Подунавка Земун

бднон Госпн ј сиопеннцу одг в. ж.

1.

Да неблудпшг безг н4жнога друга Као грлица сама у средт> луга, Сивогг пусти у крило голуба, Та лепо е назпват се лгоба.

2. Шта желити о н а и може 0 н о В, кого силно воли, Тн единиВ знадешг Боже! Ал' га една рана боли: Што е Л . . . . оладнила, Срце другомг наменила; На среттегг о н а чека —■ А ту за ме нема лека! 21. Ман 1857.

3.

А зарг ти е свјетг додјао Мили л' ти се ћел1л и чама, Те ми венешг ка'но калуђерка Безх лгобави и забаве ... саша? 0 изиђи мало на сунашце Видишх, како лепо сунце блисга, Не бм д ти се зракомг разгрјало Ладно срце и недарца чиста. На топлоти развјл се цветакг Да просппа мирпсг и дивоту, А ти си се ледомг опасала, Сарангоешт. младоств и красоту. Цветг младости текг за мало цвати Брзо клоне, вене, и опада; Аи отворп недра и срдашце Лгоби . . . лгоби, сада ил' никада.

Одметннк >>■ (Свршетакг.)

„бдно одг ови двога момчадји, н бн усинш," говоР'о е господинг самг у себи, кадЂ се по разлазку гостјго самЂ седећи, у мисли задао био. „Они су сами одђ себе некако мплокрвни, што мене некако з т збуђуе, кое одпре кодђ мене ше могло бити. А у момђ срдцу има едно празно место > кое ће може бнти и попунити се, али не сасвимЂ', докг ДвбнемЂ. мого ћерв , кого самв одавно изгубт. Н самв се дич1о са срчаномЂ снагомЂ мога Антон1а; — туга за нћиме ДУго ће ми на срцу лежати. Да онаи старт дечко н1е са1,0 СИН1 > оногг одметника? Момчадв ова, браћа су; а као 11110 онг рече, оно млађе нје синђ одметничкШ, него е у %ргосу рођено. Алђ види се, да е онђ обоици отацЂ, ерЂ

они су браћа. — Кадгодг самв погледао у мога Антотл, лудо срце мое напрезало се одђ племићскогЂ поноса. Хвалјо самБ се са старима, на кое е требало да се онђ угдеда. СадЂ текЂ знзмђ за другш , новђ и као што веруемг внш1и пзворЂ , изђ кога тече радоств — дарове кое Богђ дели. Младни онаи Талјннг, одђ племићске е крви, па како е зазирало оно момче одђ онога немилн погледа. Ше могло трпити да ТалЈннЂ у н^га гледи. Оде изђ собе и несмеде се усудпти, да се опетг у нго врати. То самв спа310 и чудт самБ се, Како пакг момче оно погледа у оногг младића! Како га се држи — рекао бн да неби могло безг н^га живити! У деце е доста пута око оштро. Оно мора