Подунавка Земун

Н е в е с т а.

Ово е заиста млого; ово се више не може трпити, господару! рече саветниковица Форстерг, ушавши у писарницу свогг мужа ст> дистомг арие у руци, — ево опетг потраживана накнаде за поразб1ане прозоре и провал^ну ограду. Па колика е штета? упита господинђ Форстерг, равнодушно посао прекинувши, ко лп е штеточина? Ко друпи него Леонг, нестрпелвиво одговори саветниковица! Онг е бацагоћи котрлв прозоре на кући у суседноЛ башти поразбјно, а скачући притке ограде баштенске поломш, и ево рачуна одђ учин^не штете. Па валвда неће бити врло велишв трошакг? смешећи се одговори саветникЂ. Боже мои, зарг неће наипосле и на велико изићи оно што се свакш скоро данг дотађа ?! Мени се чини, човече, да бн ти врло паметно постушо, кадг бн томе младићу укратјо непрестано читан^ кнкига, ерг ако онт> одг читанн кнвига грчки н римски списателл неће имати инкакве друге ползе, осимг самогг упражннвана у тћлесномг двизанго по нбшвимг наставленнма, онда а сматрамг оно време изгубл^ннмг, кое се на то потроши, а тимг више у погледу на н^ћга, што н^ћму у будућемг н^говомг заниманго то ни наиман^ћ неће нуждно бнти. Т4лодвижен1е младоме е човеку свагда нуждно, и гћлесна окретноств може често велику ползу принети. Што се пакг тиче изучаванн старн класика * оно изображава и срце и духг, и по томе е одг неоцен^не ползе. Могуће да су та з г пражннванн за мз 7 шкарце и нз 7 ждна, али шг.о ти допушташг да и Енна у нБима участвуе, то никако не мог т " одобрити, нити а видимг какве одтуда за нго ползе. Наша е Енна бнла слабачко, увекг болешлкиво дете, мила Албертино, а садг 1ои се образи румене, и очи, иначе свагда замућене бивше, као две сађне звездице блистаго. То јои ништа друго нје дало, него тћлесно двизан-ћ у слободномг воздуху.

6 стб , шетна, — противг тога л немамг ништа, одговори госпођа Форстерг, али лоптан4, преко обруча скакан4, пужан^ на дрва, и ходан^ на штулама никако девоики не приличи! Одг тога ће шв руке бнти као у селлкуше, а ходг као у катане! Н бои е садг текг дванаеств година, мила жено; до седамнаесте године, у коти е н текг намеравамг увести у светг, оставиће она саданБ10, одг тебе тако радо званнИ катанск1и ходг, а то тимг пре, што ће ово све и онако само тштг неко врло кратко време траати, ерг ће Леонг скоро навршити шестнаесту годину, па ће се морати решити за кое му драго стан4 ради свое будућности. Решити се за кое му драго стан-ђ? зачуђено упнта госпођа Форстерг, — та л мислимг онг треба да буде трговацг! Требало бн, али ми се чини, да се склоности Леонове иеће слагати са желкомг н4говогг покоиногг отца; међутимг н ћу илакг све покушати што могу, не бн ли га како приклошо. Али /а нећешг смети приморавати, живо рече госпођа Форстерг; ни тн валвда ниси сметнуо сг ума, како е покоинни зетг чешће изражавао се, да му се сину у томе слободанг изборг остави? Нећу га ни приморавати, добра Албертино. На то као туторг ни права немамг, ;уи е опетг моа желз, да онг пође отчиннмг трагомг, па башг и саме кћери назде ради. Леонг н4жно лгоби нашу Енну, па ко зна шта е пролисао о НБИма заклгочш. Богг сг тобомг, човече, упдашено ре.че госпођа Форстерг, — та Леонг е суровг деранг; онг небБ1 нашу благу и н&жну Енну срећномг учинш, а поредг тога и иманб н^ћгово Н1е тако знатно! Срећа се не састои у бцгатству! Ни мн нисмо бнли богати, кадг смо се узели, цгга снцш морали смо у нечему и скомрачити, па зарг нисмо бБии срећни? Бмли смо пстина, па сздо и данасг! — ввкие . госпо-