Подунавка Земун

подувппкг.

Госиодину И — у А —. V иашелг писму желилисте, да вамг н«ше инћнје о некииЂ изишавшииг несмама саобштимо, ночемг васг са свошмђ садржиномЂ нису могле задоволбити. РаздичнолЂ, на често и сасвимт. иротивномг мн-ћшго нашемг о многимђ спевовима и саставцима узрокг е по већои части наше читан , ћ, да различнни степенг нашега знана и неспомшгћмо. Ми све површно и безЂ вол1> читамо, слабо изпнтуемо и разлишлнмо. — На првии погледт. редко е што савршено, и то само бистромт., упражнаваномЂ оку; а зарЂ е сђ писменимЂ саставцима другчје? Колике намЂ <;е врлине при првомЂ површномЂ и безЂ вол1; читанго нодкраду, коима се касше дивимо! —■ Соларића данасЂ готово нико као песника непознае, атако суга, по своИ прилици, и н-ћгови оавременици познавали; а да га ко данасЂ протолкуе, уверенисмо , да бн се цело Србство удивило: толика е у н-ћму сила разума и поетскогЂ дара. Да Омира пису мудре главе своимђ рецензјама обезсмртилс, и н^ћга бн заборавноств оиако исто претрпала, као и друге врстне списател1>, кои те среће неимадоше, доћи у праве и достоине руке. Колико нби има, кои по двапутЂ и више пута читаш оио, што неразуму; кои, неодолимомђ желБомЂ за знапћмЂ гонћни , трудно изпнтуга, са сваке точке сматраш, сравнгого и опетЂ траже смисла у оноие, где га у нрвни ма' нису нашли? — Како се често и наивиспреша мисао у просту одећу обучена претрчи у читанго само збогЂ тога, шго ше светла и углађена, подобно честитимЂ и врлимЂ лгодма у одрпине обученимг! Осимђ тога свако око неможе ни приметити сваку врлину; ту се иште бистро око, дуговремено изкуство и упражнаваЕгћ, наипосле наука, поцрпгћна многогодишнбпмђ изпигиван-ћмЂ. Мудрост1> е као бисерЂ: нћга валн изђ пучине морске извадити.

Корсспондми^л. Иаипосле вали писмене саставе сматрати као предиете природне, као шарено цвеће; шго ше за едно ил' друго животно, то е за друге жинптиЈгћ, ил' ма у чему служи целоие па ползу. — Пчелица облеће свакш цветЂ спокоино, и опетЂ сђ н-ћга спокоино прелеће на друпи цветЂ, ако у ггћиу за себе ништа не нађе; ерЂ таи цветЂ нје само и^ћ ради створенЂ; а мн ако какво сачинеше неразумемо , ако ше по нашемЂ вкусу удешено, мргодимо се, кудимо и ружимо , као да е све само насЂ ради написано. Знаите дакле, да су оне песме лепе и красне, само ш валн сђ онимђ духомЂ сватити, сђ коимђ 1и е песникЂ написао. КадгодЂ што читате, а вбг заборав'те и иа себе и на писца, па сматраите само списаше; ерЂ предпоставлан-ћ о ту})ои неспособности и слабомЂ дару, обшта е наша слабоств и иогрешка. Когодг сђ презрен -ћмЂ туђе списанје чита , само себи неко знанћ приписугоћи, таи ће и наи врстшемЂ наћи маане. м.

Господину С. ђ. П. у Б—. Ваше песме примилисмо и уважавамо у нвима нћжностк чувствугоћегЂ срдца. Мн ,ћемо 1и по вашои желки нашимђ читателвима саобштити, еамо взмђ овомђ приликомЂ прииечавамо, да убудуће вашимЂ песлама поклоните мало више размишлннн, да покраи срдца нешто и разуму раане поклоните, пакЂ ће ваше песме имати приступа и у величествете дворе, а не само у просто-природне безазлене кућице, лучЂ просвете и вештине ше могао продрети. Друга ваша песма, у изливу свога чувства прекорачила е пределЂ разумомЂ и изкуетвомЂ положенни, прешла е преко благочестк и побожности као журна нога преко мирисногЂ и лековитогЂ цвета. Мн у томђ излину несматрамо строптиво срдце, већг саму а ®ектац1К) почетне песмотворне вештине, кол ачину

израза тражи у необичномЂ увеличаванго , у неприродномЂ, неиоралиомЂ скоку. Бомбас. тг и паилепшу мисао, и наин^ћжте чувство наружи. Предаите се сасвимЂ вашемЂ чувству; оно ће васг безопасно пренети преко стена и врлети изпкиугоћегЂ разума, а сазревагоћа духовна сила придаће истомђ каснје сталнБш образЂ и правацЂ вашемЂ чувству иб данашнћмЂ духу времана и по потреби нашегЂ народа. Неслушаите што недозрели коешта по свету трубе, да сама Фантаз1л безг разума идеале остваруе; погледаите на саме такове рецензеите, пакг ћете сс уверити, да подобне саставе и оцн не читаго, па ни саме оне, кое, по свомђ пристрастио, да нерекнемо по својои пакости, предг светомг себи и Србству на срамг лавровимЂ венцемЂ увенчавам. БезЂ разума е све тамно , па и поезја. Шта ту помаже мцћше едногЂ или другогЂ у вештини непосвећеногђ Француза? Поез1а Француза ше нииадЂ могла славу сг Немцима, Енглезима и Италјднима делити; у томе намЂ е исторјд литературе наиболБЈи сведокЂ. Ако дакле допустите, то ћемо наведене песме у нсчемг преиначити. — Што се накЂ тиче изпвл -ћногЂ вашегЂ признавана у смотренго нашегЂ труда на полго србске лнтературе, авлало вамЂ на ваше задоволкство, да смо одг више страна подобна признаваиа примили, и радуемо се, да е иашг трудг и у млађанииЂ, за лепо и племенито пр1емлБивимг срдцама од:)ива нашао. То ће насг и кг већемЂ труду подстрекнути. Да неби наипосле морали увекЂ у ЗемунЂ ваше саставе слати, упућуемо васЂ на Господина ђорђа Малетића, ПроФесора у Београду, комђ смо као познатомг критичару и оценителго наше подпуно поверен-ћ поклонили.

Опоминћмо, да имаде и Фа- Зато умолавамо свакогЋ, да мо-

лични сокова; три иа описђ Флашица. СТЕ31РИСК1И БИЛ 1>НБ1И СОКЂ ЗА 0НЕ КОИ ПАТЕ ОДЂ ПРСНО. Оваи се сокг досада по твераванго наигласовнтш л-ћкара у Бечу и Градцу за чудо добарг показао, а имено противг кашлн, |'!>!В!М'. кЕнззавад«*. ввроиувЈ.вогњ глаеа. В|»а'го<5о.«'ћ за Многи , кои су узели таи сокг, доказуго, да неиогу бнти безг н-ћга и да само нћму имаот благодарити, што имђ е олакшана бола и што могу мирно спавати; збогг благотворногг дф.иства оваи се сокг наибол-ћ препоручуе како малои деци, тако и цаистаршиг лицама; вкусг му е врло прЈлтанЂ. Стакленцета су стеирискогЂ 6 илбпогђ сока бела, горе дугулнста и са калаинимЂ капцииа, на коима као и па стакленцету пише: „Апатека кодђ елена у Градцу" и „I Р А", добро су затворена, и на нбиин су иадписи заедио са подписомђ онога кои производи таи сокђ. Цћиа е едногЂ стакленцета 50 кр. ср.; манћ одђ два стакленцета пемогу се слати. Што се завш и пошлго два или четирт. стаклета, то се рачуна на 20 кр. ср. Таи сокђ производи I. ПурглаИтнерЂ, апатекарг кодг „елена" у Градцу, а добити св може у Земуну у апатеки кодђ „златногг орла" Карла Трешчика. ј ј ^)

Иечата, издае и одговара кнвигопечатнн I. К. Сонрона у Земуну.