Подунавка Земун

.1Нг'Т1» 31 3 4Б.4КУ II НДУКУ«

време Римлннн, онда се можемо опетт, срећни назвати. Ево да опишемо укратко, како су се Римланке за време царована Нерона и други китиле и време губиле. У то време свака е отм^ћна госпол обично устаала око десетт, или еданаестБ сатји и одма у купатило ишла, гди е робкин-ћ купаго, четкомг тару и кожу глачаго; чимђ изђ купатила изиђе дочекаго е друге робкин-ћ, назване козмете (одт> грчкогг „козмос.г" лепота). Ове робкин-ћ имале су неку таину, којомг су т-ћло и лице улепшавале, кожу младиле и у свему лепг изгледг давале. Да 10и се лице одг ветрића и воздуха небм кварило, мећали су ши робкин^ћ тако звану катаплазму, кон е подобна маски ; ову е само онда сг лица скидала, кадг е кога посетити хтела или кудгодг се извезти хтела; ерг Римлннке нису хтеле домаћима лепе бити, већг свету, како бм се сг другимг лепотицама утркивати могле — како кућв дође одма маску на лице метне, и тако кукавна деца (ако ш има) неллобе лице маике свое, већг ту маску. Свако готро една одг робкина скида 10в маску и лице ши сг магарећииг млекомг маже и таре; друга опетг робкина преправиа стои, да госпођи свО1О0 лице пепеломг одг изгорелн пужева или мравШ, или медомг, или кокошшмг масти улепша, а кадкадг и масти одг лабуда, ерг су држали, да ова боре растеруе; — за овимг вадиле су ружичномг водицомг пеге на лицу. Садг долази треће позор-ћ. бдна 10и робкина малимг штипцима длачице и ма.гћ сг лица чупа, друга зубе истученимг мермеромг пере, неке зубе чачкаго, устне, обрве и косу боадишу. Кадг е сасвнмг 063 'чена, донесе Јои лгобимица робкинн велико огледало одг углачаногг сребра или злата. Огледала су ова бнла округла и разнимг скупоценимг камен^мг унаоколо укришена; — бшо е до таквогг раскоштва догало, да су и саме робкшгћ оваква огледала по собама имале.

[Царска Зм1н на острову Цеилону.] Н самв дошао (тако писаше некш Енглезг) по налогу предпоставл-ћне ми власти на острово ЦеИлонг. У Канди негдашнвоб главнов вароши обитавао самв и то у краОнвов кући, изг кое се управо у шуму гледало. Близу могг обиталишта биаше брежулакг сг неколико величествени палмовм дрвећа; — едногг дана прим4тимг, да се подебела грана на едномг одг ови дрвећа часг на землго прев!а, часг увисг уздиже; оваи ми се поавг тимг више чудноватг ј-чини , што е. време сасвимг тихо бнло. Да бн се јоштг бо.гћ о овомг уверјо, зовнемг некогг тада кодг ме.че десившегг се Цевлонца; оваи чимг е погледао на па.тмово дрво , савг као крпа побледи. „Затворите одма све прозоре и вратавикне онг уплашено. „Ше оно грана, већг грдна зм1н, коа се на землго превила, да плачку счепа." Н наскоро увидимг, да мои Це&лонацг право има, ерг зи1н после неколико минута счепа неку малу животинБицу и на дрво однесе. Цеилонацг стане ми говорити, како она увекг сг дрвета вреба и чимг човека или другу животииго спази, као мунл се на исту спусти и наскоро е живу пождере; кадкадг и до самм кућа долази, и онда е наивећа несрећа у вароши.

Наскоро дођу дванаестг добро наоружанн коннника, мн пођемо сг нкима заедно и станемо кодг едногг чбуна, на еданг пушкометг одг змје уда.тћни. Сви су ме уверавали, да они шштг до данасг нису такве величине змш видили, нити е икои одг нби смео на нго пуцати, боећи се да е непромаши. Што се мене тиче, а самв се уедно и радовао и страшш и дрктао. Змјл е ова дебела бнла као обнчанг човекг и врло дугачка, репомг се обвила око наИвише гране а главу е на землго спустила; сг неописаномг брзиномг вртила се и умотавала. Наипосле сиђе сасвимг на землго и колика е дугачка пружи се, но непостон ни неколико минута , па се опегг попе на дрво и на едн}' дебелу грану опружи и као мртва недвижина оста. У таи парг прође краи дрвета лисица на кого се зм1а као мунн стропошта и до неколико минута ни трага одг кукавне лиснце н1е било. Садг се опетг наново на землго опружи — као и крокодилг сва е лгоскама покривена, на зеленои глави има велику белегу а на челгостима жуте пруге, око врата шв жутг прстенг, кои као златанг овратникг изгледа, глава ши врло плБОСната и широка, очи велике и страшне. На пнтан^ мое зашто е ненападну рекну ми, да очекуго шштг нби неколико наоружани , ерг се по сполашности види , да е врло гладна, а у томг е случаго наиопасшн. Наипосле сви се сложе, да е текг сутра данг нападну, почемг по искуству знад)', да царска змјн, кадг какво место избере, по неколико дана на дрвету остане. Кадг мн сутра данг дођемо, нађемо е на истов грани Јоштг онако гладну, као што смо се ево и осведочили: покраи несрећногг дрвета прође по краткомг времену тигарг као теле великш — у таи парг као стрела спусти се змјн на тигра и счепа га страшнимг устма за леђа; тигарг е страшио урлао и хтео е заедно са змјомг _утећп, но ова се наеданпутг више пута око н&га обвје. Кадг га е тако стегнула, разшири свое страшне челгости и тигра за главу счепа; овав одг тежкогг бола на све стране превјагоћи се урлао е у челгостима страшногг овогг чудовишта. Мени се одг стра коса накостреши и ладанг ме знои проби. Снажанг и см-ћлми тигарг усправи се неколико пута и пође два и три корака напредг; али га змјн опетг наново на землго обори. На еданг сатг после жестоке борбе тигарг оота мртавг. Кадг му змјн поредг свогг напрезана на землБи никако кости поломити ше могла, обвје репг око врата тигровогг и довуче га до дрвета. Сг невероватномг вештиномг усправлагоћи тпгра узг дрво стане се око дрвета и н&га обмотавати и сг таквомг га силомг стезати, да му е костб по костб пуцала; кадг му е сво гћло изломила, онда сву силу напрегне , да му и гЛаву измрви , но све бадава, ово никако учинити ше могла. Сасвимг _уморена оде на дрво, а излом.гћшли тигарг оста на землви. Трећегг дана нај)емг се опетг кодг чбуна. Тигарг се садг већг ше могао познати, обливенг некомг жј т томг матерјонг изгледао е као некаква маса, сг ко^омг се зм1д недалеко одг дрвета занимала. Пошто га е овако свега балама облила, разшири челгости и прво главу, а доцше друге удове и то полако прогута — до предг вече бмла е ова частБ готова. Четвртогг дана нису се само лгоди кодг палме скупили, већг и жене и деца, ерг садг већг ше бш-