Подунавка Земун

ПОДЈНШК4.

особито доброгв срца бнти, кадг се онако може прилгоблБивати. Радо би га узео л место сина, али е на н4му лага одметника." У таЛ ма вика нека поплаши господина. Скочи на ноге и поћути да чуе. Вика се и по другш путЂ зачуе, па онда нека тутннва чу'се у соби, у коши е момче оно спавало. Господинђ зграби свећу и по'ити горе узт. басамаке. Врата собна бша су отворена, на коа онђ уђе унутра. Тал1анЂ е обал^ћнг лежао на патосу, а младићт. онаИ стао му е бмо едномг ногомх на прси. „Шта е то?" запмта господинт. нестрплБиво. Младићг неодговори ништа, но само савт. устрепл4нг прекрсти руке. „Шта е то?" запнта господинх и по другш путг, 10ШТЂ неСТрПЛБИВ1е. Али ни речце одговора недобне. Младићг е стано само са скрштенимг рукама. „Шта е то, тн момче?" трећи пугв запнта господинђ и то кадЂ е бапгв до младпћа дошао; па опетЂ ништа се ше помогао. У еданЂ ма' учини му се, да му се и езикЂ одузео и да се неможе сђ места помаћи. 0сећан4 неко обузме га и то осећан^ безкраинога чуда. Да су се жесточјн осећанн мало-пре у иЉлу комешала, могло се познати по н-ћлу како стои и по ономе, што е 6бш подђ н1;говимђ ногана; али одђ осећана пи, ни трага Н1е се видило. Цело срце н^ћгово видило се да има места само за едно осећан^, а то е изђ оч1м н^говн говорило. Господинђ оде онамо, куда е младићЂ погледао и у еданЂ ма' скамени се одђ чуда; ерЂ у кревету лежало е момче оно обнезнан-ћно п видило се по алБинама на н-ћму, да е сђ нбимђ неко насшпе чин^ћно; и — место врата мушкарчева, смотри онђ пуначне прси умилногЂ девовчета. Господинг се поврати само одђ чуда. Окрене се момчету и гледао е да га дрман -ћмЂ освести , алЂ залуду. У таи ма' до!јс на врата неколико слугу, кои су као и нбииђ господинђ , на лупу и вику по'итили горе. Господинђ навуче наГшре заклоиице одђ кревета, да одкривено оно девоИче прекр^е; па онда заповеди да одвуку Талјнна, кои е, рекао бм онесвестиуо бно одђ ударца младићевогЂ. По заповести н^ћговоИ буде учшгћно. За тимђ окрене се онђ младићу, кои се сасвимЂ другч1е преобразјо бно. Нестало е бшо оне страстп, коа е мало-пре у срцу н4говомђ бнла узкипила и сву снагу н-ћгову уздрмала, али е, чини ми се, место н^ћно заузела друга, слабе што одђ оне малоснажша. Духг лгобави севао е изђ гћгови оч1го; био се задувао и господинђ спази, да онђ сзвђ дркће , кадЂ га е за руку у 'ват10, и извео изђ собе, чему се онђ ни-мало ше противш. „Пази на оно девоиче тамо у соби," заповеди господинђ служкинБИ, кон е мимо нби проћи тела. ЗатимЂ зовне лгоде оне што су однели Тал1нна и запмта, да л' е онаи дошао себи, Кажу му да есте, а онђ заповеди, да му кажу, да се одма торна изђ куће. Господинђ и младићЂ дођу у собу овога другога п седну еданЂ спрамЂ другога, обоица задати у мисли. „Тм си, чпни ми се, нешто пронашао," одпочне нав-

после господинђ . „Познаемг н, тн се већма чудишг, него л. До ноћасг ниси знао шта е онаЛ твоИ другг?" — „До ноћасг!" одговори младићг укратко. „Тн си мислш да ти е она братг?" — „Н1е, господине, мислш самБ да ми е братг одг стрица." „В б 1 дакле одавно сте заедно?" — „Све смо заедно; особито докг смо бши на наукама," „На наукама?" рече то исто господинб , чудећи се. — „6стб господине; отацг мои врло добро е воспитаванг у свошИ младости; уч10 се у Саламанки. Мати моа учила се у манастиру, па они обое учили су насг." „И тн ниси се омишлно, да е другг твоВ женско?" — „Никадг!" „Кои езикг разумешг тштг осимг тога коимг говоришг?" — „Латинск1и п ФранцускЈИ." „Разумешг ли се што око оружча?" — „ОтацЂ ми каже, да самБ у боренго прилично вештг." „бли п тиои другг учш се у боренго са оружЈемг?" — „Н1е, господине, све су говорили да е онг слабг врло за жестоко упражниван-ћ тела. Заповеђено ми е да се неусудимг навратити га кадг кудг у прошетнго или забаве ради изиђемо, да се онг врло упинћ. Сг тога никадг нисамБ дао му, да преко потока каквогг прескочи, но све самБ га преносш." „Знашг ли што о живл-ћнго одметничкомг ?" — „Врло мало, господине. Отацг мои живи ј 7 нбинимг гудурама, држи се у кући нбпни обБиаева, сг нвима се провесели и као неми господарг надЂ нБима е, али се ше Ј 7 п} ? штао да имђ другЂ буде и у пословима, кои су законима протпвни." „То онђ дакле ше одметникг?" — „Толико е само, колико самв вамг казао, господине." „И ово шштг да те упнтамг," настави господинг дал-ћ, замишл-ћно. „Гледе ли твои отацг и мати, да се тн све бо.тћ пазишг са онимг, за кога си мислш да ти е братг одг стрица?" „Не гледе, господине; они су се старали тштг да се мб 1 башг врло непазпмо, ако п нису око тога навалБивали. То ми е покадкадг тежко падало; али кадг самв спазт, да е тштг теже одбацити се, н самв ћутећи трп10." „Па бн л' могао тн садг стрппти се, па да изчупашг изг срца пажшо са онпмђ ?" запнта господинђ , озбилвно гледећи у младића. Оваи уздане, а глава му клоне на прси. Господинђ устане и оде изђ собе. На полго нађе се са служкпнБОМЂ, коа изђ друге собе изиђе и каже му, да се девоиче оно разабрало и нбоД казало, да иде изђ собе. Господинђ одобри да и буде тако за ону ноћБ. Дуго е постоно на врати, па онда Ш отворп полако, и кадЂ се увер10 да девоиче спава, уђе па све на прстима оде до н^ћногг кревета, сг кога изт1а свуче заклоницу. Успавана, руку едну подметнула е бнла подг главу, а друга е била на мекомг одг свиле покривачу. Господинг се прегне. Бли-