Подунавка Земун

55

и на свако ме ^сто гди оће. II ми садт» летимо преко ливада и паша, садг крозг шумице, садг крозт. редове чаровни палата, крозт. полвска добра, крозт. право, и едиообразно построзне куће, чесго пор^дг оџака и: зпдова, докђ на последакт. на оно место не доЈјрсмо*, одакле смо пошли. у осталимг варошима што, е изванредно, и што у очн упада, губи се у Лондону неприм-ћтно. Свакш данг она налога, кон као приливт, увекг долази, и само као 1 о-дливђ но--

ћу вдлази, она вика, коа никадг непрестае, она д ^лателностБ кш ; ое никадг исцрпити неће, но коа само око и уво чудећегг се странца испушое. Лондонг е срдце великогг британскогг цг.рства, нгаге нег икод друта варошв какве државе. ЖелиоП' ли 1 какавг споменг британскогг народа, кои 6 б 1 те на н^ћгову окретноств, н1>гово богатство, н^ћговг трговачкиг духг наибол-ђ и у свакомг виду опаменуо, — то поо^ти .1ондонг, светску варопа.

^сиисице.© 3

Илона пстЂ чаичи свста, По старомг мудрацу Хиди доводе се имена: Европа,', АзЈа и Африка иаг • взика Финикинанскогг. Финикиннни су делили землго на две части. Ону частв зеи.г!;, у кошИ су они живили, називали су они Л з и (шоловииа). Друга иоловина, по НБИовомг мн^ћшго, била Европа и Афрлка, кое су као сасгав.гћне мислили. Занадна частв одг тога звала св Маеробг, одг корене речи еробг (т. е.' залазити, или западг). Одгудг е постала Е (в) р о п а. (т. е. западна- земла на истоку жнвећимг лмдма> Ине Африка* доводи се одг" речи барка, варка, значило е пред^ћлг сћверне Африке,. и каснје истомг претворили оу ту речв Римлдни у Африку. Америка е добила име ■ одг" познатогг морепловца А ме риго Веспуци. Ау стралЈ.Ч' изг латинскогг произведена речБ, значи гожнбш пределг; Зато су е други јоштг болб назвали ПолинезЈа или Островникг. Живоп у дтблтни,По известш врстнопг и неутруђеногг естествонзпБ!-'татела Еренберга, знамо данавг^ да се по дну мора не-

движу алеи аждае, као што е огн4на Фантаз1Л песника себи представлала, већг да и тамо органекш- животг дише, илн да се и тамо првобитно 4 бил-ћ налази као и у навман^ћмг виду животин^ћ. ОваИ се животг налази и у дублкини одг 12,000 стопа у чудноватов многостручности. Осимг тога дознало се, да сланостБ- морске- воде сг дублиномг нерасте, већг да мана бБ1ва, дакле да дно морско непокрива слана кора, него неетанг, песчанБш глибг. Како су тнгјш н лавови на зиии тврди. Уобште е разпростран^ћно мнћнје, да тигри и лавови, као обитателБИ жаркогг понса, вемогу ладноћу сносити. Овомг мн4«1го противослови искуство Хумболда и Ж ерарда поручика, кои е у Алжиру лавове ловш. По нбиовимг пзвестшма зна се данасг, да лавови у Африки сносе ладноћу одг-—10°, а тигри у Азш и до —18°. Кажу кшгб да су ови у ладнјемг полсу много живлби , него они у топлимг пред-ћлима, но у толико су опетг ловцу опаснш.

Петакг. ТБ1мирече пре Ераче, да знашг скланати и спрезати дела ми садг кажи, каква су то имена: подвеза, разумг, новацг, магарацг, красти, просити, шпшн»? Е р а к г. Зарг шштг то незнашг — повеза е с а го з г, разумг г л аголг оскуднБ1в, новацг с п ом о ћ н и ћ г л а г о л г, магарацг п р илагателно, красти присвалтелно, просити сабирателно, шшонг показателно.

№ |» акЂ м Пета јј 1>.

Петакг. Шта ти е то у рукама Ераче? Еракг. Та писмо— садг ми га башг писмоноша предаде — нуто одпечаћено — ко .чи то пише? Петакг. Па- кадг^ е одпечаћено, то е лако знати — писмо ти то каква женска пише и то тако сг лгобовномг ватромг, да се одг хе ватре и самг восакг растопш.