Подунавка Земун

Л1Н Т1| 31 зшаиу II Н1) К».

часова бити овде," продужи онт> дал4. „Н самв 10& писао. Чимт. дође, некг се ваше венчан^ћ сврши, па кадг се и то срегно оконча , онда ћу мирно умрети." —• Затимг изи^е изг собе , пре него што е Едуардг одговорити могао, а унугра ступи Марја са својомг воспитателвкомг. УзаИмна изнсненн лгобави ово двое лгодш, може свакш лако погодити. После неколико сатји присп4 и госпон Полетовица. Н-ћне бриге, збогг Едунрдове болести изчезну, чимг га е чула, да о свадби говори. Сутра данг сврши се венчан^ћ и Марјн е тако брижлвиво свогг супруга неговала, да е за месецг дана оздравјо, само што е шштг нешто бледг и

сувг бно. Оногг истогг дана, кадг се Едуардг преднгао, З г мре Антоше ГрЈ-метг пунг поканн1н и задоволанг, што су му мати и синг опростили за оно зло, кое шмг е онг нанео. Едуардг и Мар1а живе са старомг маИкомг н4говомг врло задоволвни недалеко одг Лондона; Едуардг често говори са задоволБСТвомг о онБгаг данима, кое е као сиромашанг ум^ћтникг провео, а Марш признае, да 6 б 1 га свакомг другомг човеку предпоставила н онда, кадг бБ1 опетг Едуардг РаИмондг 6б10 и кадг 6б1 само петдесетг Фунтји штерлинга прихода имао. Срећа овогг задоволвногг пара, кого су шштб нбјова красна дечица увеличала, неда се бол'1) описати.

Пстсорски камен^ћ н нстеорска гииздена пага.

Колнко смо векова гледали на ово камен^ћ, на ову гвоздену масу, кон се сг наивећимг полетомг нзг воздуха на нашу землго спушта! Колико смо сматрали на летеће звезде и ватрене кугле! Али како смо сматрали — крозг наивећу таму, принисивагоћи шмг прекообнчаину и чаровну силу; — и текг смо сг почеткомг овогг века на чисто сг нБима, то естћ: да то камен4 и та гвоздена маса изг летећи »везда и ватрене кугле на землго пада; премда се ова последнн невиди као права кугла, кећг као ватренБ1и или димомг окруженБ1и облакг, и то башг онда, кадг се истбш запали и распрсне ; но ово ништа друго ше, него ватрена, кугла, коа се са атмосФеромг зем.тћ наше судари н у нламенг преобрати; ерг ово камен-ћ, кое изг таквогг облака на землго пада, сасвимг е подобно ономе, кое пада изг летећи звезда и ватрешл куглЈГг. Кадг дакле известно знамо, да ове летеће звезде и ватрене кугле, кадг Ш наша землн привуче бацаго на нго камен4 и гвоздене маее, то можемо лако заклгочити, да барг по већоп части ове летеће звезде садржаваго у себн подобну матерш. 1оштг у наистарја времена познато е 6 бгло , да мегеорско камен^ на землго пада, а стари .тћтописци и дане су прибележавали, у кое се то падан^ћ догајјало. Вагрена даклеисветла понвленн на небу лгоди су одг искони сг марлбивости сматрали; етари лгоди тога се страшили, а млади се томе дивили. Суев^е сматрало е оваква поавлена као преоднице важнм, понаивише пакг опаснн догађаа, као: во Г јне, велике несреће, глади и куге. Садг доиста знамо, да се та понвлена у наше бриге и невол^ћ непачаго. Премда мц аи до данасг незнамо природу и узроке свш свег.ш поавлена на неб.у, то емо опетг дз'жни естествословима н звездарима благодарити, што сз' насг сг летећимг звездама н ватренимг куглама подробнје упознали, кое кадкадг ноедиче, а кадкадг у великоИ мложини надг нашомг атмосФеромг по већоВ части прелетаго. Ватрене кугле есу летеће звезДе, но илн су веће одг ови, илн намг се тако чине, што землћи нашои блпже долазе. И едне н друге можемо као "ала небесна т-ћла сматрати, а понекадг се и Астероиди на3!| ва!о, кое известнимг путовима око сунца иду — онимг

I. путовима, кон пресецаго путг наше зем.тћ; зато се тако често и судараго сг нашомг атмосФеромг, и онда 1в гледамо у виду ватрене кугле или ракетле, кое преко неба надг нама прелетаго. Савлада ли превлачећа сила земл^ћ наше силу и брзину летеће звезде, онда се она на землго сурва, и на ономг месту, гди е пала, нађе се често камен-ћ особитогб изгледа, а кадкадг у малои или већоИ количини чистогг гвожђа. бданг одг наизнаменитш догађаа овогг рода случш се 1790. у Францускои, гди е у9 сатШ увече у три окруЖ1н камен^ћ падало. Па опетг млоги учени нису то веровали, шта внше нзразш ее нешв Бартоломг, да е то лажно и по самомг естеетвословлго немогз'ћно. Кадг е 16. НЗша 1794. у 7 сатш з'вече изг едногг облака кодг Оене каменг пао, иу томг паду на 12 комада распрскао се, побудјо е већг внимаше Олберса и Лихтенберга, кои сз т оно одг другн нзнвлћно м1;н1е, као да е то каменћ изг Везува избачено, сг основима опровргавали, али опетг ииеу могли доказати какво е то понвлен^ћ и одкудг произлази. Сл4дз'гоће године 13. Декембра у 3 и по сата после нодне падне у (орксиру еданг каменг предг кућу капетана ТоФана ; оваи каменг испБ1тао е Ховардг, кои се такође изнсшо, да тар} каменг никаква своиства вулканскогг нема. Напротивг славннИ Ла-Пласг првин се изразЈо, да тап каменг лако може бвпи изг месечнБ! вулкана. — Но шштг већма е дз т хове неки з г ченБ1 лгодјп побудЈо догађаД у Бенаресу, гди е 13. Декембра 1798. у 8 сапв у вече каменг пао такође одг Ховарда испнтанг. Но при свемг томг остало е опетг оно старо неверство; ерг да се ово сумннтелно понвлен-ћ потврди, требало е нчи доказа — сре ћомг и оваи доказг на видело дође , кои е Бштг подробно описао, и кои е кадарг 6 бш да сву донкошнго сумнго изглади. То е било 26. Априла 1803. После цодне у 1 сатг изг едногг изненада понвнвшегг се, наскоро као ватра зажареногг облака сг нкомг пуцнавомг у околнни Л' Егла у Нормандји велнка мложина камена на землго надне н до ЛаВасолери, Фонтелм, Св. Михаила, Св. Николе, Ла-Вернета