Подунавка Земун

НОД9Н4ВК1.

ђа Форстерт., загрливши у исто време свогт. мужа. Нека дакде буде како Богг хоће, л осланамг све на тебе, ти ћешт. знати све то навбол1> уредити. Ад' не би, мислимг, с' горега бшо, да дете одма изг куће оде, зато говори сг НБИме и убеди га да и самт> потребу тога увиди!

Саветниковица Форстерг бша е блага душа. Ше, истина, имала душевнн своВства у наИвишемт. степену, али е ипакт. накнађала^ту оскудицу прекомерномт. лгобави према своима, з'реднимг домоводствомг, и веселшп. погледомт>, коимђ е свагда на околину свого прјнтно д1зДствовала. Безг знана и саветованч ст. мужемг, кога е душевне дарове надт. своима преузносила, и коме е као супруга у свему покорна бша, ше никадг ништа предузимала, и држала бм за грехт., ако бм се кадћ и наиман-ћ нћговоИ волби противида. 1к>бав(. према мужу бнла 1о№ е претежшн и одв саме лгобави према свомг единчегу, сво1оД Енни, и ако се над -Б са мужевлвимЂ основима у одношенго на воспнтан^ћ детета Н1е саглашавала, то му е такво несаглаие само издадека показивала , али никадг ше решително свое мн-ћнје изрицада. С вогђ сестрића, младогт. Леона Кастела, дгобила е иосде мужа и кћери, нанвећма, премда е опорочавада н^ћгову суровостБ, и н^гову наглу, бувну наравБ. Отацг Леоновг, кои е 6 б 10 имућанг трговацг, же .110 е, да му временомЂ и синт. буде трговацт., али скдоности и своИства овога као да нису оваковоИ родителБскои жедви одговарада. Нагао, несташант, и дготитг нје имао нужднога трговцу стрпл"ћна ни вештине умиллванн, и господарг Кастелг често бм замипттћно махао главомг, кадг бм прим^ћтш, сг каквомг му синг лготиномг какавг иоде темпи посао не само самг ради, него и одг другога радити гледа. 1оштг у раномг детинству показивао е Леонг знаке наираситости, ерг кадг е едномг господарг Кастедг, вративши се сг некогг пута, донео еданг ведики'1 сандукг порцедана на дарг свошЛ супруги, отишао е Леонг, видећи колико се дгоди муче, да поваде клинце изг сандучногг покдопца, да само небн скупоценммг и трошнммг уиутра стварима какавг вредг нанели , по велику сикиру, и едва донесавши спусти го предг ноге едногг радника, рекавши у набвећемг нестрпл^нго: удри, бога ти, томг сикиромг по сандуку, па га разби! Кадг е сг годинама оваква наглостБ и лготина кодг Леона понвлБивада се, забринутг више пута говорјо е господарг Кастелг својои супруги: мени се чини, жено, да ћу морати коначно одустати одг иамере, Леона на трговачко стан4 приволевати , но набпосле радо ћу и то поднети само да се склоностима детета не бн насилје чинило. Ни у кући свогг тетка, военогг саветника Форстера, у кок) е после ране смрти отчине гостодгобиво прим.тћнг, Н16 младнв Леонг Кастелг у своимг д^дима бно ограничаванг. „Н желимг истина, да моИ синг за животг избере трговачко станћ, таква е бша последнн волн старога Кастеда, али бпетг нека се н^ћму савршено слободанг изборг остави. Н знамг врло добро, колико б&де и невол-ћ може човеку у животу причиниги нааетнуто, склоностима н^ћговимг противно станћ, па зато наређуемг, да се сину моме,

како му се шестнаеста година наврши, на волго остави, кое хоће станћ да избере, а да се никако на ово, идн на оно изкдгочитедно приморава." Леонг е већг бно наврппо шестнаесту годину, и военни саветникг и самг држећи удален-ћ младића изг више узрока за добро и саветно, намери опоменути га, да се! реши за буди кое станћ у грађанскомг животу. Енна е раст'ла, и кодико е годг и самг воеш>ш саветникг потаИну желго у прснма сгревао, единче свое са синомг пашенога негда свезама брака скопчано видити, опетг е жел10 сачувати кћерв свого одг опасности, кон бн се могла случити, ако бн се у срцу н-ћномг прекомерна наклоностБ према Леону прерано породила. За онда е она истина шшгг дете. бнла, али ако бн прекрасннв Леонг шштг кого годину у кући иди ма и у исгомг месту остао, она бн нарастла ведика, и дако бм се могло догодпти, да се невина детинБска дружба претвори у ужаснмН пдаменг, кои бн ши срећу живота уништЈо, а удален^ћмг н^ћговБшг све бБ1 се то одкдонидо, па и сама она при н -ћму нћжна , али дгобави дишућа накдоностБ према другарици изменула. Леона ће краснбјД полг гледати, говорјо е у себи обозрителнни отацг, па ко ми стои добарг, да неће ово или оно величеетвешепол»лен'ћ мои благји и нћжнБш цветакг у сенку бацити, те ће посде одг горке туге самг одг себе свенути? Не, бод-ћ е, да Леонг иде изг куће, пре нег' што девоиче позна дгобавв, а друго ћемо онда оставити ићнои срећи и времену! Сутра данг, башг кадг Леонг са Енномг после доручка изг собе изићи хтеде, рече господннг Форстерг: нека засадг Енна сама иде у башту, ерг сг тобомг Леоне имаћу некогг разговора. Бнће узрокг збогг какве штете, кого самБ учинш, мнслш е младићг, — валБда ме е тетка тужила. Могуће да 6 одекг псризбЈшш прозора, кои ћу садг чути? Но шта бндо, садг ће се и свршити! Иди само тн Енно доде, радостно девовчету окренувши се рече,— а ћу одма за тобомг доћи! Н имамг сг тобомг разговора о озбилБннмг стварима, кое се у тако краткомг времену, као што тн мисдишг не могу свршити, рече му военнЛ саветникг. Мои разговорг тиче се твое будућности! Мое будућности? зачуђенг упнта Леонг. бсте, твое будућности! ТвоЛ е отацг тестаментомг одредш шестнаесту твого годину возраста као рокг, кадг ће се имати решеше учинити за твоВ будућји животг. Тн знашг, како е млого твов добрнв отацг жедјо, да тн лодобно н4му честно трговачко заниман4 изберешг. На томг основу н самБ пнтао еднога ир1нтела у Хамбургу и мог ти сада ту радостну в^ћств саобштити, да е онг скдонг тебе у свого трговину примити. Жао ми е, дгобезннв течо, што сте се трудили, одговори Леонг, — н никако не мнслимг на то место ићи! Али Леоне, проговори госпођа Форстерг, зарг теби ништа ше желн твогг поковногг отца? Знамг а, да е то бнла жела могг доброгБ отца , алг знамг н то, да онг ше хтео моимг склоностима окове налагати!