Подунавка Земун

т ЛНГТћ 34 ЗАБ.4В9' Н Н4ЈКУ. 31

бвтва у време, кадт> е ноћћ равна дану, и кадт. сунце одступа. О нђ е у исто време и навученји и навмудрш човекг у свомг народу, и н^гова су списанја како по садржини, ш/<о и по Форли образци, по коима се има човечество управлнти, она су нравствено огледало за старо и младо. Међу владаоцемг и н^говимђ народомг постон одношен^ћ, као међу отцемт, и смномг. НародЂ е дужанг, небесномт. сину покоравати се, као одрастли свомђ отцу. Ал' опетг владалацг у Хини незаповеда по свошп волби већг е везанЂ дужношћу, да сво» народЂ у доброд -ћтелБП и правди возпитава , да га рани и штити. Ано синг противу отачски' заповеспИ поступи, то га постизава небесна казнк; ако се непоправи, то буде сђ целимЂ своимђ породомЂ истребл^ћнЂ. Ако е народЂ порочанЂ, ако званичникг греши противу вечни закона правде и човечества, ако се доброд-ћтелв презире, а порокЂ узвБииуе, онда е безбедноств целе државе као и поединогЂ члана у опасносги. ОтацЂ (небо) изнвлгое свое незадоволБство чудноватимЂ и грознимЂ попвленнма природним!. ; нвлжо се помраченн сунца и месеца, суше и наводнеен. Ако синђ погази законе човечества, он-

да отацЂ, да бн га казшо и усаветовао, поруши на кратко време законе у природи. Благо сину, ако се тштђ садг покае, ако га порушена природа изђ н ^ћгове развраћености кђ дужности поврати. Небо нерадо казни, и чимђ се пороци и развратности уклоне , покреће се опетЂ здаше света своимђ првобштнимЂ путемЂ. При свима необичнимЂ природнимЂ полвленлма издае Хинезко правителство огласе, да се свакШ поправи, и да свакШ добро изпита, шта и у чему државп оскуд ^ва, да бн се пропаств избегла и небеснБШ гн^вђ ублажити могао. Ако такве опомене остану безуспешне, онда се опасности умножаваго. Онда сл4дуе гладв, погопђ и нападан^ варвара. Небо нсно показуе, да е овогђ сина и целу н^ћгову породицу презрело и одбацило. У различнимг частима земл^ полвлкш се коловође млогочисленБ1 побун ^ника, кои себе небомЂ избранима назпвлго и народЂ позивлго, да се своимђ законимЂ, Б ож 10 мђ мијости данимЂ владаоцима покораваго, а не небомЂ презренпмг угн^ћтателБима. Народг се навпосле листомђ подигне, сбаци владаоца сђ престола и изгреби му породицу. И садашнн побуна ночела е овимђ начиномЂ.

3 С И Е С И Ц к, :

[Знаменитни налазакЂ.] При копанго некогЂ бунара недалеко одђ Леда , нашла се у великомЂ комаду каменогЂ углн, одђ нрилике 234 стопе подђ земномг површпномђ , една ж а б а , кон се прилично жива показивала. КадЂ су е изђ н^зногђ узаногЂ затвора извукли, бмла ши е Фарба врло загасита, а после е на светлости постала као у обичне жабе. Очи су хов бБме одвећЂ снине и злату подобнимђ прстеномЂ окружене. Пукотина у углћномЂ слого, у к010и е жаба затворена бћма , садржавала е у себи нешто воде, и по своб прилици збогг ове околности, покраИ свога узаногЂ затвора, могла е жаба толико тисућа година у свомђ полу-укоченомЂ животу провести.

[П а у н о в е] у Европи сматраго обично као врло безполезне лепе птице, и на млогнмђ местима може бнти да и

есу, где могу по привпкиутомЂ начину живети. У тропскпмг пределима, где имђ е постоибина, као н. пр. на острову Цеилону, и где у гомилама по шумама живе, одвећЂсуполезни, ерЂ тамо ниедна птица неутамани толико велики' и малБТ зм1н и штетнБ! црвјв колико паунови, нарочито су имђ мрави нан.иилјн рана и онп 1и више затру него мравождери (сНе АтеЈзепћагеп). Кажу, да е дпвно гледати чптава нта иаунова при рађанго и при заоду сунца. АлександерЂ великШ био е, по Е л 1 лновомђ приповеданго , овомђ подвомђ, кадЂ го е првма путЂ у И ндји видјо, тако тронутЂ, да е своимт, вовницима забран1о те лепе животин -к убЈлти. У Атини плаћали су некадЂ за два науна 1000 драхма, а у Риму су ш сђ наДвећемЂ брижлБивости иеговали. Е 1» а 14 1» и II е х а к 1®.

Петакг. Ераче! Тб1 си се мало пре на мене разсрдш, мислећи, да одђ мене бол-ћ знашЂ србски говорити. Е р а к ђ . Па тако е. Што знамЂ барЂ знамЂ. ПетакЂ. Кадг србски бол-ћ знашЂ, то си морао учпти и с к л анати? Е р а к ђ. А да! ако и есамв увекЂ зло пролазјо. ПетакЂ. 6рЂ си тупЂ бно. Но знашЂ ли спрезати? ЕракЂ. 1 оштђ кадЂ самк коЧ 1 ншђ бно, научш самБ.

ПетакЂ. Па добре, — а тн садЂ кажа , у комђ е времену: „а КОСИМЂ, тб1 КОСИШЂ, ОНЂ К0с и ? " ЕракЂ. Одма после Д'уова!

еракђ. Зашто зрели лгоди манћ говоре него младићи? пе гакђ. Зрели су лгоди добро, старо вино, кое пену брзо пресеца, а младићи су ново вино, кое пену продужуе.