Подунавка Земун

ПОДУН1ВК1.

метникг бадава трудто да га избави, кои е име свое одметнику показао и некодико речШ отцу своме написао, дала му е прилике, да може извршити оно, што е одавна смнслш. Отиде у Бургосх, где се догодило оно што ми

већг знамо. У Мадритг в зато ишао, да скине проклетинго са свое породице, и изишло му е за рукомг. Вратш се као што смо видили, башг кадг е требало да избави сина и синовицј 7 , кое обое оно готро јошђ , свештеникг венча.

Оггввсавв^б Лондона.

Н Е Д Е Л Н У Докђ се на суво-земнои Европи и старо и младо радуе, да недела дође, а деца тштђ одђ понеделника рачупаго, колико до суботе у вече има, кадЂ се школа затвара, да бн радостни опетт. неделго дочекали; како е свему томе у Лондону сасвимг противно, па иу целои ЕнглезскоВ; ерг овде не само, да се тада одг свакогг посла уздржаваго, но и одђ свакогт. заниманн, кое небн имало буди какву побожну намеру. Сва нвна увеселенн престаго тада; театри су затворени, свирка и игре строго забранћне, па и саме галер^е сђ ликовима, збирке какви предмета и излога, као и ка ®ане и коцкарнице несмего бнти отворене. Па и само дете несме се неделвомт. своши детшљскои игри дати, нарочито му е лопта строго забранЈзна. Напротивт. иду деца сг одрастнима у дугачкимг редовима изђ едне цркве у другу, почемг е обште правило, да се црква двапугв пос&ти. Да, па богобонзлБИви лгоди, кои се иначе возе преко читаве недел^, радје иду пешке, само да коч^шиа и кон'& на миру оставе. Па и саме поште тако уреде нбшвђ посао, да се писма неделБОМЂ нити послати нити примити могу. Па и мн сл4дуемо дугачкимЂ редовима и улазимо у едну између стотина осталн лондонски црквШ, међу коима су Св. Павла и Вестминстерска наивеће. Врата се лагано за свакимЂ улазећпмг и излазећимг затворе. По ходницима прострти су ћилими одђ сламе или вунене матерје, тако да се ни наиман , ћ шу'ма правити не може. Црква има две предикаонице, одг кои е една за литурпго, а друга за пропов4дб опредћлена. Осимђ тога има ^ оштђ едно узвишено место сђ асталомЂ, и то они заузимаго, коп напредЂ чптаго и иеваго, а лгодство за нкима, и кои прп литурпи ту дужностб пмаго, да п г &ше започинго и управлнго. Иза предикаоница, обично близу зида одђ восточне стране, стои асталЂ сђ таиномЂ вечеромЂ, и еданЂ углађенш! каменЂ, са ножицама врло вешто израђенимЂ, кои се при причешћу чистимђ ланенимг пешкиромЂ покр1е. Зими се цркве посредствомЂ чункова умерено угрего, а у време бдеша гасомг лено осветле. Све ово захтева, да се прилћжно долази у цркву. Одежде свештеника, кое се само при богослуженпо носе, есу за време пропов^ћди, една узка а дугачка долна алБина поредЂ едне широке мантје са рукавима одђ исте црне матер1е а при литурпи носе преко свегг овогђ 1оштг еданг бео стихарг. Литурпа се пакг састои у промени разнн молитвји и тропара, кое последи'1; лгодство слабо пева. Пропов^дб е више као споредна стварБ, кое кодг Дисентпраца сасвимг противно налазимо. Врло редко свештеницн на паметк и слободно поучаваго ; обично пакг прочитаго што, а затимЂ старе врло познате проповћди изговоре. — Кадг у

Л 0 Н Д 0 Н У. лондонску кого цркву какавг славннИ пропов^дникЂ дође, то се целоИ вароши просредствомг обава обзнани, кое се на црквенимг вратма и нвнимг здашама изпрелеплгого. Но шштг необичнје, што се тиче цркве есу у Лондону богослужешн по улицама. Врло се често неделкомг впђа, ређе пакг раднимг даномг, како по неколико лгодШ мирно пролазе, носећи собомг Библ^го, катавасш и еданг асталчићг са чаршавомг. Кадг на буди какво простраше место дођу, наместе асталчићг, спреме што треба, и еданЂ приђе к' асталу, прочита по едну већу или манго главу изђ БиблЈе, па то затимЂ сасвимг слободно разлаже. Ове проповеднике обично ДисентирцБ1 шилго, дакле она секта, кон неспада у епископалнЗ'- цркву, да ЕвангелЈе суривон класи запуштеногг и подивлнногг народа проповедаго. По већоД е части мало число они кои ш сл}'шаго, редко кадг има стотина, и сви су готово проснцн, тако да се овде исп} т ннва оно изреченје: „Ншцимг ЕвангелЈе пропов-ђдано будетг." За исту класу народа неки су челов&колгобцн и особите цркве подигли, кое се лупежке или проснчке зову, у кое покваренБп"! лондонсши светг на службу долази, али ЈВмг напротивЂ недозволнваго у друге цркве ићи. — Но вратимо се кући. Отворишг напримерг клавирг и почнешг што свирати. Таки уђе угостителвка у собу, и моли те, да не заборавишг да е данг господенг. Слћдугоћи н^ћнов опомени, узмешг какву кнбгј ; али тада те неко посћтп, па кадг види, да се читан^мг какве светске кнкиге занимашг, одма ти стане предиковати. Дођешг ли на прозорЂ па узмешг буди што да радпшг, као жене да плету, ишо, везу; лгади пакг томе подобно, то се одма простацн предг твошмг кућомг накупе, вичу и руже те, тако да ти угостителв заннман г ћ изречно забрани. Тадг оставишг прозорг твое гостилнице, и са твоимг некимг землнцима започнешг сасвилЂ безазлену какву пгру, можда „Домине." Таки покансе улазећ1а келнерг или служителв свое свето гнушан4, ако не речма, а оно барг чертама на лицу. Ако започнешг карте играти, то има право твои собственвп! служителк, да те у наиближЈИ прнмирителннД судг тужи, и тн нећешг избећи опред^ћлену казнБ. Тада морашг устати, и одешг у какву енглезку кућу, сви седе мирно у соби, едни читаго БиблЈк), други обичне молитве. Свака светска кнвига данасг е строго забранћна, и многи су у томе толико побожни, да на саме новине, кое шмг неделкомг лођу не отворе, но за понеделнкг оставе. — „6л 5 истина" питаше ме една одг присуствугоћи госпа „да у НемачкоВ неделБомг карте играга?' — „Да богме, то се често догађа нарочито у дружствама." — „Милостивни Боже" уздисаше друга госпа „то 6