Подунавка Земун

ЛНГТ'1* 31 31В1ВУ II Н1УК1.

0 г а ништа ше ускодебало, право стоно, као каква мери8 Да би се ово постигло, висш е прутг у заптивеномт, 'такленомг ковчегу, но тако, да су се могле велике и тежке математично -округле кугле близу оба крад прута наме"гити Ове су кугле онда привлачиле прутг, тако да е оваи почео дрктати. Време, за колилико ово дркган^ћ трае, постаде дакле мериломт., земногг привлаченн у сравненго сг „ривлачномг силомг кугла. • БаЛ е радјо толико година самт> самцитт, и врло е т|е дко кт> себ% пуштао учене пр1нтел4, да на прстима тихо уђу, па ни самоИ сунчанов светлосги н1е пристЈ'па дао, тако да се у мраку као духт> сђ духовима средствомг стакала и очалина разговарао. „Кадг се самг мерилама земл^ћ приближавао, ступао е полако и тихо као каква аветина по безгласнимг простирачима. СвоИ коракг, свое д]нн-к, свое куцан ^ћ жиле, свого животну топлоту ост^влно е за собомг, да небн сметао и узнемирш. Никадг н1е мерилама пристуиао безг изнвл-ћногг страа и сграопочитана." Тако е радјо осамнаестг месец1и изг дана у данг и з'чинш е 1300 покушенн, пре него што су права покушенн ваганн започела. Затимг е вагао чегири године свакиданг у снојои мрачноИ радшници и наипосле разрачуна по своимг кнвигама важину земл-ћ. Колико е дакле тежка наша землн? У н^ћговои великои кнвизи назначено е као резултагг само ово: „Г== 5 6747 сг погрешкомг, не преко 0038." Ово значи: Густина е равна 5 6747. Ово опетг значи да

е земла одприлике б '/ 2 пута тежа, него што бн бнли, кадг бн се одг саме воде састонла, двапутг тежа одг навтврђе стене на површини, уполакг тежка као олово, а двапутг тежа одг цина и цинка, сбирг сбира у тонама (тона е мера одг 20 центш) израженг: * 1,256,195,670,000,000,000,000,000, т. е. еданг квадрилнжг, две стотине петдесетг шестг хилпда, сто деведесетг и петг трилшна, шесгг стотина и седамдесетг билшна тона. Погрешка у 38б билшна тона изчезава према овои маси као една стотинита частк грана у кубичноп стопи воде, коа е 62У а <1>з'нте тежка, изчезава као мала частк петелвке на каквои великои абуки. Па колико е то число ? Толико, да га човечш разумг неможе сватити. Већг кодг билјона стане намг паметг. Да е кои човекг нре сто година пре Христова рођенп почео броати, па да^ие ни ео ни спавао, већг да е само диао и непрестано крозг све дане, месеце, године и векове броно. то небБ1 до данасг јоштг до билјона изброно. А шта е трилјонг? Шта су 256,19б трилшна? 1оштг нису еданг квадри.нонг. А шта е оваи? Па шштг тоне! Шта су ове у центама ? У Фунтама, у лотовима, у гранама, у атомима, изг кои' е землн саставл^ћна, одг кои' можда еданг билјонг саставлнго едно зрно песка, као што у насг 12 саставлн едно тесте (туце, (1а§ ])и12епс1)? И опетг ова цела лопта, кого мн землвомг зовемо, ше нпшта друго, већг невидимБ1И прашакг на ризи свеобуватагоћегг сведржитела! П0СРБ10 Јј. МЛЈЕТИћг.

;1 п .1 н С а м о д а. I. САМ06ДСКЕ ТУНДРЕ.

Четири кренке силе раставлаго пред^ћле била, животина и народа. То су: мора, пустин^ћ, високе горе и ледена п;>лн. Одг овБ1 мораго бБ1ти последнп наису[10в1н, ерг иначе наша понатта о леденимг предћлима не бн тако тамна бБ1ла, као што у ствари и есу. Али и ова истина има свое изапе. Као што су млоги по другимг непознатимг краевима путовали, тако су неки и неки и по овима. Премда Европска образованоств у своимг собственимг краевима иа западу кодг коле на прибрежго белогг мора у мурмарскои Лапонш престае, на истокј ' кодг Мезе у землви Самоеда, опетг знамо мн више о племенима Ескима у сћверноИ Америки, него о Мурманцима и Самоедима, кои су управо напш землаци, почемг су и они Европлани. Мбт ћемо дакле овде о Самоедима и нкшвомг пред^ћлу ио д^ћлу „Иутованн по сгћверу" не давно одг некогг Шведа Кастрена изишавшемг говорити. Представимо себи, да се у последн^ћмг месту образованости Европске — у вароши Мезе налазимо, коа на равноименои реки лежи. Одавде се распростиру пусти и баровити пред^ћли , кои се по старомг езику Чуда и Финландезаца Тундре називаго — одавде започшгћ Европска зеМ1н Самоеда. На сћверу граничи се сг Леденимг моремг, на истоку сг Ураломг, на гогу сг неизмерпмомг еловомг шу-

момг; лежи дакле између 66 и 69 степена ширине, а одг 62 — 83 степена дужине; на заиаду раскомадана е, кое што го морски заливи пресецаго, кое што узани комадићи у Ледено море улазе. НаВвећш е одг овн полуоетрова Канинг између 67—69 сгепена ширине. Тундре Канинг и Тиманг имаго наивећш заливг, кои е подг именомг Ческак-Губа познагг. Преко знаменитогг овогг пред^ћла тече величествена река Печора; она дели землго на две половине; западна окрз'жена Белимг моремг и печоромг, назива се „мала зем.га," коп се опетг на две половине дели, на западну канинску и источну тиманску Тундру, преко кое реке Шолш и Снопа теку. Обе ове реке уливаго се у Ческаи-Губу. На Канинскои Тундри званои одг Самоеда Сал^ћ налази се сћверно прибреж-ћ названо „Канинг носг." Тиманска тундра назива се среднн земла, или К)де-н, кон лежи између Канинске и БолшесемелБске одг Урала источно граничеће се Тундре. Ова последна назива се велика Тундра. То е положен^ћ зем.тћ, крозг кого путуемо; — веле путници. — Саонице, у коима е неколико сћвернн елена упрегнуто, стое преправне. Умотани преко главе алБинама кожнимг седнемо башг у очи божића на саонице. Кочјншг самоедскш држећи у еднои руци бичг, у другои дугачку батину, тукао е с^верне елене, кои су као виле летили.