Подунавка Земун

ЛНГТЂ 34 31Б4ВУ II НАУКУ.

н ^ну руку п полгоби е, ако му е она п ше пружала. Млад П ћЂ се машп за мачг, но опегв се узтегне и склонп бол^ћ оК о себе огртало. „Ко е тав младнИ господинт.?" запита онг изти'а колико е могао, некога што е узт. н^ћга бно. „Младожена господичнинг." Рука н^ћгова опетт, се маши за мачх, но онђ и опетг буде одт. себе господарг. Господинг прешапне нешто на уво свошн ћерки, 0 ва устане. Господпнт> узме се ст. нбомђ исподг руке, — она на то пристане, па тако су се прошећивали по господсков онои соби; гости су шмт. се^ укланали сг пута. Младићг е ишао за нкима, а ни самт. Н1в знао како. Како му е на срцу било, гледећи предг собомт. ону прелепу женску! — лепогв створа плећа — витакт. струкг — кои е само за накитЂ створент.! Иладу лшдн намишлаа еданг за другимг летили су крозт. н^гову главу, алт. сви су нанпосле на то изншли — предт. нбомђ да умре; — да 10и се покаже, па да умре. Погледи у господина. Оваи е бно застао, да се сг некимт. знанцима разговори. Отиде за онимт. двома доле у башту, где се непрестано играло и певало. Младоженн е одведе подт. еданг ладникг и седне сђ нБоме. МладићЂ башЂ спрамг нби стане поиздалека. Погледи н-ћни бнли су весели! — заборавила е на друга свогђ дегинБСтва; — слушала е шта говори онан, сђ коимђ ће остале дане живота проводити. Па шта е марш за животђ и за светЂ онаи, кои е оставл4нЂ? Посгара она жена, кого е у дворани спазш, прикучи се онамо. Господична одма устане и изиђе предЂ нго. Проговоре неколико потаинн речШ, па онда опетЂ растану се, и девоИче седне на свое место веселје. „Они су се разговарали о н^ћноЛ свадби," уздане младићЂ. „Сутра ће се она венчати." Младни господинђ разговарао се сђ нБОме. Она се преклони. Онђ устане и итно оде исподг ладника. МладићЂ помисли: ево садЂ прилике. Сђ рукомЂ на мачу, прикучи ши се и тео е, добро познато име изрећи; али ше бмло нужно. Она га е преко свега што се умотао, познала, през не и врисне, но оиетЂ се брже бол^ћ поврати одђ страа. „Бежп у планину !" проговори она ти'о што е тиипе могла. „Онамо ћу те п сутра наћи." Онг зачу !)енЂ, стаао е као } г копанЂ. „Бежн!" проговори она опетЂ. „Жива или мртва, са"о ћу твол бнти. — Ето га где се вратш. Бежи ако ме иилуешЂ, бежи!" Види гди се вратјо младнп господинг; нос10 е котаР"Цу воћа, а за нбимђ е ишао старни господинг. МладићЂ чогледи у нго тако, како е дотле никадЂ погледао те. Видјо да е погледЂ онаИ у срдце дирнуо. На погледг таи одГ °вори му она тимђ , што руку свого метне на срдце. Онг С11 укне у напближу гомилу света; уклони се изг баште и ° Је одг оне куће. „Где вамЂ е унукЂ?" упнта газдарицу чпмг е дошао. — „Онг ће у поноћи овде бнтн; а шштг еданг сатг, Па ето поноћи. Дотле можете се мало чимђ заложити." Онг седне, ео е и пш сладко. Али кадг е већг бно

ситг, а унука газдаричиногг шштг н!е бнло, узврполБИ се. знате ли вн башЂ за цело, да ће вашЂ унукг доћи?" запнта. „Онг ће за-имачно доћи," одговори она. бдва еданпутг почне на цркви избЈати дванаестг сатЈИ и неко куцне на вратима. Онг отвори. На полго су бше две мазге и на едноИ седш е, у путованго н^ћговг другарг. Онг скочи на ону другу, и тако оду своимг путемг. МладићЂ ни речце проговорш ше са онимђ што иде сђ нбимђ . УмиланЂ створЂ господинове ћерке, непрестано му се врз'о по памети, а срце н^ћгово скакало е одђ радости, што ће се сђ нкомг састати. НаГшосле доспу у планину и воздухг н^ћгове постоНбине, поврати га текг, те му се разгали. Данг е свитао. Изостао е 6 бш неколпко кораклаШ одг свогг другара, зато садг по'ити за нбимђ. „На кого страну планине вб ! ћете?" запнта онђ. — „Света Богородице!" повиче му другарЂ, па пусти узду. МладићЂ то исто учини, скочи са мазге и обгрли рукама — господинову ћерку, кол е опетЂ као момче преобучена бнла. Осећао е н4не руке око свога врата, и на своимђ устнама полгобце, какве никадг до оногг часа. Она у годинама жена, у соби и у башти господиновов што е бнла, бнла е доСкинл овогг девоичета. Она е знала, да бн девоиче пресвисло, ако бн наморано бнло, да испуни желго отчину; смислила е како ће они побећи, бша е у томе на руци, те су утекли, и наумила е бнла да за нБОмг оде, и остале дане живота сг нвоме протавори. „Тн си мон!" узвикивао е младићг, кадг е опетг уза'ао; али еств, ето ти некогЂ топота конбскогђ , где се зачу близу нви; — погледе натрагг и виде да за нкима иде потера. Гледали су да утеку, али ш одма стигну. Залуду се младићг бранш; одузму му оружЈе, свежу га и заедно сг господиновомг ћеркомг у Бургосг врате. „Животг ћу му опростпти," рече господинг, „али нека своимг очима гледи, како се она за другогг удае." Дозову свештеника, — младожена е готовг бно. Доведу и бегуницу девоику. Свештеникг е чишо колико му дужноств доноси, али ништа ше могло навратпти девоиче да одговара. „3 ћу место н-ћ одговарати," рече господинђ. — „А то се зове нго убити!" повиче младићг, поразкида свезе на себи и, као да е изванг памети дошао, зграби девоиче себи у наруч^ћ. Она се чврсто држала за н^ћга. 4 „Растав^те ш!" заповеди господинђ. — „Станте!" продере се старнн одметникг , кои е башг онда улазш. „СтоЗте! то ти е синовацг, а а самв твон старји братг." ОдметникЂ, — ако га можемо тако назвати — у младости свошИ здраво се запазш бно са ћерго некога племића. ОтацЂ е наумш бно да она постане калуђерицомЂ, но она докг е шштг на искушен1го бнла, утече са онимг изг манастира. Онђ е одведе у планину и тамо е сђ нбомђ заклон^ћнг жив10. Она буде сг проклетствомг одлгочена одг цркве. Роди едно мужко дете и одма затимг умре. Да бн овоме сину припадагоћш талЂ обезбед10 отацЂ, украде ћерку свога брата, али, изђ различнн узрока, преобуче е и крш е да е женско. СмртБ свша господиновогђ , око кога се од-