Подунавка Земун

28

ПОДУН4ВК1.

страшно мрзЈо тако, да ништа друго ше желјо, него да га на зеашо простре. Томе ме бмо узрокг стра, него нека давнашнл мрзоств, кон се садг опоменомг јошгг већма распадила. — Међутимг дође оиетт> кђ себи старми лоповђ, поредЂ кога е млађјб содругг н^ћговг бледг и стрепећи стаао: „Ха, тако ми Бога!" — повиче онђ — „унаћенЂ самБ и падо у шаке управо ономе, сђ кимђ се никако ннсамБ желјо састати! Заиста замке су врло вешто подметуте! Ваше е Француско налич1е (маска) у крчми врло изредно, и н га небБ1 бол ^ћ употребБ1ти знао. Но садг на посао. Оћете л 5 насЂ пустити г. Едуарде Полете, да одавде мирно одемо?" — „Г. Едуардг Полетг?" повиче лихоимацг громовитБшг гласомг, а погледг 1гћговг показиваше, да га е неописанми стра обузео. — „Зарг вб 1 незнате име овогг благородника?" запнта лоновг. Да н1е и васг у чему преварш? Заиста врло чудновато! Алн г. ЕдуардЂ, н небн ништа друго желш, него да ме пустите да се удалимг." — Едуардг се поврати брзо изг забуне у кош га е упрепашћен-ћ старогг Антонја довело, и рече сг великомг строгостн: „Белингхаме, вн сте већг на вр'у ваиш злочинјн, садг е време да се предате или ћете као мртвацг изг ове куће изнешени бБ1тн." — „Тако ми Бога не!" повиче разбоВникг пенушећи се одг нрости, и обонца опале еданг на другогг. — — Едуардг више ше знао шта се после тога догодило — некШ страшанг болг, тако га е потресао, да е одма на землго пао. Колнко е у несвестицн лежао, текг е доцше дознао. Кадг се пробудт, нађе се у некои богато украшенои спаваћоИ соби, сђ нзреднммг собнБ1мг намештаемг, али е бно тако слабг и изнемогао, да се ни сг места покренути ше могао. Онг бн се опетг сну предао бно, да ше опазш две особе, кое су кодг прозора стаало н лагано се разговарале. „Марјн!" повиче онг изнемоглимг гласомг, „гди самв н?" — „Фала милостнвомђ Богу!" повиче 10л1н, „10штг е живг!" — „Фала Богу, Едуарде!" рече Мар1н н потрчи кревету; „само буднте на миру, немоите нншга говорити, пре негг што ово пиће исшете!" — Едуардг се новиноваше и одма осети благо д-ћВство овогг лека. „Гди самв а? лгобезна Мар1а?" занмта наново немирно. — „У вашон собственои кући," одговори она весело. „Ево већг три недел4 одкако непрестано између живота н смрти лебдите, и говорили сте у несвестици оно што нигда учинити нећете." — Едуардг е знао одприлике, шта е Марја сг тимг хтела казати, али почемг га е велико лгобопитство морило, запБ1та е: „Разасните ми то!" — „Н вамг немогу то разнснити, него ево г. Антотн онг ће васг о свему известитн." Мар1н и ЈОлЈа уклоне се непрмгћтно, а лихонмацг приближи се лагано Едуардовомг кревету. Нћгово е лице бмло бледо и имало е едну залечену рану, онг е изгледао за десегг година старји него пре едногг месеца. — „Н мнслимг да вамг е бол^ћрече онг. — „0 много ми е бол-ћ," одговори младми умћтннкг; „алн —" —. Лихоимацг привуче свого столицу сг наслономг кг едномг асгалу, на комг су разне арт1е лежале. — „бсте л' вм г. Едуардг Полетг ?" уђе му у речБ лихоимацг. — „бсамБ." — „А есте л' онако сиромашнп као што сте говорили?" — „Снромашши немогу бнти." — ,,Шта е узрокг, што сте тако

сироти ?" — „Могг е отца некш вештг карташг упронаспо." — „бли тав карташг бмо Белингхамг ?" — „бсте. Но шта бм сг нБимг?" — „Вн сте га убили, али висг судг неће зато на одговорг позвати. Нћговг е помоћникг вечито осуђенг на галере. Но доцше ћу вамг о нБима причати. Човече, а самБ 6 бш одвећг неправеданг спрамг васг. Само васг молимг да ме не прекидате у говору, него да мирно слушате. Пре се нисамБ занимао сг лихоимствомг, него самБ бно банкерЂ у едноИ гостшници, гди се картало, и играо сзмб сваке згодне прилике. бдногг вечера доведе ми Белннгхамг, кои е такође еданг одг моШ лгодш бно, некогг младогг Енглеза, кои е све свое знаменито нман ^ћ, кое е н^говг отацг за време рата стекао, поредг себе носш. То е бмо г. Артург Полетг. Н га одма позовемг у мое приватно обиталнште. Белингхамг ми е служш за оруђе мое намере; онг ше имао новаца да бм 1в могао изгубити па зато е играо за мене. Кадг е изгубш, онда ше имао дугЂ чимг исплатнти, а кадг е добш, онда самБ га наградјо. бдне ноћи изгуби вашг младЂ н неискусанг отацг три стотине хилнда Фунтјв штерлинга, збогг когг губнтка почне очанвати и уб!е се, оставнвши вашои магери, пошто самБ н исплаћенг бмо, некнЧ врло мални годишнбји приходг. Н самв се радовао овомг, по момг тадашнћмг мишленго праведно стеченомг добитку, ерг е врло знаменитг бно; одг то доба ннсамБ више играо нити самв се дао на игру навесги. Садг текг постанемг нравнмг банкеромг, но у псто време бмо самв и лихоимацг. Одг оногг чаеа нисамБ више имао мира, непресгано ми е 6 бш предг очима вашг младБш, лгобведостоинми и надеждепунБ10 отацг, кои е огрезао у свошД собственои крвн; — ето сл1>дство могг лакомства —; а садг ево случаи ми доведе н^ћговогг сиромашногг сг тешкимг противностима борећегг се снна, кои ми е жнвотг нзбавш. Госнодине, н самБ у момђ животу едно едино д^ло учинјо, кое ме усрећава, а то е што самв Марно, коп е одђ неке благородне породице, подђ свое узео !" — „Дакле Марја непринадлежи вашоД породици ?" повиче ЕдуардЂ Полетг. — „Не," одговори старацг огорченг, „а знамг узрокЂ, зашто ме пнгате. Али г. Едуарде! послушаите само гласг кагоћегЂ се старца, кои већЂ двадесетЂ година светлостБ дана избегава и кога еднна нега н наклоностк н-ћгове ноћерке одржава. 0, да бм ми барг сннг опростто оно, што отацг ше могао опростпти, како бБ1 ми мало теретг, кои ми еднако на срдцз г лежи, олакшао. Узмнте сво иман^ћ, кое вамг праведно прппада н поставите матерв вашу у оно стан^ћ, изг когг самв е н истерао , а ако ова промена ше ваше пређашн^ћ намере изменула, то примите и мое дете заедно сг вашимг иман&мг. Ако е презирете, то ево писмено сведочанство, сг коимг вамг повраћамг ваша добра, коа самБ одг вашегг отца отео." „Да е мои отацг одг ваше руке погинуо, мон старино, онда вамг зацело небм опростјо, али кадг стварв тако стои, то немогу судја надг вама бнти. Н вамг праштамг и молнмг се, да бм се и онав, ч1н е милостб безгранична, на васг смиловао и вама опростш! Шго се Марје тиче, заиста никакавг кралБ неће се тако гордитн моћи, као н, само ако ме она оће!" — ГорделБиво смешенћ сг радости и задоволБствомг оживлнвало е лнце старчево, кадг е ове речи чуо : „Ваша ће мати за неколико