Подунавка Земун

ПОДУНЛВК4.

пада у несвеств. Поставл^ћно е бндо само за нго и н^ногх отца. бла е само огле'дала, али ести ше могла; волго на ело изгубила е бша и ништа е ше могло више повратити. Наслуже шн вина; она е само наслонила чашу на уста а вина ни окусила ше. „Алмиро!" рече тв отацх, кадЂ су сами ^бнли; „зарг тн држишг да си несрећна садг, кадт> си отца добша?" — „Недржтгв," одговори девовче сасвтгв искрено, докг е очи подигла и погледала у отца. „То тебе друго нешто ожалошћуе?" запвгта е отацг дал^. Девопче неодговори ништа. — „У твомг садаппЉп, стангонастави онт> дал4, „треба да се другч1е владашг, другимг чимђ да се забавлапгБ." Тео е 10штх п дал4 говорити, али кадг види да девовче у еданЂ ма' пребледи, застане, па онда сасвимг блаж1пмг гласомг почне. „Сва брига и сва желл отцатвога, Алмиро, есте твоа срећа." Очи у девопчета постану животн1е, — пређашна боа лица опетт. 10Г1 се поврати; устане и обема рукама загрли отца свогђ око врата, кои се ни напман-ћ ше вид10 радостнш, као што е то кћи бша, него е све у некои туги и немиру бно. — „Седи, Алмиро, седи," настави онт>. Девоиче се покори. „Оно е права срећа, кћери мол," рече онт>, „кадг ми нечинимо само оно што желимо, него шго нађемо да е добро и упутно. Нетреба ништа да кр^ешг одђ свога отца, кажи ми, еси ли тн изгледала кога, кога ти ше бшо предЂ очима?" ДевоВче се запламти у лицу, и то е бно одговорг а овамо са оборенимЂ очима седила е и едва се усуђнвала ди'ати. — „ЗнамЂ, Алмиро," настави онђ , са снужденимЂ лицемг; „али н4га нема више у овоп кући." Одђ девоичета ништа друго н1е се могло чути, до само дубого ди'а1гћ; али место руменила у образу, пребледи као мртвацЂ. — „Онђ е отпшао изг Бургоса," рече дал-ћ отацг. Видило се, да одг тегобе на срцу едва е ди'ала — „0 1гћму нетреба више никадг да говоримо," прпдода онг оз 6 илбно. ДевоГие е у незнани по патосу пр} г ћено лежало.

ТрећШ данг по одлазку младићевомг, кућа господннова у вече е свечано осветл^ћна бнла, крозг врата, свакомг отворена, видила се поиздалеко осветл^ћна баштаСвета е сваконкогг и у различитои ношнби бнло. Неки су имали иалич1е (маску) и огртаче, некп су лудасто, а неки обпчно обучени бнли; гомила за гомиломг врвила е унутра. Подоста простоте станло е на улици, и гледало оне што су долазили. Међу простотомг томг, и то башг напредг, стано е младг нек1и човекг у широкомг огрталу (нпунџету), коимг е, као шеширомг здраво натученимг, и лице заклонш бно. „Бнл' могли вб ! мени казаги, нашто е то толико весел^?" запнта онг еднога што е до н^га бно. — „Па зарг тн незнашг?" одговори му онаи. „Д самБ мислЈо да нема тога у Бургосу, кои за то небн знао.

Господинг чини вечерасг весел4 збогг тога, што е опетг нашао свого одавно изгубл^ну ћерку, а и збогг н^не свадбе, кон ће сутра 6б1ти. Но шта е садг ? стоИ узправо," настави човекг нешто нестрплкиво, „шта ти е, што се поводишг? бси ли шннг?" „НисамБ," одговори онаЛ првнв, а овамо се превати за раме оногг до н&га, амачно зато, да се предржи да непадне. Ово е бно онаЛ младићг. ПолдругШ данг путугоћп само, врати се натрагг у Бургосг, па шта се садг учини сђ нвиме. Устне н^ћгове у мисли бше су на онимђ уснама, кои полгобацЂ упола само враћао Ш е или сасвимЂ одђ себе отурпвао; тако му се чинило, да бн савг животг свов за цигло еданг полгобацг онап дао. У Бургосг е стигао оно вече у првнИ суирачакг , и одсео е кодг неке старе жене, кон, видећи да е онг планинацг, позвала га е и запнтала, небн ли онг н-ћногг болешлБивогЂ унЈ'ка ону ноћБ у планину са собомЂ повео. Онђ е на то пристао, ерЂ е у намишлнго своме дотле забасао бно, да е наумш ћеркз г господинову украсти и одвести; пре свега пакг набави себи огртало, у кое се сасвимг умота, од'ити у улицу, у којои е бно господинг, и са осталомг светиномг застане предг кућомг. „Може 6 б1ти ," рече онаи човекг сг коимг е младићг онаи навпре повео разговорг, „може бнтп да вн данасг ништа шшг ели нисте, па сте одђ глади малаксали. Ено онамо има ела доста," настави онг дал4, пружагоћи прстг на врата, „и никомг Н1е закраћено, да уђе унутра." — „Никоме?" запнта младићЂ кушагоћи га. „Никоме," рече онаи и по друпи путЂ, а младићг на то одма оде унутра. На прагу сретне се сђ господиномђ, но оваИ га н1е познао, ерЂ онг, да бн лице свое одг н^ћга сакрјо, пониско поклони се предг нБиме. Уђе у дворану; ова е бнла пуна; али у нбои н1е бнло оне, кого онг тражи. Нокеша се међу дружтво, кое се са игромг и свиркомг забавлнло у башти, но ни тамо е ше могао смотрити. Отиде горе у библштеку, али н-ћгове зверагоће очи ни тамо нису могле спазити оно што е онг тражш. Уђе затимЂ у велику дворану, у К010И е наивише гост1го бнло, и сг великомг мукомг провуче се до на другшкраи, где е праздногг меога бнло и где е лепа една, богато али просто обучена господична седила, на поузвишенои едноп столици. Ирегла се бнла натрагг и тако се могао видити н^нг лепни вратг, ерг главу е бнла на страну окренула и разговарала се сг некомг у годинама женомг одг простгг реда, коа е иза н4 станла. Младићг е едва могао ди'ати. Види да се нешто помичу они, што су узг н-ћга бнли, као да се некомг сг пута укланнго. II онг се уклони да.тћ, али очш нје скидао са онога у што се наппре загледао 6 бш . Господинг дође на оно праздно остав.гћно место, водећи се исподг руке сг младимг некимг господиноиг. „Алмеро!" проговори онг. КралБица онога веселн окрене се и тако младићу покаже лпце н^говога у младости друга; кое е садг, у оделу за н^ћга приличшемг, далеко лепше изгледало. Господинг хов каже за мдадогг онога, кои е и шта е, а овав узме