Подунавка Земун

ЛНГТ'1) .11 34каву II И»КУ.

ла велика мложина лш.пВ; чадори разне бое закрилили су сву обалу , а више °ат> двеста чамаца сђ урођеннцима лголлло се по тшмг мору. Свакји е запиткивао, когг ће се дана 10вт> започети, колико ће чамаца требати и колико ће дана транти. Овде су бши богати трговцц : Маври, Малабари, Арапи , Баннни и Парзи изђ Бомбал и Мадраса, обитагелви ПерзпскогЂ Залива, Тамз'ли, Евреи, Хинези, Португизци, Холандези, Малаци, едномг речи лшд10 различите бое и раздичногђ ношива. Светина ова различите вере имала е на истомг месту и свое храмове и свештенике, кои се често напвећемг добнтку надаго, ерг по готову сваши свомг Богу изтј благодарности бисерг приноси. Између св11о чадора наивећма у очи пада великш неши и ако искићении чадорг, кои су лађари п ронци окружили. У овомг налазаше се еданг разбарушении Браминг, 6 стопа високг, светлећи оч !Н) и густи кудрави обрва названг Заклинноцг АИкулн (риба), безг овога ни еданг ронацг неби се усудш у пучину морску скочнти. Н-ћгова црна коса пуна гада и нечистоте накострешена е, а гЈјло му е чаровно некомг кредомг намазано. Уочи оиогг дана, кадг ће се на посао ићи, по свои обали морскои игра се, пева се, свира се п ларма се. Заклннаоцг Аикула непрестано е сг з т звишеногг места скупл^нои гомили предиковао кадг око поноћи громовнимг гласомг заори, кое е зпакг бшо, да се одг играна и певана престане. Свакјв е садг трчао у чамацг на свое опред-ћлено место. Наеданпутг се зачу неко жуборенЉ. Да Н1е побуна, или да се ше планг одложш? Ни едно ни друго — Заклшшоцг остав10 е узвишено место и отншао з г свои чадорг, да се подкрепп. Мало затнмг донесу га Малаици безчЈ^вственогг на обалу и баце га у еданг одг наивећи чамаца, гди се у едномг краго склгосјо. бданг се топг избаци као знакг кг одлазку. Чамци на едрилу летили су по посп^шномг ветру; после несолпко сатјп дођемо на опред'ћлено место. Сунце е главу на хоризонту помолило — сви су еадг очи упрли на врговногг чиновника, кои е на лађи званои Велингтонг био. По петг ронаца стое на свакомг чамцу преправни, каменомг, мрежолг и ужетомг снабд^вени, дрз т га опетг петорица стое острагг као резерва. Чпмг се помолш барнкг на лађи Велингтонг, у таи парг скочило е 1000 ронаца у пучину морску. Два мннута прођоше, ни една жива дј т ша на површпни невиди се — већг смо се побонлн — кадг иаеданпутг помолише се нш десеторица, затнмг 50, одма за нвима нви 500 н наипосле сви на површинЈ- нзи1ју. Они се з т спужаго У чамацг а другп вуку изг мора мрежу напун&ну острнцама. У свакои мрежи има 50—70 острица, кое настопникг чамца броећи у оде.гћне гомиле ставлн. Чнмг су ови ј т чамацг ушлн, одма скочи друга хилада ронаца, каменомг, мрежомг

и ужетомг снабд^вена. Каменг е оваи десетг фунтш тежакг и округао гранитг, свезанг двострукпмг Ј'жетомг. Ронацг метне десну ногј - на каменг између едне и друге струке ужета, и као стрела на дно мора одлети; дошавши у дублину одма скине ногз т сг камена, кои лађари на чамцу налазећи се извуку, да се неби сг з т жетомг п мрежомг заплео; затимг прстима одг леве ноге добро за уже з т вативши прући се и острице десномг рукомг зграбивши метне у торбз т . Кадг доста накупи, онда дрмагоћи за уже даде знакг, кога на чамцу налазећи се брчо извз'ку. Заклинноцг Аикз'лн пепрестано се за то време молш, а кадкадг изг сосуда и шо, да би чаровно дМство у заклинннго подкрешо. Око еданаеств сатји пре подне заори ужасна вика: „Аикулн, Аикулн!" Одпловпмо одма тамо, одкуда е вика долазила, и видимо бедногг ронца у крви лежећа. Нога му е одг тЉла готово одвоена бБ1ла, и одг тежкогг бола иао е з т несвеств. Вика ова распростре се ио свимг чамцима; тогг дана већг нема више лова. Сви се око бедногг ронца скупе оплакугоћи несрећу нћгову. Нншпекторг одма позове заклннаоца и упита га, како е Авкулни дозволити могао, да ронца у Енглескоп службп налазећегг се осакати; оваи мз т одговори, да се та несрећа з г то време догодила, кадг е онг узео да се подкрени, а зли духови чаровнои сили н^ћговоп нротивпи нагоне Аикулго, да осветз' з т чини. Кадг се на обалу повратимо, спазимо друго позорћ. Хилндама гласона сг усклицаван-ћмг поздравлаго насг, али изг чамаца нико нн словца неодговори, све се живо сиужднло. Чимг смо на сј т но изишли , одма лађари оно место, гди ће се острпце делпти, лено почпсте. Три части припадаго иравителкстну, одг четврте напвећш део доб1а притажателв чамца , затимг ронацг, лађарима и служителБима манБИ делови припадаго. Правителспш свое острице одма лицитира. Трговци се з т тркз т к), незнагоћи шта у нвима лежи. Изме1)у прочи трговаца пао намг е у очи еданг старии Мавританацг, кои е еднз г гомнлнцу острица доста скз т по платш; оваи е одг радостп скакао п певао, радостно е разгледао свое острице, али га и гроза ватала, кадг е отворпги хтео; ерг чесго се купацг иревари — онап кои е скупе новце платш понекадг з' нБима врло мало бисера на!)е, напротивг онаи, кои е врло ефтино куп10, вратн се богатг кући. Бнсерг обично 30 даиа стои, да се слегне, па текг после изпира се и одг меса, кое се у школбки налазн, одва.ч. Добитг е врло различанг; ерг понекадг у еднои великоИ острици иађе се но сто зрна бисера, а кадкадг у стотпни острица пи зрна. Броп нзвађени овб 1 школбкн невероатно е велнкЈи; ерг свакш поединшп ловг донесе на обалу до 20,000 школбки. Д. БЛ.1АИТСКШ.

[Четвороножни наднпчари.] бданг Енглезг вндш е у Цеилону слона, кои е на друму радш сг таквимг размншлнв.н^мг, да е бвма милина гледатн га. О врату му 6 вимо огрлакомг пранезании ланацг, на кошг е доле виси-

ла кз'ка. Сг овомг кукомг чупао е изг землћ н нзвлачЈо велнке жиле, као да е толико лгоди радило, почемг е толико пз 7 та узастопце сву свомтелесну снагу прл свакои жили З г потребш, тако да е готово з т векг до колена тонз'о. По