Подунавка Земун

ИОДУП 1КК1.

но е слушао; нека е места одобравао, а нека нш — и често се ст> незадоволБствомг мрштш. „Стихови заслужуго похвалу, ерг е права поез1^. Вб1 сте даровитт. човекг. Но да ли ћете увекЂ тако см^лђ и непритворанг остати? — Бил' вц те стихове правили, да е КарлЂ V. 10штђ на престолу? — — Незначи ли то, као што басна вели, издишућегг лава ногомт. ударити?" СтихотворацЂ подере артш и разбаци по патосу. „Е добро," рекне калуђерг, „то насг е помирило. Време се служби приближуе. — Естебант. е своИ посао свршш, садг идите и потражите, гди ћете прноћити, а сутра опетт. дођите, да при спроводу присусвтуете. После торжества моћи ћу васг обоицу препоручити: тебе Веласке-у, а васг младићз' кралга Филипу II." „Кралго Филипу II.? — — — Зарг га вб 1 познаете, отче?" „Те како га познаемг — и у станго салБ кодг н4га млого израдити; пре тога чинш е онт. само оно, што самБ н хтео. Садт> сг Богомђ остаите!" Естебанг и н^говђ другЂ повинз'га се налогу и оду изг монастира. Но мало затимг поврати се еданЂ одђ нби опетЂ у монастирЂ. „Шта ћешЂ тб1? говори брже, ерЂ видишђ , да одтудЂ калуђери већЂ долазе." „Ми се плашимо, да нећемо кредита имати зато васЂ молимо за еданЂ дукатЂ, што сте ми за награду обећали." „Не еданЂ већЂ десетЂ," одговори калуђерЂ и пппне се у џепг, гди само три мала дуката нађе. Потоме се насмеши и рекне: „То е све што, данасЂ имамЂ — — истрошш самк се сасвилЂ збогЂ сутрашн^гг торжества; но сутра ћу мош тромесечну пензш одђ 20,000 дуката добитн и онда ћу вамг се мођи одужити. После торжества нађите се у цркви." Докђ се онђ сђ младићемЂ овако разговарао, већг су се почели калуђери скуплнти, међу кое се п нашг калуђерг помеша. „ЧестнБ1И отацг обећава намг тушта новаца," рекне стихотворацг Естебану показугаћи му дукате. п Мени е остало шштђ едно парче паштете, купићемо притомг мало вина, па ћемо, овде на степенима као и пре и повечерати и преноћити, ерг ће ноћв блага и прекрасна бБ1ти; — а сутра ћемо се први у цркви наћи, да видимо то торжество, кое е калуђеру кесу изпразнило." III. Црква. Кадг се сутра данг млади пр1ателБи пробуде, спазе да е сунца доста одскочнло. Свеће су бкгле веће у капели запал4не, калгђери у одеждама обучени, чекало се само на дворнне. Естебанг и н^говг другг оду брзо у цркву и заузму у едномг буџаку место. „Овде насг неће нико приметити," рекне живописацг, „а моћи ћу у овомђ буџаку и ово чудновато торжество начертати. П се радуемЂ, што смо се овде десили. Видићемо Крала и целу н-ћгову свиту, нарочито цара Карла V. дубокомислећегг владалца. Гди ће онђ стоати за време чудноватогЂ овогг торжества? Како ће пзгледати? Но гле,

калуђери већЂ улазе — а гди е кралк? гди су дворнни, о коима е калуђерг говор1о ? — — Ето се и служба почин1ј." И заиста се опело држало; но осимг калуђера и певчика ннкогг у цркви ше било. Престолг, за кралл спрем.тћнЂ, стои празанг, а тако исто и столице за великаше и дворске даме! — — — Синђ нје на то мис.бо , да отацг захтева спнов.гћве молитве; дворнни су заборавили, да 1Г1 е царг на ово торжество позвао, и то онаИ царг, предЂ коимђ су некада пузили. Ужасна е бкиа самоћа, ужасна неблагодарностБ, заборавноств и немилосрд^е према ономе, кои се некада Карломг У. називао. Иосле опела разиђу се сви калуђери, а наша два младића изчекивали су калу!)ера, као шго Шмђ е онђ то и наложјо. НаеданпутЂ зач}-е се неко уздисан-ћ сг оногг на средг цркве узвншеногг места дркћућа рука помолп се пзг сандука и отури покровг тако, да се бледо и тужно лице видити могло. То е обш онаи гачераппшВ калуђерг; оба ум^тника тако се уплаше, да су натрагг одступпли. „Нпкогг!" уздишући рекне онг неприм4тивши ум&тнпке; „Никогг! Нико се ше сетјо Карла У.! 0! да страшне суете величине лгодске! 0 Боже! учинп крав грозномг овомг искЈ'шенго и позови ме кг себп!" Одбаци сасвимг покровг, скине се сг узвишеиогг места, клекне предг олтарг и почне се Богу молити жалостиво и ецагоћи. Живописацг и стпхотворацг нису се смели приближити, ерг су уверени, да се сг Карломг У. у цркви налазе. После дуге молитве подигне отацЂ Арсете очи и смотри Естебана и н4говогг друга. Главомг ма'не на нби да блпже до5)у. Обоица дркћући приблпже му се и падну на колена. ЦарЂ пружи руку, да бн ш са земл^ подигао. „Немоите ме тако пошговати , децо мон; — ви сами видите, да самв н и кодг света и кодг Бога само отацг Арсен1е. Мени се ше хтела ни она дужноств, ни онаи споменг учинити, коп се мртвима обично чини. — — Естебане, узми ован сатг, то е све, што ми е одг свогг блага остало. Казначеи Филипа II. ше ми тромесечну нензш одт> 20,000 дуката послао, а прошло е већг 14 дана преко рока. Кадг ти друго што учинити немогу, а ћу барг Веласке-у писати п молити га, да те у число ученика прими. Но да би те препоручити могао, треба ми и твое презиме знати; кажи ми сине, немов се никакве издае плашити," и смешећи се дода; „а те твомг отцу нећу повратити." „Л самБ Естебанг Мурило, Ваше Величество." „А шта ћу вама да учинимг, моП младкШ стихотворче? Кредита кодг двора немамг; кадг бм васг препоручш, тимђ би то учинш да васЂ већма гоне, као што су и ст> моимђ дуовникомЂ чинили." „Ваше Величество," одговори младићЂ, „мени двое остае, да васЂ за опроштен^ молимг." „Говори." „Прво опростите ми, што самв гаче онако несмнслено говорјо." „Н самБ то и заборавш." „Друго, дозволите ми, да вамг вашу некада моћну руку полгобимг."