Подунавка Земун

ЛПСТЉ ЗА а1Г>111У II Н1УКУ.

3 јо , али се не треба ни чудити, бол4 шта нису ни научи1Н " II притомг ме сажалително као каквогт. безбожника пог , ед а. „Али" продужи она, „нначно не играте за новце? БашЂ за новце" одговоримЂ л. — „Блаии Боже!" викну сви грозећи се; а една трећа призна, да е она едномт. у недедјо премда не за новце играла карпи, па чисто и садг неноже се доволвно накаати. Н се обратимг присуствушћоа Господи, кои су прљтћжно чаше изпразнвивали, да би прекратили дуго време; а међутимт, су се госпое, кое самв кадшто кришомЂ сл_у1нао, са своимг кумицама и прјама своиски грдиле. То е дозвол-ћно, нити примирителннп судг има ху права, свон казнптелнип законг Јшотребити. Што сирома путникЂ у Енглезсков нема гди да се проведе, тимђ му теже пада, што и осимђ недел-ћ никакво увеселен-ћ ј 'живати не може. По томе дакле ше никако чудо, што народЂ у таИности гледа да надокнади оно, што му е закономЂ забран4но. Отиди у предградја кол су лко насел±на, пакЂ ћешЂ наћи пивнице и крчме пуне шшш лгодји, докђ дрЈтп међу тимђ кодђ куће у таГгности истомђ терету подлежу. Осимђ тога множина лгодШ иде у увеселителне шумице, па ако желишЂ лондонскјб светг, скупа и у великои смеши познати, то отиди неделкомг Маа или К)н1п, када е

лепо време после подне око 4 еата, у прекрасне шумице, кое се у, и изванг вароши налазе, у Жемску, Гринску, Худеску на ГОго-Западу, а у Режентску на С/ћверо-Западу вароши. Ту ћешЂ наћи стотинама илада свакогг стана, изг СВ110 земала и части света, изг восточне и западне Инд1е, Гренландје и БразилЈе, Африке и Новогг Селанда, младн и стари, мушки и женски. Иладама сваконки параднн кола горе тамо, гомилама господе и госпоа на конвпма, по већоИ части одг наиблагороднјегг соа, многи брбллго, смего се, па и опоро псуго се, но нити свпрке, нит' песме, ерг то ше дозвол-ћно неделБОшг нвноЛ музики. Но сасвимг особено празнован^ћ Недел^ћ видш самв у едноИ квекерскои кући. Уђемг крозг една мала сниска врата, у едну собу, у коши до врапИ намештене бкшу неколнко клуши за странце. Квекери уђу и тихо се посаде, лгоди сг едне, жене с' друге стране. Сви седе мирно ћутећи; нико одђ мушки не скида капу. Горе попреко седе неколико старш, нначе у целоД соби нит има предикаонице, нити олтара, нити крстшнице. — Сви очекуго наитје Св. Духа, али као да су сви неми, нпко неговори. Таква тишина влада, да се и само дисаић чуе. Нека особита светинн влада у овои дубоко срдачнои, свечанои тишини. После некогг времена дигоше се сви, и мирно као какви духови оставише ову кућу.

Н с благодпЈИ! 1»1н 1ф адл ј >и в ап,т&. Славнии енг.тезскЈи министерг Фоксг отиде едномг са своимђ братомг, ГенераломЂ, да види прво по воздуху путован-ћ Лунарда. Тишма бнше превелика, тако да е Фоксђ сђ тешкомЂ мукомЂ могао руку кђ часовнику помаћи, те да види, кое е доба. Место часовника з-вати руку, кого тврдо држаше. „Пр1нтелго" рече на то непознатомЂ притажателго руке, „ вб 1 сте онакавЂ занатг изабрали, ко ће васг наипосле упропастпти." „0, Г. Фоксг," поче крадлкпвацг ндиковати, опростите ми и пустпте ме. И самв то по нужди учишо, збогг лгобави према мокш одг глади умирућоИ деци, и према мошМ болноВ жени." Добродушнии Фоксг метне у руку крадлкивца едну гвинеу, пре него што го е пустш. Пошто се лопта (балонг) у воздухг подигла и народг се разишао, хтеде загледати у часовникг, но садг виде, да му часовника нема. Нћговг братг, видећи га упрепашћена, рече му: „Твов е сатг однео сг великомг вештиномг твоИ пр1нтелв, и то на мое очи." „И тн ниси хтео покушати, да то предупредишг?" „Дабогме да нисамв хтео. ерг ви сте у таквимЂ прЈателБСКпмЂ одношеннма бвип, да самБ се устручавао мешати се у ваше прхнтелБство."

Добар -Б ОДГОШфЂ. КадЂ е МинистерЂ ХерцбергЂ познатогЂ Статистика, У оно време ХесскогЂ ПроФесора Дома у Каселу хтео у Праизску службу увести, и кадЂ му е тога ради првнв приступЂ предг Фридрнха Великогг пзрад^о, опоминло га е да се неда поколебати п збунити Фридриховимг проница-

: и ц е. телнпмг погледомг и редкимг, чудноватимг пнтан'1;мг. Прво пнтан^ћ Фридрихово бнше ово: „Кажи ми, где почин^ћ истор!л ?" РазумнБШ ПроФесорЂ одговори тако брзо, као што за мунБОмг громЂ слЂдуго: „Онде, где басна престае!" Оваи му е одговорЂ срећу основао. Фрпдрихг га постави таинимђ саветникомЂ Финашле, и ту е имао прилике сђ великимг овимђ владаоцемЂ изближе познати се и свое способности и знан-ћ показати. Колико е тиме добш кралв, колико е добило знашћ и држава, показало е време. Судљ едногљ Нрокеза (Индјаица.) НешД ИрокезЂ бнше дошао у Албани, да се нагледи белн лгод1в и нб 10 ви обичан. Као правнв природннИ човекг сматрао е све врло точно, и у свему е показивао зрелнИ разумг. Тамошнки грађани прпме га врло лепо, и водили су га у различна одлична дружства, да се сг н-ћговим/, природнимг суђен-ћмЂ увеселаваго. 6 дномђ одведу га на сватбу. МладоженБИ бнше шестдесетЂ година, а невести едва осамнаестБ. При свемЂ томђ бнли су сватови врло весели, као да су младенци у наиболБимг годинама. Пошто се дивллкг добро наео, запнта га староженн, како му се невеста допада, и шта му е на свадби бели лгод1и: у очи пало? „Брате," рече Ирокезг, „твон е невеста лепа као месецг кадг се рађа. На првов стени мога отачства принећу великомг духу света на жртву мого лучу, бацивши е у море, да бн ши благословг изпросЈо. Она е добро урадила, што е пошла за тебе, ерг тн си добарг човекг, и лепо си ме угостш; али бн опетг бол^ћ урадила, да е место тебе узела два мужа , свакога одг 30 година, ерг и то чини шестдесетг."