Подунавка Земун

НОДУН4ВК4.

млога крвв раздје, онда већг нема надежде, да ће се она разићи, већг се на едно место скупи и у тврду масу претвори, кон мозакг непрестано притискуе. У овомг случжо една страна за навекг узета остае, нити има лека, ниги оан^ћ, нити магнетно-електричнои, начина лечена, кое бм га изц4лити могло. Често се пакг ова разливена крвк после некогг времена запали, кол смртк причини. — Ако ли наеданпута млога крвк мозакг притесне и скоро га згн4чи, онда ће болестникг или одма умрети или сасвимг узетг за навекг остаги. — По овоме дакле види се, да се сл^ћдства капл4 немогу точно опред^ћлити; — да су пакг лекари у станго сг лекарјнма излечити каплвомг удареногг болестника — право е суевЂрЈе. У обичаи већг е бБ1ло ј'шло кодг лекара, да се оваквимг болестницима подоста крви пусти, шнвице на главу метну и ладнимг крпама непрестано глава обв1Н, но до данасг ше се доказало, да е ово икоемг боЛеСТНИКу одђ ПОМОћи 6Б1ЛО. Кадг ше дакле у станго лекарг ову болестк излечитИ, онда смо мн сами дужни гледати и на себе пазити. М б 1 знамо, да лгоде у годинама, кои круте крвне жилице у мозгу имаго, и оне, кои брзо деблнго, понаИчесће каплн удара, и то онда, кадг се доста крви у мозгу нагомила. Да бБ1 пакг такови лгоди знали, да ли шмг е у мозгу крвк нагомилана, нека гледе само на бшћу жилу посредг слепБ! очш.

коп горе иде; кадг е ова укрућена, врло кривудагоћи иде и самимг пипан^мг може се тврдоћа прим^ћтити. Такови лгоди мораго све избегавати, што е току крви изг мозга идући кг врату и прсима противно, као: нестезати вратг и прси, чувати се одг кашла, непевати ако ни дуго, невикати нити у што свирати (дувати), несагибати се често, нити дуго сагнутг остати, недизати тежке терете, ненапинати се ако, непретеривати у трчанго, игранго и пливанго; избегавати такође све, што бм крвк у већов мложини у мозакг натеривало, нарочито што 6 б 1 бхен^ћ срдца проузроковало, тако непити прекомерно нко пића и нку кафу, непреести се, непотрести нко духг, неусилнвати се у раду бБ1ло т^лесномЂ или умномЂ (особито ноћу), чувати се одђ велике и напрасне топлоте и ладноће, уобште свакогЂ назеба и т. д. Сђ оваквимг болесгникомг треба овако иостунати: све алБине што пре одкопчати и одрешити треба, поставити га на угодно место, и то више да седи него да лежи, сг усправл-ћномг главомг и спушгенимг ногама, у соби да е воздухг чистг и св^ћжш, ноге утонл-ћне и на све друго пазити, како небБ1 крвБ у главу ишла. Кадг болестникг овако на миру остане, природа ће безг помоћи лекарске сама оно учинити. што закони човечјегг т:ћла захтеваго. П0СРБ10 Д. ЕЛЛЛИТСК1И.

В а ж и н а з е м л 'ђ.

Архимедг (рођенг у Сиракузи год. 287 пр. Хр. т год. 212 пр. Хр.), старБ1в грчкШ мудрацг, желјо е имати у некои далБини одг зем.тћ само едну точку, где бн свов покретникг (полуги) наместиги могао, па да землго са свога пута одбаци. Нов1н наука бБ1ла е много умереша, и желила е само важину зем.тћ измерити (вагати). Колико е тежка ова магошна лопта овогг зданјн света, ово прашно зрнце на огртачу Божества? Землго вагатл? Одкуда да се узму мерила, и где да се ове наместе, те да се на едну страну намести землн, а на другу прилична количина центашки' вага, како би се важина зем.тћ дознала? Можели се уобште землпвагати као каква глава шећера ? Истина неможе тако, али се опетг може вагати (мерити). Нго су више пута вагали, у прошломг столећу, али шштг никако точно. Истомг е предсћднику звездарскогг дружства у Лондону, Бал&у, после многогодишн^ћгг, посведневно продуженогг труда изпало за рукомг, извршити то огромно покушен^ћ. Поступанћ у овомг делу неможе се протолковати безг предходнБ1 естесгвословнн знана, безг чергежа и Формула, и збогг тога се морамо са самимг представлен^ћмг задоволБити. Тежина, као што сви данасг одг времена славногг Енглеза Нготна признаемо, ше ништа друго, већг привлачна сила каквогг тела према другомг. Ова привлачна сила толико е већа, колико се тела већма едно другомг приближе. Туткало, лепг (ћиришг) и китг нису ништа друго, већг средства, коимг се размакнуте поедине части у каквомг телу точно изпуне тако, да се после као една едита частБ тврдо скопчаго. Што су части у каквомг телу више збнене,

што е тело какво гушће или тврђе, то е већа н^ћгова привлачна сила, н^ћгова тежина. Кугла одг топа тежка е, што су у нбои многе части (или атоми) збиене, а тако е исто иу землБИ, и збогг тога се ова тела узанмно нко привлаче. Ако се кугла одђ топа у воздуху обеси , а друго опетг тело између те кугле и земл^ћ, то ће ово у среди тело у едно и исто време две силе привлачиги, земла доле, а кугда одг топа горе. Нараано привлачи земла збогг н $ нб 1 частш, кое се у нбои с'едингого, са много тисућа би.нона већомг силомг тежине, него кугла одг топа. Али чимг се нађе средство, одкрити ов.у, по сразмерности безконачномалу привлачну силу у кугли одг топа, онда су се већг и мерила за нашу землго нашла. Но сђ овимг неможемо шштг ни изг далека себи представити ону таинствену кућу у Лондону, у кошв е Бал^ћ толико година изђ дана у данЂ сед1о и крозЂ увеличавагоћа сгакла у заптивено стаклено звоно са танкимг невидимимг кончићима и куглицама, топломерима, воздухомерима, влагомерима, невидиме знаке и чуда гледао и изг дана у данг бележш и рачунао, да бм наипосле после толико година изг многи дебели кнкига пунн чисала и таинственм Формула изнашао оно огромно, намвишоп ФантазЈи и наввншемг математичномг оштроумлго неприступно число, и да 6 б 1 рећи могао: оволико е тежка земла. Па опетг е главнни инструментг, коимђ е землго вагао , изгледао као каква детшшрјн. Таи баше: еданЂ дугачакЂ танакг прутг, кои е по среди о свиленомг кончићу свилне бубе висш, а имао е на обадва крад лаке кугле, тако да е таи прутг,