душу евого сг временомг понавлн. Даири седи у вароши Миако, кон е после бдо наиглавиа у држави, са 500,000 жнтелн. Изме|)у св1го здагпн одликуе се великол -ћпнБп"! дворг н^ћговг; око себе има 22,000 свештеника, као придворне, кои у 4000 богомола чинод-ћвствуго. Онг е сасвимг одђ народа одлученг, ниги му икои други у дворг долазе, осимг цара, н:ћгови мннистера, велпкаша и свешгеника. Само еданпутЂ Ј' години излази на еданг ходиикг, кои е одоздо шупалк, и тако му се само ноге видити могу; ако ли пакг зажели у башту на чистг воздухг нзићи, онда га свештеници на леђа носе, ерг му нога по закону несме на землго сгупити. Фамилјн нћгона никадг изумрети неможе; ерг ако деце нема сачо му небо таково шиштћ, т. е. нађесе одма какво мало благородно дете у н-ћговои палати. Онђ има три мшшстера и може деветЂ пута по деветЂ жена узеги; алБИне н-ћгове д ^внце крое и Ш1!0, а ела му доносе увекг ј г новомг посуђу, кое се одма разбиги мора. Годнне 1856. 3. К)л1н разболе се Даири; и кадг све-

штеници увиде, да неће преболети моћн, разиђу се по богомолама, предикугоћи народу, како е Даири са седамг велики богова у сношеше ступјо и како ће у наручго ТеаСш-Даи-Чинза, врговногг бога, душу свого поновити; по свршено(! пакг молитви изнве с.вештеници народу, да е садг слободно у дворг првосвешгениковг доћи и свето лице нћгово видити. Даири лежаше на скупоцено окићеномг асталу; тело му ув^ено биаше белимг огргачем1; свештеници свудг у наоколо сг кадшницама сталли су, асно боговима молећи се. Сутра данг у 9 сатш у готру умре Даири. Чимг е издануо, наистарш свештеникг подигне руку, као знакг, да е Даири привремена умро и да е небеснимг боговима отишао, али ће се одма повратити. Наивећа тишина за то време у двору биаше. После десетг минута покр1е истии свештеникг мртво тело великимЂ белимг чаршавомЂ, и кадЂ е по краткомЂ времену опетЂ скинуо, понви се подобно лице умршему здраво и весело; устане сђ кревета и попне се на узвишенБШ олтарЂ благосилгоћи народЂ , кои е одг радости савг узхићенг. Свештенство тако вешто подметне на место умршегг Даира сина и насл-ћдника н-ћговогг, да народг у глупости своши заиста мисли, да е првосвештеникг кодг небеснБ1 богова душу свого поновјо. Наиодабранш свештеници у глуво доба ноћи однесу мртво гћло у храмг II гамо га сажег} 7 ; и докле годг ова церемоша трае, све су кагпе одг храма загворене; кои би се пакг усуд1о силомг унутра продрети, тога по закону жива сажего. Одма сутра данЂ изиђе новђ Даири савг увјенг и окруженг свештеницима изг евогг двора и наИвеличествеше посаде га на кола, у коима су 100 као снегг белкх конн упрегнути. Народг по улицама пада и гледа га као Бога. За време овогђ праззнована савЂ радЂ престае, робл-ћ се пустн и све криминалне парнице уништожаваго се.

?ЦСгаЕСИЦЕ .р

[Неу пу тн Б1 И обичаИ, требити врабце.] ФрпдрихЂ великјв ра до е ео после ручка воће, а особито трешнћ. НочемЂ пакЂ врабци, као што е познато, тако псто радо тренпгћ троше, то е кралв издао заповестБ, да се врабци на све стране ватан), пушкОмЂ }'б1шо или ма на кои начинг загиру. За сваку главу убЈеногЂ врабца одредјо е в Феника награде. Награда баше прилиша, н тако започе обштБи") ратЂ противу беднБ! врабаца. нрадлБиваца трешана.

Оваи е ратЂ стао државу више тисућа та .тира, пакг шта мислите? есу ли трсппгћ остале на миру? — Никако! већг трешн4 прођоше 10штг горе него пре. Истина наскоро нестаде врабаца, али тако исто и трешанн, као и другогг воћа. Шта више, дрва неимадоше већг ни лиСта, али у т(|лико внше гусеница. Онда истомг познаде кралв , да врабацг 1)16 залудг тренпгћ трошјб, већг да е сг нкима своа поедена насекома зачшшвао. То му се морадо допустити у