Подунавка Земун, 21. 01. 1857., стр. 4

ПОДУН4ВК1.

страшно мрзЈо тако, да ништа друго ше желјо, него да га на зеашо простре. Томе ме бмо узрокг стра, него нека давнашнл мрзоств, кон се садг опоменомг јошгг већма распадила. — Међутимг дође оиетт> кђ себи старми лоповђ, поредЂ кога е млађјб содругг н^ћговг бледг и стрепећи стаао: „Ха, тако ми Бога!" — повиче онђ — „унаћенЂ самБ и падо у шаке управо ономе, сђ кимђ се никако ннсамБ желјо састати! Заиста замке су врло вешто подметуте! Ваше е Француско налич1е (маска) у крчми врло изредно, и н га небБ1 бол ^ћ употребБ1ти знао. Но садг на посао. Оћете л 5 насЂ пустити г. Едуарде Полете, да одавде мирно одемо?" — „Г. Едуардг Полетг?" повиче лихоимацг громовитБшг гласомг, а погледг 1гћговг показиваше, да га е неописанми стра обузео. — „Зарг вб 1 незнате име овогг благородника?" запнта лоновг. Да н1е и васг у чему преварш? Заиста врло чудновато! Алн г. ЕдуардЂ, н небн ништа друго желш, него да ме пустите да се удалимг." — Едуардг се поврати брзо изг забуне у кош га е упрепашћен-ћ старогг Антонја довело, и рече сг великомг строгостн: „Белингхаме, вн сте већг на вр'у ваиш злочинјн, садг е време да се предате или ћете као мртвацг изг ове куће изнешени бБ1тн." — „Тако ми Бога не!" повиче разбоВникг пенушећи се одг нрости, и обонца опале еданг на другогг. — — Едуардг више ше знао шта се после тога догодило — некШ страшанг болг, тако га е потресао, да е одма на землго пао. Колнко е у несвестицн лежао, текг е доцше дознао. Кадг се пробудт, нађе се у некои богато украшенои спаваћоИ соби, сђ нзреднммг собнБ1мг намештаемг, али е бно тако слабг и изнемогао, да се ни сг места покренути ше могао. Онг бн се опетг сну предао бно, да ше опазш две особе, кое су кодг прозора стаало н лагано се разговарале. „Марјн!" повиче онг изнемоглимг гласомг, „гди самв н?" — „Фала милостнвомђ Богу!" повиче 10л1н, „10штг е живг!" — „Фала Богу, Едуарде!" рече Мар1н н потрчи кревету; „само буднте на миру, немоите нншга говорити, пре негг што ово пиће исшете!" — Едуардг се новиноваше и одма осети благо д-ћВство овогг лека. „Гди самв а? лгобезна Мар1а?" занмта наново немирно. — „У вашон собственои кући," одговори она весело. „Ево већг три недел4 одкако непрестано између живота н смрти лебдите, и говорили сте у несвестици оно што нигда учинити нећете." — Едуардг е знао одприлике, шта е Марја сг тимг хтела казати, али почемг га е велико лгобопитство морило, запБ1та е: „Разасните ми то!" — „Н вамг немогу то разнснити, него ево г. Антотн онг ће васг о свему известитн." Мар1н и ЈОлЈа уклоне се непрмгћтно, а лихонмацг приближи се лагано Едуардовомг кревету. Нћгово е лице бмло бледо и имало е едну залечену рану, онг е изгледао за десегг година старји него пре едногг месеца. — „Н мнслимг да вамг е бол^ћрече онг. — „0 много ми е бол-ћ," одговори младми умћтннкг; „алн —" —. Лихоимацг привуче свого столицу сг наслономг кг едномг асгалу, на комг су разне арт1е лежале. — „бсте л' вм г. Едуардг Полетг ?" уђе му у речБ лихоимацг. — „бсамБ." — „А есте л' онако сиромашнп као што сте говорили?" — „Снромашши немогу бнти." — ,,Шта е узрокг, што сте тако

сироти ?" — „Могг е отца некш вештг карташг упронаспо." — „бли тав карташг бмо Белингхамг ?" — „бсте. Но шта бм сг нБимг?" — „Вн сте га убили, али висг судг неће зато на одговорг позвати. Нћговг е помоћникг вечито осуђенг на галере. Но доцше ћу вамг о нБима причати. Човече, а самБ 6 бш одвећг неправеданг спрамг васг. Само васг молимг да ме не прекидате у говору, него да мирно слушате. Пре се нисамБ занимао сг лихоимствомг, него самБ бно банкерЂ у едноИ гостшници, гди се картало, и играо сзмб сваке згодне прилике. бдногг вечера доведе ми Белннгхамг, кои е такође еданг одг моШ лгодш бно, некогг младогг Енглеза, кои е све свое знаменито нман ^ћ, кое е н^говг отацг за време рата стекао, поредг себе носш. То е бмо г. Артург Полетг. Н га одма позовемг у мое приватно обиталнште. Белингхамг ми е служш за оруђе мое намере; онг ше имао новаца да бм 1в могао изгубити па зато е играо за мене. Кадг е изгубш, онда ше имао дугЂ чимг исплатнти, а кадг е добш, онда самБ га наградјо. бдне ноћи изгуби вашг младЂ н неискусанг отацг три стотине хилнда Фунтјв штерлинга, збогг когг губнтка почне очанвати и уб!е се, оставнвши вашои магери, пошто самБ н исплаћенг бмо, некнЧ врло мални годишнбји приходг. Н самв се радовао овомг, по момг тадашнћмг мишленго праведно стеченомг добитку, ерг е врло знаменитг бно; одг то доба ннсамБ више играо нити самв се дао на игру навесги. Садг текг постанемг нравнмг банкеромг, но у псто време бмо самв и лихоимацг. Одг оногг чаеа нисамБ више имао мира, непресгано ми е 6 бш предг очима вашг младБш, лгобведостоинми и надеждепунБ10 отацг, кои е огрезао у свошД собственои крвн; — ето сл1>дство могг лакомства —; а садг ево случаи ми доведе н^ћговогг сиромашногг сг тешкимг противностима борећегг се снна, кои ми е жнвотг нзбавш. Госнодине, н самБ у момђ животу едно едино д^ло учинјо, кое ме усрећава, а то е што самв Марно, коп е одђ неке благородне породице, подђ свое узео !" — „Дакле Марја непринадлежи вашоД породици ?" повиче ЕдуардЂ Полетг. — „Не," одговори старацг огорченг, „а знамг узрокЂ, зашто ме пнгате. Али г. Едуарде! послушаите само гласг кагоћегЂ се старца, кои већЂ двадесетЂ година светлостБ дана избегава и кога еднна нега н наклоностк н-ћгове ноћерке одржава. 0, да бм ми барг сннг опростто оно, што отацг ше могао опростпти, како бБ1 ми мало теретг, кои ми еднако на срдцз г лежи, олакшао. Узмнте сво иман^ћ, кое вамг праведно прппада н поставите матерв вашу у оно стан^ћ, изг когг самв е н истерао , а ако ова промена ше ваше пређашн^ћ намере изменула, то примите и мое дете заедно сг вашимг иман&мг. Ако е презирете, то ево писмено сведочанство, сг коимг вамг повраћамг ваша добра, коа самБ одг вашегг отца отео." „Да е мои отацг одг ваше руке погинуо, мон старино, онда вамг зацело небм опростјо, али кадг стварв тако стои, то немогу судја надг вама бнти. Н вамг праштамг и молнмг се, да бм се и онав, ч1н е милостб безгранична, на васг смиловао и вама опростш! Шго се Марје тиче, заиста никакавг кралБ неће се тако гордитн моћи, као н, само ако ме она оће!" — ГорделБиво смешенћ сг радости и задоволБствомг оживлнвало е лнце старчево, кадг е ове речи чуо : „Ваша ће мати за неколико