Подунавка Земун

Л!1С'Т'1» 3 4 31В1ВУ II ШГБГ«

еднако држала, да оваб човекг нје при чистоИ свести, опега се више ше узтезада, него поита у спаваћу собу Марјину, а Едуарда остави у помрчини. Равмондг се шетао полагано горе доле, и пазш е сђ великимЂ внимашемЂ на свакШ и наимаимМ шумг , кои бн приближаван4 лопова предвозвест10 . Онаи, кога е мало пре притажателв ове куће просЈнкомг назвао, онав, кога е истни у присуству наимршегг суштества, тако страшно вре^ао и кои му е са навсраиншмг изразима забрашо, да у н4гову кућу долази, таи е садт. овамо поитао, да овогг немилосрдногг старца одђ иоаре сачува и да му можда и животђ спасе. У тренутку породи се у н4му помисао на освету; али истогђ тренутка падне му на памегв, да е старацг туторЂ н1згове лгобезнице, и то е бшо доволбно , да све трп.тћн& увреде заборави. Докђ е шштђ овммђ мнслима занатЂ бно, осети да га е неко лагано за раме уватш. То е бнла Мар1н; пре него што е збун-ћнми ум -ћтникЂ говорити могао, повиче она: „Шта е, господинђ Едуарде ? Зацело е што опасно, кадЂ сте тако доцканЂ дошли! Шта ће мои ункЂ мислити ?" „Требало бн управо да га а иробудимЂ ," одговори итно ЕдуардЂ, „али знамЂ како се здраво на мене разлготш" —• „А зашто?" — „Н имамЂ узрока, што самв овамо у невреме дошао," рече ум-ћтникЂ счепавши марЈину руку и н&жно е погледи; „н вамЂ све казати, лгобезна Марја!" „Немоите ме звати лгобезномЂ," рече девовка и извуче свого руку изђ н4гове, „а то нити смемг, нити могу бнти!" Равмондг се тргне и помисао на г.редстоећу опасноств н1е му допуштала дал& о сво!Ои лгобави говорити. У неколико речи саобшти нш, зашто е дошао. — „Милостивнв Боже!" повиче Марјн, и смртно бледило обз зме н4не образе, „насЂ бн дакле убили, да вБ1 нисте дошли. Чекаите овде, докђ а тгг улка пробудимг." — Она счепа брзо свећу изђ гол1ине руке и остави е саму са ЕдуардомЂ. После неколико минута изиђе и Антоше ГрЈ 'метЂ. Онђ е заиста гадно изгледао у свош& спаваћои алкини, али ЕдуардЂ Н1е на то пазјо, него поЈје му итно на сусретЂ. Марјн е станла поредЂ старца — „Шта то значи?" повиче срдито Антоше. „Вн сте то зацело измислили, само да у мого кућу дођете?" „Господине, н самк човекЂ одђ ре^ИГ, притомг и благородникђ и нисамБ нимало расположенЂ да се шалимЂ," одговори ЕнглезЂ ^гордо; „одите самномг у вашу спаваћу собу, па ћете се одма о истини уверити. Но наВпре вамг сов4туемг, да женске овде бставите, како бн намг знакг дати могле ако лоиови сђ кап1е нападну." — Антоше обори очи предЂ ЕдуардовнмЂ силннмђ погледомг и покоравагоћи се н & говомђ позиву, по !)е сђ нбимђ у спаваћу собу. ТекЂ што су преко прага со 6 н 4 гђ прешли 6 бни , чуго да нешто око прозора шкрипи; лопови су дакле већг бкми у послу. — „Лагано, ако вамг е животг м!о !" прешапће Едуардг. „Ове несрећнике морамо шштг докг су у послу уватити; еданг е одг нби упроиаспо и могг отца." — Груметг се тргне при овомг особитомг звуку, кои е у Едуардовомг гласу лежао, и дрктао е чисто одг стра, ерг га е Едуардг тврдо за раме држао. Раимондг бн заиста много дао, само да му е могао у лице погледати, но то е бнло немогуће, ерг е у соби помрчина бнда. — „Имате л' изнутра капке

на прозорима?" запвпа Едуардг, после краткогг ћутанл, тако, да се едва чути могло. „Имаиг!" — „бсу л' затворени?" — „НисуЈ" — Добро, некг стое дакле тако, па кадг они несрећници уђу, затворите ји лагано, а остало узимамЂ н на себе; само немоВте заборавити, да лоповима путЂ кђ бегству пресечете." — Лихоимацг се повиноваше механично и самг узме еданг великш пиштолб , кои е непрестано надг н^говнмг Креветомг висЈо. Међутимг донесе слуга свећу, кого Едуардг брижлвиво у орманг стрпа а н^ћму заповеди, да е текг онда изнесе, кадЂ лопови уваћени буду. Кадг е све уређено бнло, наступи у собу мртва тишина. Едуардг е впимателно слушао разговорг лопова и неко необично чувство овладало е нбимђ . ОнаИ, кои е своимг срамнБшг. сплеткама н4говогг отца у пропастБ низвргао, тав се садг налаз10 близу н4га, у намери, да такво злочинство изврши, збогг когг бн по закону животг изгуб 1о. Онђ ше знао шта ће се случити, али га е опетг неко предчЈ-вствован^ мучило. !М;.чу се живо представи несрећа н 4 говб ! родитела па и н^ћгова собствена сиротинл, ко1оИ е узрокг онаи човекг 6 бш, кои ће до неколико минута предг нбимђ стоати и н^гова е рука грчевито почивала на држку одг пиштола. После неколико минута, могли су се гласови лопова асно разликовати и чути; ерЂ су сполашн-ћ прозоре већг отворили бнли. — „СадЂ Томе," прошапће старБШ грешникг: „Задениге пиштолб за поасг и држите ножг у преправности; али покрите лице Флоромг, ерЂ ко зна, можда се оиа стара тврдица неће тако лако сђ душомЂ опростити, па нзсђ може и познати." — Текг садг позна Едуардг да Антоше Груметг и енглесши разуме, ерг кадг е ове речи чуо, згрозш се и сакрш иза тешки зав^ћса на прозору. — Сздђ кђ прозорима," продужи лоповђ , расекавши окно одг прозора д^дмантомг, „а садЂ," почемЂ е сг наИвећомг вештиномг стакло извадш, „кг клгочаоници одг прозора." — После неколико тренутака, поаве се две главе на прозђру, кои е у башту гледао и до когг су ова двоица прескочивши зидг дошли бнли. Зракг светлости одг Фен&ра падао е косо преко собе, али ше лоповиаа ову заседу одкрш. — „Све е добро!" ирешапће Хаинрихг. — „бсте л' уверени ?" запнта Томг лагано, страшлБивБШЂ гласомг: „Зло бб1 6бтло , кадг бб1 насг уватили." — „Мирг, будало, абдете само замномг," повиче онаИ друпн и у!)е у собу а н-ћговг другг за нбимђ. Антон1е Груметг, затвори на знакг Едуардовг унутрашн-ћ канке на прозору, но кадЂ ји е заклгочати хтео> спазе га крадлБивци. — „ХаинрихЂ ВелпнгхамЂ! несрећниче, убЈвцо," повиче Едуардг и по|е лоповима на сусретг а међутимг донесе слуга стрепећи свсћу; „Вбт сте мои заробл4никг! Предаите се ил' ћете садг погииути!" — Лопови су с/гоили као окамеп^ни предг ум^зтиикомг, кои 1имг е сг намргоЈјеннмг и страшннмг погледомг пиштолб у прси упр'о и само на одговорг чекао. Антоше е бтло бледг, пунг страа и забуне и чинило се, као да га е нека опомена страшно узнемирила; онг е управш свои старнв пиштолб на лопове и готовђ е 6 бш свакогг тренутка опалити. Чудновато е бшо како е постодно пиштолб на прси белингхамове управш и како му лице иеко ђаволско нестрилсн!. одкривало; н као да е Белингхама *