Подунавка Земун

ЛНС ТЂ 31 31Б1ПУ II II «М;У.

зу више лакта бнла е мала нена белега. Господинг клекне на колена , дигне очи горе у небо и заплаче се, но сузе благодарности и радости капале су му изт. очш. — „Куда ћешг ти садг?" запкпа господинђ младпћа, кадг су сутра данг доручковали. „Тн неможешг више бити овде, а ни Бургосу, — оћеил> ли за твоимђ отцемЂ у Мадритг? Н ћ} г трошакт. платити, што ћешг отићи, а онамо ћешЂ и впше што наћи." Младићг му ништа пеодговори. По лпцу му се познавало, да е у дубоков мисли бно, докђ е господину у очи право гледао. „Младни мои прјашко," настави господинт. дал^, „оно е лажлБивг пр1нтелв, кои насг пожалдва, па иодражуе у нама оно наданЉ, кое се неможе испунити. Ти си одг детинвства одрастао ст. мојомђ ћеркомг, за кош ниси знао, велишг, до ову ноћк, да е женско. Шно и твое стан4 забрангого вамЂ, да и дал^ћ заедно живите и пазите се, ерЂ то 6б1 на тако што пзишло, што л никако немогу пожелити! То мора престати. Немогу ти допустити да се сђ нбоме разговарашЂ, па ни да се видишђ и састаешЂ сђ нБОме." „С ђ нбомђ да неговоримЂ, ни да е впдимђ !" повиче младићЂ, па ђипи и себе по челу пл^сне. — „Тако е," одговори господинђ ти'о. Младпћг, до живца у срце дирнутЂ, пређе неколико пута преко собе, па онда у еданЂ ма' стане и загледи се у господина тако, да ни трептао ше. У погледу овомђ бмло е проклинзн^; у лицу е савЂ пребледш; устне су му дрктале; ди'ан-ћ му е у-редко 6 бјло , па онда му се црвенв на образу понви, сузе му грону изђ 04110 и падне на колена предЂ господина. „Немоите! — немоите! немоите!" едно за другимЂ само могао е изговорити, а овамо е руку господннову у некои несвестици зграб10 и уза-свако оно „немоите" притискивао на свое устне. Г осподинђ е 6 б 10 еданЂ одђ онбј чудни лгодШ, кои у часу наВмилостивЈегЂ су срца, па онда одма покижу се, да су у срцу наидрвенастш. И невештг чинећи се, гледао е у младића, кои е предг нкимг клечао. Видило се, да у срцу н^ћговомг усилнвана и борена нема више , него колико каплБице кишне, досаде чине стени, кадг на нго падаго. „Немовте! немоито! немоите!" узалудг е младнћг и опетг викао, савг обливенг сузама и загушугоћи се одг плача. Господина се то нимало те тицало, но онг извуче руку свого, устане, остави младића онако да клечи, отиде вратима, кои и отвори, па онда се окрене и застане мало, држећи руку на брави. „Н ћу наредити, да тм одма одавде отидешг," рече онг, „зашто си ти тако узнемиренг, то се већг зна. Ко се чему нада, онав оно и жели; али жела се излиже, ако ну се надан4 одузме. У четири дана кћи мон удаће се за некогг мога рођака, кога самв ши определш за мужа. Ти ћешг одма отићи изг Бургоса." За четвртг сата младићг е већг бно на путу у Мадритг. Господинг е бно самг у СВ010В соби и часг по часг погледао е на врата, коа се наипосле отворе и на нби уђе наВумилапл женска, сг првомг служкинвомг господиновомг.

По лицу н^ћномг познавало се, да нешто изчекуе^.; агнезна нашто ће изићи; загледи се у господина; па 'онда клоне шв глава и оде предг н4га. Ноге ЈоЛ клону, но господинг е сладко загрли и тако буде 10Г1 у помоћи те ше пала." „ћери мон!" „Отче мои!" све е бнло што су за неколико минута могли само проговорити. Изгубл^ну и опетг нађену ћерку поиздалека преправили су за таИ састанакг са отцемг. Кадг су се одг радости мало повратили и могли говорити, а служителБИ разиђу се, нби двое су едно узг друго седили. За неко време сг тугомг слушала е она н4гово преповедан^ћ о стра'у збогг тога, што е н4 у еданг ма нестало, — о томе како су е на сваку руку узалудг тражили, — како су и овако и онако мислили, збогг чега е и како е она украдена, и куда е могла бнти одведена, — али мало по мало она е све ман^ћ пазила на то, што онг говори, тако, да е господинг наВпосле морао ућутати, кадг е вид10 да она ни наВман^ћ неузимл§ на умг, шта онг говори, а овамо е седила и чинила се да слуша оно што онг прича. Господинг е, дубоко замишл^нг и забринутг, гледао предг собомг живу одг камена штатуу. У таи ма' зачуе се неко одан^ћ по трему. Ово е разбуди — преслушне, — бактана нестане; уздане и зада се опетг у свое мисли. Опетг се зачуе неко бактанћ; — она се прене и по другШ путг, — бнло е близу врата; она се готово подигне са свогђ седишта. СлужителБ уђе унутра; она изђ дублвина уздане, већма него пре; мпсли 10и се и опетЂ разбш. 'Гуга шштг већа видила се на лицу господиновомг; намргоди се и на најјену ћерку попреко погледи; осећао е да оно што му е на срцу, оће на езикг да до!)е, али се силомг заузтегне. „Аидемо," рече онг наипосле, а овамо устане са седишта; „да ти покажемг кућу твога отца, одг кое само две собе теби су познате." Она устане сасвимг укочено и узме се сг отцемг исподг руке. Онг е проведе крозг многе собе свое лепе куће; наискупоцете посу}је наморавало е да му се чудишг; наискупоцеше одело вадш е изг ормана и предг шо разастирао; ковчеге и ормане поотвора, наките изг кутшца повади и неко да ши у руке, неко помеће на нго, па да се на велика огледала огледи; преповедао ш» е о постанку свакогг накита; она е гледала и чула е све шта се говори али ни за што ше марила. бдно само у срце е дирнуло, ликг н^не матере, кадг га е видила. Као нема стаала е предг нБимг и толико га е почитовала, да се едва усудила погледати у н4га; прекрстп руке на прсима, поклони му се, па онда опетг погледи у н-ћга; суза ши кане на образг. Гледећи у ликг свое мапке, нмачно е она на што друго мислила, а не само на матерв; полако обрне погледг свои: на отца, кои е поредг н-ћ бно. „Вн ћете се смиловати на мене," проговори она, а овамо зацени се одг плача и лице свое сакрје у недра отчина. Мало затимг позову 111 да ручаго, а она жестоко зграби руку отчину, кадг ш8 е оваи пружт, да иду заедно у , собу, у кошГј се еде. Готово предначећи итила е, али чимг е ушла унутра и по соби погледала, сва клоне тако, као