Подунавка Земун

ИОД.ТН1ВК1.

и други СЈ г седнв1 места распростре се. Овде е барг бмло доста очевидаца. Поавлен& ово уср «>дг дана и предг очима толики лгодШ догодивши се побудало е наравно ако духове, тимђ више, што су и пре тога на мана овакова полвлена млоги нбп нко мотрили. Бмло е на сто комада таквогт. камена, сво еднакогт. изгледа, премда е величина нБЈова различна бнла) ерг едно е бнло одг 1 лота, друго напротивђ одт. неколико ФунтШ тежко. Сво е бБ1ло некомг црномђ коромг обложено, изнутра отворене и затворене сиве бое, садржавало е у себи прилично чистогђ гвож!)а и ситногђ магнетногЂ шлгонка. ОваИ догађаВ учини велпку епоху у исторји метеорскогђ камена; садг се већг ше више сумннло, да камен^ћ изђ неба пада, али е препирке бнло, одкудг то камен& постанакг свов има, и тражили су доказе, кои 6 бх наивероватнш бнли. Навпре се о томђ Дрг Олберсг, затимг ЛаПласЂ изнсшо, да ово каменћ можда месечни вулкани избацуго. Овога су се начела млоги држали, особито Брандесг, Енде, а нарочито Бенценбергг, кои е шштђ и године 183У. то начело заступао. Шта више и самг славннИ Берцелји шштђ 1836. одобравао е и говорш, да метеорско камен^ћ изђ два различна землки окренута месечна вулкана долази, и потоме бБ1 мн кадЂ бн то начело постонло, имали узрока, зашто е само една страна месеца непрестано магнетомЂ земномЂ кругу окренута. Но наистарш списателв, кои е писао, да то камен^ изђ месеца пада , еств Паоло Марја Терцаго год. 1660. Године 1794. издао е ФридрихЂ Кладни д-ћло: „0 постанку оне одг Паласа нађене и други нбој ! подобнн гвозденн маса, и о некимг сг овима у свези стоећимг природнимг поавленнма." Са готото пророческимг духомг и великимђ оштроумЈемЂ разв10 е Кладни свого науку о метеорскомЂ каменго; „да ово ништа друго 6 б!ти неможе," вели онг, „него на землго падша ватрена кугла; да вештество ватрене кугле густо и тежко бнти мора, ерг самг путг н -ђнг видима дМства тежине показуе; да се ово вештество у растегЛБИво -усЈнноИ течности састои." Кладни е дакле првнв бно, кои е доказао, да метеори изг летећи звезда и ватренн куГЛ1И произлазе.

1 оштђ пре две хилнде година бнло е Грцима, а нарочито Хинезима^ метеорско камен4 познато. ИоследнБи су одг 644. пре Христа до 333. после Христа 16 оучаева хронологично означили. Старјн, али ман^ћ точнјн су нека известја старн Грка, кон до 1470. пре Хрисга допиру. НаПзнаменитШ одг Плутарха назначенг метеорскш каменг пао е године 465. пре Христа у Егосг-Потамоу кодђ Тиве. НлутархЂ описуе оваи каменЂ, да е дванутЂ већш одђ млинскогђ камена, а тежакЂ као подпунни колсшв товарЂ. Оваи знаменигнв догађаИ побуд^о е духове старБ1 ученБ1 Грка; ерЂ АнаксагорЂ изђ Клезомене мислјо е не само, да су звезде изђ сгена саставлЈзне, кое су оне обрћући се око зем.т& одђ ове одкинуле, него да се шштђ и између месеца и земл1з тамна тћла око ове покрећу, кон се изђ самогЂ камена састое; и ДЈогенЂ изђ Аполоше мислш е такође, да се са видимимђ звездама заедно и невидиме камене масе око землЈ; окрећу, одг кое се кадкадг по кои комадг на землго сурва. По овоме види се , да Грци ову науку нису занемарили. Одђ Римлина спомин-ћ ЛшшЧ падан4 метеорскогЂ каменн на Албанскои гори 654. пре Христа. Да е и Плинш поавлен^ метеорскогг гвожђа познато бшо, види се изђ едногђ места н&гове природне истор!е (Б. XXIV. Сар. 14) гди при описиванго гвожђа наводи, да е оио како се кздђ нзђ земл-ћ доб1н и како сђ неба иада различито. Онђ напомин^ћ такође, да е у Италш двапутг каменЂ сг неба падало. За неко чудновато и важно пзвеспе о метеорима благодаримо Аравлннину Ависени, кои овако приповеда : „У Перзш падаго сг ираскомг металне масе изђ неба, подобне кукама, кое се истопити немогу, у ватри излаппе и влагу дотле задржи, докг се у пепео непреобрати. Кодг Бургама пало е парче гвожђа сто марка тежко, кое се збогг тврдоће ше готово пребити могло, едно парче одђ истогђ пошлго кралго Торатскомг, и оваИ наложи, да се одг истогђ мачеви начине, кои су тако тврди и нки бнли, да се нису могли пребиги. Аравллни кажу, да су мачеви и Алемански одђ оваквогг гвожђа ковани. Напоменута та маса одскочила е трипутЂ одђ земл4 и бнла е округла; она се састонла изђ различнн скопчанБ! кора и изђ мложине зрна као крупно сочиво."

Познато е, да обичаи, образован1з и државнни животг имаго свои изворг у сматранго природе, или у мн -ћнпо о природи. Свуда гони човека н4говг урођенни нагонг кђ хармоши. Нетреба намЂ говорнти саио о хриспннскомЂ и средн^ћгЂ века суевЉрјго. Међу навразличтимг народима налазимо распростран-ћну исту веру, да е човекг Бож'е чедо, да н^ћпова молитва има те силе, обште у природи законе превратити, и да н!.гови греси п природу упропашћуго , противу чјегг поредка иду. Но нигда се то невиди тако нсно изнв.тћно, као у Хинеза. Хинезкп мудраци уче, да су сви лгоди еднаки. И праотцима н!е бо^ество бнло на руци своимг саветомг и по-

учаван^ћмг. Д1;ла. кон су после себе оставили, произпшла су изг собственогг духа п собствене силе. Само собомг, раднвомг п преданошћ}', образовало се одг постана оно, што е божествено и човеческо. Човекг е одг прнроде добарг: природа срођава лгоде, а само Ш воспитанЉ и навика раздванго. Развјнн-ћмг природнБ1 дарова постнзаваго они наДвпшу ц 1; лб , постаго господари вселене н могу свак1И нерсдг у поавама на небу и на землБИ предупредити. Владалацг е у Хини синг неба, когг е отацг постаВ10, да светомг, т. е. целомг землвомг влада. Онђ е наПвишш свештеникЂ , и само онг може свомг отцу небу, п свошп матери землБи, нуждне жртве приносити, као што то