Подунавка Земун

ПОДУН4ВК&.

На гробу данасг садимт. цвеће, Н — внше звезда когг дизаше летг, И емерно палимг тамнанг, свеће, Когг величествент. подиз'о е светг. И мравакг садт. ми чувство враћа, Гордз' за охолостб горко плаћа, Обштега закона казуе редг. К'о слаба жена данаст. плачемг, л — когђ е дражш животђ у нчемЂ, Смртв кои презира старацт. к'о седг! —

Ахт>, расти : , расти мило цвеће, Мртвило животг пробуди некг твои! И ново сине кадт. иролеће, Чарг и по землћи кадт, излЈе своД: У теби ћ' отацг гледат' чеда. Сузомт. те ранитн место чеда, Животђ и уздисомг крепити твои, Докт. ладномг рукомг смрти бледе Груди се мое за навекг следе, Тужнии и животг угаси се мои!

•1 н х « и и а Ц (СвршетакЂ.)

Едуардг Равмондг, гледагоћи у облаке одг дима, кои е изг нћгове цигаре излазш, упусти се у размишлнванћ о дога|)аима], кои су се оногг вечера догодили и очекивао е готро сг некомг надеждомг и радости, кадг наеданпутг чуе слћдугоћи разговорг између она два морнара. Они су се опетг Енглески разговарали, уверенп да таи езвшг нико у крчми неразуме. „1оштг еданг сатг, па после треба намг на посао ићи," рече старш сг прим-ћтномг радости, „ноћв е изредна, ова киша и оваи ветарг , о та то е красно !" Нико насг неће чути, а сутра ћемо бити наибогатш лгоди у Марселго. — „Али можемо," рече млађ1и, стрепећн; „и вечито на робда доћи!" — „Томе, немоите бнти страшлвпвацг," рече стариИ невалнлацг и очи му се засветле као ватра: „та ви знате, да ми е одвећг необично, што се немогу више картати, и да смо ово неколико дана, одкако овако издрпани идемо, готово пл/ћнг глади. Злато Антошн Грумета све ће намг то надокнадити. Да су у ова(Ј парг погледали Едуарда, то би јимг н-ћгово лице зацело издало, да 10 е чуо и разумео; но онг 1вмг е тако леђа окренуо да га нису ни видити могли и ше се сг места помицао. „А одкудг ви знате, да е онг тако богатг?" — „Та за то цео МарселБ зна, нћгово е имаиЉ како у добрама тако и у готовомг новцу врло знаменито. Нћгова е каса доволвна, да иасг целогг живота обћзб4ди, па и онда, кадг 6 б 1 у Паризу живили. Све самк а то дознао. Старми: лихоимацг живи у еднов великои кући не далеко одг Марсела, а злато чува у свошгЈ соби, а у кући нема никогг впше осимг едногг слуге и две женске. За гшследн1> три ноћи провид10 самв прозоре и извукао готово све чпвје тако, да се садг врло лако отворити могу." — „Е гле, а како нисамБ п то пре дознао?" рече млађјиладно—" „зато Томе, што сте се бонли да ненаиђите на врага," рече мирно онаВ другји. „Но садг на посао. Пиштол4, маске, гвоздене ћускЈе и друго потребно оруд1е стрпаћемо у торб} г ; но нанпре ћемо морати лећи да би свако подозрен1ј избегли; а изг ове собе можемо лако изићи." Сг овумг речма, благодаре тштг еданпутг Едуарду, пролазећи поредг нћга; затимг узму свећу и оду у свого спаваћу собу. Едуардг е седш неколико минута као окаменћнг, размишливагоћи о оиомг што е чуо. Онг е познг-вао обоицу А- е у Лондону бмо, одакле су пре краткогг вре-

мена пзчезли; нико ше знао кудг су отишли; и осимг кроача коима су за алБИне дуговали, нје се нико за нби ии старао. Онг Н1е ни слутјо, да ће н1 у овон простои крчми наћи, занлте таквБ1мг плановима, кои ће се сг убШствомг окончати; но наивише га е то збунило , што е башг лихоимацг предметг тогг гадногг плана 6бш . Ед} 7 ардг е иначе 6бш одважанг човекг. Зато зачасг размисли шта му треба чинити. Онг позове слугу, пла ги му дугг и остави крчму, одатле поита у свое Обиталиште, узме пз 7 тне пиштол-ћ и мачг, задене обое за понсг, огрне опетг свои огртачг и крене се итнБшг коракомг на п} 7 тг. Наполго е тако облачно бшо, да е помрчнна као тесто полегла. Незадржано итећи, дође брзо до главногг друма, коимг е шштг брже ишао и само се покадкадг задржавао, да слуша да га ко не гони. Боећи се да га неизда звукг одг нћговогг собственогг ода, избере травомг обрастлу странпутицу, и тако не само шго е могао лакше чути, да ли ко за нБимг иде, него е и свое кораке удвоити могао. Наскоро чуе, да за НБИмг у маломг одстоннно два човека иду, и радовао се што ш е предухитрјо, ерг ни мало н!е сумнно, да то нису она два невадалца. Наипосле до})е до лихоимчеве куће и повуче за звонце, кое е у слушкинБИну собу водило. Онг е нго познавао као одважну и своши заповедници оданј' девоику; она е била Францускшш, па зато е могла мислити, да е Едуарг зато тако доцне дошао, да се сг нћномг заповедницомг тавно састане. После неколико минута отворе се врата. — „Ко е то, тако доцканг ?" запнта нешИ благозвучнив гласг. „Н, Едуардг Раимондг! Пустите ме одма унугра;" но пре него што е почео говорити заклгоча врата за собомг. ГОлЈн се упрепасти, ерг е мислила, да ће шп онаВ човекг, кои е свагда спрамг н-ћ з^чтивг бно, и садг што учтиво казати; али ум -ћтникг е другимг мислима заннтг бмо. — Пробудлте господичну, п се морамг одма сг нкомг састати," повиче онг, „и то одма." — „Шта, господине?" запБпа девовка, „шта, да господичну пробудимг, и то у ово доба? Нигда!" — „П вамг кажемг, ГО.лн, да е пробудите, а она некг пробуди г. Антошн; али наДпре се морамг сг нБомг разговорити. Ви ћете ме бол-ћ разумети," дода онг и счепа девоикину' руку , „кадг вама кажемг, да ће можда за петг минута лопови на ову кућу напасти. Будите само слабодни и рћшителни.® — Премда е ГОлЈа јоштг