Подунавка Земун

ПОДУН1ВМ.

Тундра е сва шута, као море; и да ше ветарт. понекадг снегг развеавао, те се тако помолише чбуновп одг ниски врба, мм заиста не бм знали, на комг се елем.енту налазимо. Врбе намг показаше, да е наблизу какавг поточићг. На ко(о се годђ страну Жренемо, одсвуда насг дивлнчб окружава ; чает> виде се неки брежулБЦ«, часг су опетг снегомг затрпани. Одт> силногг снега полегла е нека тама крозг кого само наше сћверне елене видимо; ми гледамо; Ј г препасћени, а Самоеда безбрижно пева. Докле годђ наше ећверне елене видимо, дотле смо безб^ћдни — али тежко нама, ако збогг веће мећаве и нви испредг оч1к> изгубимо бадава ћешг се обзирати и за помоћв викатп, ту ти очевидна пропаств предстои. Ништа дрзто нечуемо, осимг силно зуен-ћ ветрова, коп су намг и кровг са саоница однели и кои намг ока отворитп недаду. Бадава се на све стране окрећемо, да бм само с.тободше дисати могли ; —■ дивла хука свеств намг одузе. Алвине су намг скрозг прокисле — кадг бБ1 случаино у полго замркли, свп ом <-е одг мраза укочиди. Но с.рећа се на насг наомеши — издалека чусмо лаан-ћ паса и мало затимг дођосмо до едне колебице. Обезси.^гћнп, скоро безг чувства сиђемо се са саоница, уђеио у узвншену колебу, и текг после 24 сата опоравимо се и кг себи дођемо уверени, да смо нанвећу мећаву већг издржали. Но како се лшто преваримо. Наеданпутг зачу се наиолго ужасно шгокан^ ветрова ; лгобопмтни видити као одморни ово ужасно понвлен^ћ, истрчимо изг колебе, премда су намг добри Самоеди саветовали, да то нечинимо. Иолагано и предосторожно скинемо се на последнвШ сгепенг. Чимг на землго ступимо, заошине насг страшна олуз тако, да смо мислили мртви на землго пасти; сг напрегнутимг силама едва се докопамо степена. Уђемо наново у собу и пола-изумрли на патосг паднемо, ерг ни толико снаге имале нисмо, да на посте.ш легнемо. Садг можемо доиста рећи, да смо наижешће издржали. Но као што оваи пред-ћлг има свое ужасе, тако има и свое прјптности ; ерг чинг се непогода уталожила, одма насг е време примамлБивало напол% , да или див.тћ кокошп ватамо, кое вешти руски ловцп у особитои мрежи стотинама ватаго, или да црне лисице ловимо, одг кои скупоцену црну кожу урођеници за брашно, масло, кисело млеко, барутг, олово, рашго и друге ствари променгого. При чистомг времену предћлг оваЛ сасвимг другчш е изгледа. Погледамо ли само добро природу, то ћемо видити, да и зима на Ледекомг мору има свое красоте и прјатности, као годб и землн на гогу. Ноћу блистагоће звезде и сћверне светлости пламте на небу. Опажамо докле годг око доиире, како

на површини снега трепти; вргови пакг гора стенама начичкани —• у планинско® Лапонш — окружени су пламтећомг некомг светлости — и чини се човеку, као да светтостб та изг самм стена исто онако излази, као ватрена матерјн изг огн4дишући гора. Но шштг лепше намг се указуе чистг есенкШ данг, кадг е землн 10штг снегомг покривена, шуме тамне, ледг стаклећи се, воздухг *чистг и врло лакг; кадг никаквогг ветра нема, нигди се птица нечуе, никакавг гласг муклу природу неузнемируе. У исто време есенБ ? и права жетва. По Тундрама дае она одг сћвернм елена месо, различите коже и т. д. Матгћ се можемо сг летомг хвалити; па ма се налазили краВ величествене Печоре, сг н4нимг лепимг шумомг обрастлимг обалама, зеленимг ливадама и островима, сг наивишимг планинскимг врговима и садг снегоиг покривенимг, кои сунцу пркосе; — хилндама комараци недаго намг кадг да ово гледамо, ненрестано се морамо одг нби бранити, бмли мм подг капомг одг конБСке струне начин^ћномг, или подг чадоромг. коа путници увекг лети са собомг носе. И само сунце, кое овде лети ако пече, учини човека суморнимг и за свашто безчувственимг. 'Гада понаивише по шуми и ливадама одамо, да кого патку уловимо, или да нгода наберемо, одг чега бм болћ ело зготовили, него што намг Самоеди приносе. Онда смо мм наг1срећти, кадг се леги у каквомг у шуми лежећемг месту нађемо. Оваковм места нема млого; едно в на прибрежго канинскогг нооа, друго на тпманскои Тундрп, краи обале леденог?мора. треће на болшесемелсков Тундри, четврто краи реке Уузе. На ушћу Печоре већг е другчје; одавде распростире се впше реке тако пустг предћлг, да се никакво живо створен^ћ спазити неможе, и поготову смо веровали свештеиицима самоедскимг, кои веле, да оваМ пред-ћлг нје одг Бога створенг , већг е после потопа можда изникао, Овав се пред-ћтг нарочито уз(!ти може за ледено по.тћ. У н1;му е таква ладноћа, дг бм сво живо поскапати морало. Да видимо како е и кб Уралу идући, као источнои граници землћ Самоеда. Кадг смо преко реке Ечпела прешли, кол се такође у Нечору улива, дођемо кг западнои: страни Урала. Одавде већг нисмо више еловине видили, већг саио паше. Самоеди називаго Уралг Нае, т. е. каменг, а наившшв врг сваке планине уралске Пае 1иеру, т. е. кннзг урала. Мм садг првми путг гледамо величественмИ Уралг, освет.тћнг звездама. Гордо се врг „кназа урала" у облаке узвишава, а неброене звезде лебде надг нБимг.

[У к р а ш е н 1 е в н а к и т г ж е н с к I и с а д а га н б х ћ и н е к а д а ш н б 1 и]. Млоги се мужеви између себе разговараго и туже, како Јимг накитг женскчп наивише новаца мзг џепа извлачи, а хоштг е црн^ћ и горе, кадг ј г џепу мало новаца има, а жена се притомг душомг и срдцемг ћааолу,

т. е. моди одала. Мода з 7 пропашћуе наИлепше т-ћло, наввеличественји стасг и истеруе мало по мало наидепше мислја изг главе и навплеменит чувствованн изг срца; — она руши не само касу мужевлтзву, него и сваку лгобагп. и слогу у домаћемг животу. Но кадг узмемо садашнго моду и ону за