Подунавка Земун

зато еадт> стане размишлнвати, на кои ће начинг одг ПроФесора разр±шен4 оне тавне, кон га е тако мучила, изчупати, кадг наеданиутг стане н^говђ конб зазирати, кодђ н^ке узане ћупрје, преко кое е прећи хтео, тако да га ни милован &иг ни мамузан^мг на ћупр1го те натерати могао. Да бн дознао, зашто се то иначе мирно створен^ никако сг места ше кренути хтело, буде принуђент. сићи, да види шта е то, одђ чега конб зазире. Помрчина те јоштђ тако велика бБна, да те могао Љо човечје познати, кое се на наслонЂ одт> ћупрје наслонило, и ноге доле обесило. На н-ћгово пмтан&: в Ко ту седи?" одговори неко тешко стеннн& и ецан^; онг се ше могао при свов н^говов неустрашимости и одважности некогг тавногг стра'а ослободити, кадг е неко тромо сз 7 штество устало и н^ћму сђ разширенцмг на н4га управл^нБшг рукама на сусретг пузећи пошло и путг кђ ћупрјн препречпло. На н-ћгово повторително питан^ћ: „Ко си, шта ту радишт., шта ћешг?" закрешти неко створен4, кое е Едуарг држао за каквогг шнногг селака: „Сачував ме, о коннниче, да ме неувати! сакри ме на какво безб4дно место одт. проФесора Черадиморте-а; ерх самБ одт> н4га побегао, што ми се досадило да ликг одт> воска представлнмг, а ако ме опетг увати то ће ме 3' ватру бацити!" — „БегаЛ одатле тб 1 будаласто чудовиште" — повиче Едуардг згрозивши се при имену Черадиморте; онг е то стра-

шило држао садг за какву будалу, кои е изг луднице побегао.— „БегаИ с'пута, ил 3 ћу натерати конн на тебе!" „Учини, учини го, молимг те, тако ћу се барг смирити!" заечи страшило, али у томг тренутку счепа га граФЂ за нку и повуче с' ћупр1е тако снажно кг себи, да е с' навужасншмг урлан^мг на землго пало и валагоћи се као псето н^гова колена ндикугоћи обуватило! „Та зарг ме непознаешг? ПогледаИ ми у лице. Зарг ме ниси вид!о у излогу? Смилув се на сиром'а Гашпара Хаузера; ПроФесорг ме е уб10 ноћ} г у дворсков башти, крвБ ми е у восакг усуо и изг н4га моа ликг сл!о, па тако бнва са свима оннма, кои му шака допадну; иди и тн тамо на твого штету, кадг те е позвао; онг ће ти одма крвв пустити па е у стакло затворити и изг тебе лепг ликг одг воска слити, то некг ти служи за опомену!" — Едуардг чувши то у мало што ше у несвестБ пао и готово се боао да паметв неизгуби; онг се садг добро опомшшо, да е гоче у излогу ликг Гашпаровг видш — зато се счепа за косе, да бн се уверт да не снива; гон%нг очанн^мг, скупи све свое силе, и одтури ногомг на страну ово страшило, кое га е задржати хтело, скочи на конл и одгори у варошБ управо у свое обиталиште, понесе са собомг два мала пиштолн, попне се на Ф1акерг и ионта у гостшницу кг проФесору Черадиморте-у. (11родужи'ће се.)

Г р а I? а за н а ј к ј . како Ие се човекг, самт,, безЂ лекара, лечиши. КАПЛН (бОЊАСРШЗЗ).

Каплн га е ударила. ово обично велимо о ономе, кои. неииавши никакву болестБ, наеданпутг или мртавг падне , или му се цела една страна укочи, или текг поедини удови. Неки се по краткомг времену опетг освесте и могу удове каплБОмг дирнуте мало покренути,. други напротивг онесвешћени после неколико сатш или дана умру. Млогима опетг, кадг се освесте, ослаби духовна моћк и постану тупоглави; на ове се обично по краћемг или дужемг времену опетг капла повраћа. Кашш долази или као мунн брзо, или навпре нредходи несвестица, тамностк предг очима. лка тегоба у прсима и мука, или се муца, мли сасвпмг онеми. Ако болестнику нка несвестица чувства и свестк обузме, наеданпутг се етропошта, дише или сг тежкомг мукомг, или хрче или ропће; лице му е понекадг сасвимг црвено, или само модро-црвено и на едну страну развучено, очи укочене, зеннце разширене, трепавпце спуштене, уста запенушена и нскрив.т&на, рз 7 ка и нога сг едне стране сасвимг отобо.тћна. — Да се може по некимг знацима напредг познати и предсказати, кадг ће капла Ј'дарити, о томе нетреба ни мислити, шштг ман^ћ, да сј г само они каплки подложни, кои су дежмекасти, краткогг и дебелогг врата и црвеногг лица; — капла обично удара у годпнама лгоде и оне, кои брзо деблаго.

Одкудг долази дакле ова напрасна смртк, или ова несвестица сг укоченнмг удовима? Узрокг е овоме поготову какавг болг у мозгу; што-но пакг лекари називаго капла у мозгј % томе е заиста узрокг, што се крвне жилице у мозгу раскину и крвк у мзнбои или већов количини по мозгу рази})е; а зашто се ове жилице прекину и крвБ или по целомг мозгу разлје или на едноб страни, гди притискомг своимг живце на тоВ страни у мозгу скопчавагоће * се омлитави и разслаби, — узрокг е томе, што се у овимг жилицама понекадг велика мложина крви нагомила, кое често тако набрекну, да се мораго раскинути. Збогг тога се наивише и догађа или кодг лгодш у годинама, кон имаго укрућене, тврде и ломне жилице, нли кодг онБ1, кои брзо деблнго и мастне, мекане и крте жилице имаго — варочито ако шштг и нка пића употреблаваго. Разливан4 ово крви по количини разна сл-ћдства про^ узрокуе. Раскине ли се по гдикон мала жилица и мало крви изиђе, тако, да мозакг иритискомг ман4 бола претрпи, то ће и несвестица и укоченостБ у ман^мг степену бнти и наскоро изчезнути. У овомг случаго природа ће (а никадг лекарг) болестника опетг опоравмти: но овде се неможе време опред^лити, кадг ће та разсдабеностБ и укоченостБ проћи, ерг то зависи одг тога, да ли ће се разливена крвк брзо плп споро разићи. Ако ли се напротивг изг жилица