Подунавка Земун

Снићорс Чера д в! јз © |в х е. (Свршетакг.)

Већг е деветЂ сатЈВ прошло бнло, кадв е Едуардг до црногт. орла дошао. Данасг е бшо число гледалаца млого веће, него обично, ерт> е ПроФесорг непоречно СЈ'тра одлазити хтео. Управг кадт. се Едуардг узг степене пенно, изилазили су пос4тителви изг сале разговарагоћи се сг дивлен4мг и усхићен^ћмг о уживанимг тренутцима у излогу. бдва сђ тешкомЂ мукомт. прокрчи себи путг; н-Еговл, порушент. изгледг, н^гове севагоће очи, и бледо лицо морало е свакоме у очи пасти, кои га е на осветл^ћномг ходнику срео, тако да су многи упрепашћени стали и лгобопмтно за нвимт. гледали; меЈ )у коима су бмли и гочерашнћш дворскЈВ плеиићг са своимђ дружтвомЂ, коима при свемЂ покушаванго ше за рукомЂ испало, ту таину изсл-ћдити, и кои су готово очаавали, што се више у салу вратити нису могли, ерЂ е излогђ већЂ затворенЂ био. ЕдуардЂ е добро чути могао како е н&гово име сђ неразумителнммЂ мрмлан^ћмг одђ зхта до уста ишло> и бмо е задоволлнЂ, кадЂ е у проФесорово предсобЈе ушао, гди врата одма за собомЂ затвори, да бн предупредш, да какавг лгобопитлвивацг за нвимг неуђе. При н^ћговомг улазку устане еданг богато обученнп послужителв, кои е по свои прилици на н-ћга чекао, са свое столице и уђе, пошто е Едуарда за име запнтао, да га свошИ господи прјнви. После неколико тренутака изиђе еданг сг црвеномг носуриномг, Ј 7 бученг у црвене халвине, у десноЛ руци држао е портирску (вратарску) палицу а у ленои воштану свећу, и пошто се више пута поклонш замоли га да изволи у салу ући, гди ће господична имати честк да га дочека. При овнмг речма поклонивши се шштг еданпутг принесе свећу тако близу главе, да е едну витицу на н^ћговоИ праомг посутои пароки запал10, кого е гореименованнИ послужителБ на тужну вику кепецоп)' сг неколико ћушака угасш. Сг болннмг урланћмг стане се овап сиромашакг огледати; а Едуардг прим+ли сђ ј -жасомг, кадг е рану испитпвао, да му е ватра у лицу, кое е пуномг месецу подобно бшо, читаву рупу направила и да су му капл^ћ одг

воска, помешане сг белиломг, на чисту ику падале. Едуардг бн садЂ амачно ово грозно и Ј г жасно место оставт, да се Н1е р'1;шЈо, да овап чудннв догађаи до конца пропрати, и да разрешеше ове загонетке дозна. — Трудећи се да себи ова суштества представи као какве аутомате (машпне, кое се саме сг едногЂ места на друго покрећу), уђе посрћ}ћи у салу, изг кое су наДпрЈнтн1и мириси до н1>га долазили, докђ се н4гово око дивило раскошномЂ и красномЂ намештаго, саГшости и лепоти тапета, кое су наилепше тропшске предЉле представлнле, и дивнов лампи, ко.ч е велику и нсну светлостБ по целон соби просипала, предЂ едннмг заиста кннжескимЂ диваномг станше орао†асталЂ на комђ е у сребрномг и кристалномг посуђу | азно одабрано пиће и ело са наивкусншмг и наиређимг гожннмг плодовима стоало. После неколико минута отворе се двокрилна врата оне сале, у кошЛ е излогг намештенг бно, и изг н4 изиђе еданг богато одевенБ1и пажг, лепг као какавг Херубг (пламеннИ анјјео) и з т несе мандолину, кого на столицу положи, па затимЂ стра'опочигателно до врата стане, чекагоћи свого заповедницу. Стрепећи чуе Едуардг шуштан4 одела, она уђе, и предг нБимг станше оригпналг гочерашн^гг лика, кои га е тако силно потресао; али то небшше више оно бледо страдагоће створен^ћ, него у пуномг цвету младости и здравлн: црне витице бБпе су шв обвјене бисеромг а н^но пуно и дражесно тело покрпвала е бела атлазна халБина са плавнмг, златомг извезенБшг поасомг — заборавивши све претрп.тћно, простре се Едуардг предг нбомђ, обгрли јои колена, обаспе ш полгобцима и само е ово говорити могао: „К )л10, ГОлш мон. тн си! тн сп! принадлежала тн овомг пл' ономг свету, неће те више никаква земна сила изг мои руку пзчупати!" — „Да, а самв твоа несретна ГОл1н," рече она подигавши кг себи на дпванг пола обнесвешћеногг ЕдЈ-арда, „да, мои Едуарде, садг самк опетг твоа, и ништа насг неће више раставити, само ако намг свемогућш Богг ове ноћн свого помоћк не одрече! 0, не-

»р. 7. трииесечнд цена е 1 ф. 15 к. т1еч.4ез. излази сваке субботк у вече. м11» ј 7.