Подунавка Земун

.11КП1 31 ;| III «119 И ИЛЈ КУ.

г Оди да те загрлимг! достоПно е, да царг вовника а уедно и стихотворца загрли. Садг сђ Богомч, децо! Идите II живите у свету! Нева васт. болл слава у вашов вештини очекуе, него онога, кои е некада на престолу седјо. Сђ Богомг, ситите се кадкадг отца Арсен1н!" ,Никадг неће Педро Калдеронг таП данг заборавити," одговори стихотворацг клекнувши предг цара, Естебанг Мурило сл^довао е н4говомг прим'ћру. Карлг V. разшири руке и благослови Ш. Затимг Јбрише сузу сг очјго и оде у свого ћелда. IV. Н11 о в а с у д б а. После три месеца нмовогг путаванн, ерг кадг се нема новаца, онда се лагано и путуе, дођу Мурило и Калдеронг у Мидритг. Калдеронг почне писати и многа д4ла на светг издавати, одг кои и ако се ше обогапо, опетг е жив10. Мурило ше Веласкеа у Мадриту нашао, и збогг тога е радЈо самг онако исто, као што е и у Кадиксу. Онг т.упи за еданг дукатг, кои е одг Калдерона на поклонг добш,

платна и Фарбе н начерта цвеће и воће; ово е онг продавао врло бФтино , незнагоћи за вредноств тогг рада. Чимг се Веласке у Мадритг сг пута повратјо, одма е Мурило кг н &му отрчао и писмо му одг отца Арсеша предао. Веласке врло га лепо прими и упмта га за ц^лб . „Н самв радг подг вашпмг надзираванЂмг овде да Ј'чимг, па пос.те у Римг да идемг." „(I ти одобравамг планг и бБ1ћу ти на услуги. Одг даиасг буди у мо1ои кући, као годг и у свошЛ. Тбг ј 7 ченинг бити неможешг потоме, што имашг такавг дарг, да сп одма у станго оно бити, што самв н; авдмо дакле да ти локажемг мон д-1зла." Мурило е три године радш не као ученикг, већг као искуснив ум^тникг. Затимг оде у Севилго, да се сг отцемг кои се онда тамо налазш, помири. Сг почетка нико га ше скоро ни гледао, но кадг е у монастиру светогг Францишка почео живописати, сви су му се дивили. Кадг бн редомг све живописе н&гове описати хтели, заузело бн впше месеци доста простора у овомг листу — доста да се трудомг н4говимг обогатш и првнмг живописцемг у Шпаши постао. Умро е у Севилви 1682. — 3. Априла.

РнбоЛОВ1| или I. РИБЕ У ИСТОРШ ПРОШЛОСТИ.

Међу животинима, кое одг исконп зал г зима место у исторш образованости лгодске, принадлеже и рпбе сг особитомг важности. Ова важноств тако е млого значећа, да намг е нуждно исту подробно испитати, тимг више што се еадг риболовг, особито по некимг пределима брзо у народнон економш узвишава, о чему се пре можда ни саннло ше. Кадг су се шштг првобнтни народи наОпре страстнимг ловомг занимали , п текг касше посл ^довало е мирно земл-кдЂ.не, то можемо лако увидити, да су рибе прве животнн^ бнле, кое е у свему оскуд ^вагоћШ првобнтниб човекг себи за рану тражјо. Безаштитна ирирода рибе морага е на то нарочиго побудити, почеме су шумске животинћ болБимг одбранителнимг средствама снабд4вене, одг кои е не мало зазирао; сг друге пакг стране одвео бн га оваи на дивл^ зверин^ ловг у доста одг свогг обиталишта удал&на места, а ово бм и потоме тежко бБ1ло, што чо првобнтнимг шумама никаквн путова, никаквн стаза бнло н 'е. Сасвимг е другчје бнло сг рекама рибомг пзобилнимг. Човеку г е сама природа таН воденни путг крозг горе " стене раскрчила. Тимг путемг могао е онг по волби нал Р е дг путовати, али се опетг могао и безбрпжно свошП к олебици повратити. Све ово скупа узевши увиђамо, да С У се првобБпни лгоди краД река населавали; кг томе и то лолази, што е човекг течнимг овимг елементомг жеђв гасш, 11 'Цто му е у зготовленго ела посредственикг бно. Касн)'е Те кг, почемг е човекг свого хитроћу и трпелкивостБ у рнболову пзоштрјо, почемг се у свого снагу и поуздати моГа °, каоше велимг могао се у други ловг упустити. Па н } овоме опетг му е река на руцн бнла. Овде е дивлнчб

пзг првобнтне шуме долазиза, да жеђв загаси, и овде е нарочито онг исти сг онимг средствама уловити могао, сг коима е и рпбу у води ватао — сг лукавствомг и трпелбнвости . Ови основи безг сумнЂ први су, штосулгоди првобнтна седишта крав реке ималп; доста су и потоме знаменити, што су важноств рекама чрезг толико векова одржали, и што су у данашн^иг образованомг веку шштг већу и нов1ГО дали важноств, коа ће за навекг остатн. Тежко е дакле веровати, да првнн ловг ше на душевниЛ дарг човечш подМствовао. Докле е годб првобвина шума човека своимг плодомг ранила, дотле е морао онг као дете остати. Безстрастно бил4, кое му е безг икакве обране на услуги стонло, ше му никако дублкШ раздорг у душу зселптп могло. бдна животинн са свошмг окретности бнла е у станго човека довести, да му крвв узкипи, да му страстБ узбуди, и да му сва она умна своиства покрене, кон су кг набавлннго свое скотске користи посве нуждна , као: лукавство, трпелвивостБ, обозрителностБ, смотреностб , окретностБ, нарочито умно напрезан4. Што се садг збнна, то се и пре толпко векова у души човечшон догађало, почемг се природа в^ћгова само изображава, али се никако у другу суштноств непретвара. Неугодноств, као што му е и сама раднн, ветрове и непогоде подносити, то е п данасг своЛствено рибару. Онг е ћутлвивг, као што посао н-ћговг захтева. За сваиИ друпв радг неспособанг, налази као п ловацг зздоволбство у ћутлБИвоИ нарави. Ово се морало п кодг првобнтнБ1 народа примечавати. Како велика тишина шумска, тако и рпбарство и ловг, на самомг