Подунавка Земун

ПОДУН4ВКД.

но8 стрепити, немов еумнати, лгобезнив мои!" продужи она, притискугоћи н-ћгову дркћућу руку на нћне силно бјгоће прси и гдедећи га по ч&лу, „то ше никаква превара> никаква обиана, што у мени видишђ, л живимг! увери се по ударцима могг срдца, по момђ дисанго и по топлнмг устнама^ Тм си ме оставш као мрдваца, као непоречну собственосг& ладногг рробЦ у кои су ме положили; али п самв бнла само иривидио мртва;. токг могг живота Н1в бно засз^шенг, него само задржанг, мое укочено т&ло бнло е стакленнв, саадукг, у комг е душа мол затворена бнла, но крозг кои самћ све видити могла, шта се око мене догађадо, али се само нисамв могланикако с' места покреиути; н самв све видила и чуда, самокадг самв хтела кого частћ могг гћла покренути, онда ми е бшо као ономг, кои снива да су га Алписке горе притисле и кои жели одг какве грозеће опасности побећи, али се никако двизати неможе, нити е у станго гласа одђ себе даги; — ћути, немоИ ме много- запиткивати, допзхти ми дати све изпричамг, ерг су минути скупоцени, моИ тиранг може свакогг тренутка доћи." — „Твои тиранг,?" упадна јов Едуардг у речБ, „ко, ко? та валБда нје Черадиморте твоВ отацг?" — „Мои отацг? о нигда!" одговори 10Љ горко смешећи се., „ахг! та мои отацг нје нигда ни слутити могао, да ће оваква судба нћногг лгобимца постићи! Но ћути, немои ме забункивати — време лети; срећанг е то» тренутакг што ту Чераднморте нхе, н-ћгоно би присЈ г тство моа з т ста запечатило; онг е нростно, готово бесанг пре некодпко сатш одгорЈо, да свогг роба потражп, кои е уморанг свошмг роломг, што свати данг као ликг одг воска у сали стодти мора, згодну прилику уграбш и побегао!* „Гашпарг Хаузердг?" повиче Едуардг, опоменувши се оногђ човека, кога е на путу нашао, кадг се кућн враћао. „Или барг н-ћгово подобје," одговори К).па, „онг е сиро* машгнг, слабг младићг, кога ПроФесорЂ посредствомЂ свое проклете вештине као привидно мртвогЂ или много више као привидно живогг држи, кога е негди украо, као и другажертве, кое нћговомг лакомству за новцемг служити мораго! Но заклин-ћмг те, Едуарде, слушаИ ме само мпрно;- после морамо безЂ оклевана бегати, ерЂ тако поспћшанЂ тренутакг нећемо виша дако удучити! Н самк кћи некогЂ тошканскогг. благородника,. кои е збогЂ многи непредосторожно предузети' покушаа пострадао; вештина резанн ликова у воску, когое пре само за&ше ради упражннвао, постаде му занатомг, онг го е неуморимнмЂ трудомЂ тако усавршенствовао, да е одђ нћ већг и иекш приходЂ имао, тало да е после краткогђ времена свого собствену школу и рукодћлницу поди^ћи могао, у кого су многи ученици и помоћници са свш страна нагрнуди. Онг се тада подђ измен-ћннмг именомг Фонт а н а у Фдоренцу стан^о, и жив!о е само за свого вештину и за мое воспитан -ћ. бдномг одђ нћговн помоћника и то истомђ овомљ, ирОФесору Черадиморте-у, кои е у мени одка непр1атанЂ упечатакЂ произвео и кои дш е непрестано сво10мг лгобави досађивао, испаде за рукомг, начиномЂ мени непонатнимЂ, можда збогг н-ћгове превелике вештине у ликорезанго, да се кодг могђ отца тако удлори, да му> е овав и мого руку свечано обећао, и да ме е прн своВ отчинекоО лгобави готово снломг на свезу! сг овнмг ирзкимг човекомг, кои е морадно сасвимг поквпреиг, натерати хтео. Да

бн то избегла, побегнемг сђ м010мђ остареломЂ теткоаг ноћу изђ Флоренца у Венеццо, гди си ме тн наскоро затимђ познао и мого лгобавЂ придобт." Ал' ахг! наше е блаженство кратко бнло. Опрости ми што самв одг тебе мое порекло и мое жалостно станћ таила! — а самв се боала, да ћешг тн као богаташг, кои си у наВотмћшпмг кућама одлично приманг, сироту 10лш презрети, чимг дознашг, да е она само кћи сиромашногг трговца; а самБ те варала, да могђ отца очекуемг — о, можда бн ме ово мвмоишло, само да самк толико храбрости имала да ти све одкрЈемЂ, него самв еднако одђ дана на данЂ одлагала, докг нисамв наИпосле оногђ вечера на балу, гдн самв се решила бнла да- тн све одкр1емЂ, између странаца опазила и гадно лице проФесорово , кога сте вн по н -ћговомЂ изасненјго за доктора држади-, и обнесвешћеиа на землго пада. — Кадг самБ се пробудида, пошто ми е крвв пуспо и у стакло скупјо, пришапће ми ова ругоба: „твоД е отацг умр'о прошле недел^ћ, и оставго ми е у тестаменту тебе за целћшг излогомђ н-ћговнмЂ; садг си мон, тн 10гунаста невесгице, н морашг одсадЂ спавати, дуго спавати, и текЂ ћешЂ сеу далнбои , странов землБи пробудити. — Да живи магнетизамЂ!" на кое се одма удади. 1оштг се опоминћмг, да ми е онда, пошто е неколико неразумитеднн речјв надамномг промрмлно, и пошто ми е више пу-та лице и прси своимг ладннмг дугачкимг прстима додирнуо, неколико каплвица изг некогг округлогг стакленцета у уста усуо, кое су по свон прнлици бнле узрокг, што ми е крвк напрасно престала радити, и што самг обамрла, у комг сте ме станго после едне ^ неделћ дана у гробницу цркве - Санг З^оване (Св. 1ованг) положили, одакле ме Проч>ссорг помоћу подмићеногг црквеннка сл -ћдугоће ноћи изнео и у Немачку однео. Текг ту ме е повратјо у некш видг животај видђ ведимЂ, ерЂ данго кадЂ самБ у магнетичномЂ сну бнла, стонла самв у излогу, опред^ћлена-за каквогЂ богаташа, кои бн се, као што се ПрОФееорЂ надао, гдигодђ у мов ликг залгоб10 и коме бн ме онг за ведике новце продао.* брг пошго е вид1о, да самв н-ћгову лгобавћ свагда ег презрен^ћмг одб;пла, желјо е, да ме се за велику колнчину здата отресе. „Дакле као штое речено," продужи НХпа, „данго одг деветг сатШ у готру до деветг сатга у вече представднмг ликг одг воска; и текг пошто се излогг затвори, буде мени и некимг моимг саучастницпма, кое е онг такођв на подобнш! начинЂ сво1ои магјвскои сили подчинјо, дозвол±но, да се изђ оворђ обчараногЂ сна пробудимо и да неколико сат!Л проживимо, да мнслимо, да говоримо, да одамо, да едемо и да шемо и ако намЂ е вола да се и игран4мч> 1 занимамо. Тако смо прошш готово сву Немачку одђ вашара до вашара, одђ вдне народне светковине до друге; ПроФесорЂ се ползовао свакомг удееномг приликомг, гди е само какву жертву увребати могао, да е подг свого властђ доведе, и то некимг тавннмг средствомг, сг магнетизмомг, Ч1Д сила у ономг округломг стаклету, и у овомг гвозденомг- штапнћу лежи, кое е ору г д1е данасЂ случапно заборавш понети, и кое ће насг, ако Богг да, спасти. Черадиморте е већг више пута на некимг местима подозреше полицје на себе навукао бно, но свагда е своимг лукавствомг дад^ испитиван^ћ и истраживан-ћ избегао; ерг на некимг ме-