Подунавка Земун

јшспг 31 31бшу ii ii1уку.

91

У томе имашг право, одговори мј ^ госпођа Форстерг, иенп е поковнив зетг самЂ чешће о томе говорјо, па тетакт> те неће ни приморавати! Леонг лгобко погледа тетку, па окренувши се кђ военомЂ саветнику настави говорг овако: Кажнте вн сами, лгобезнмИ течо, есамв ли л за трговца скроенг? Ви ме п саии сматрате за напрасна и лготита, како 1>у дакле н моћи цмати стрплЂнн да се погађамг и ценкамг, и хоћу ли моћи д равнодушно подносити разноврстна замерана и покуђиванн муштерјиска? Па јоштг кадг би ми жене дошле, и ло свомг обичаго по десетг, по двадесетг комада захтевале, •—- не би ли л по мошв наглости неучтивоств какву морао показати, кадг бн оне о овоИ матерји да е врло танка говориле, ону мустру опетг старомг ношнвомг називале, свему мане налазиле и све омаловажавале, па и опетг све нојзо и ново комађе на угледг захтевале, и наипосле, кадг бн већг и савг дућанг предг нвима распростртг био, отишле, ни еднога риФа не купивши?! Не, сладкчи течо, трговацг нипошто и никадг! Трговачко е стан^ едно зависно и мучно стан^, кое мени ни наГшан^ћ по волби нје! Што се болтаџја и ситничара тиче имашг и право, али ко те тера да морашг бнти болтаџјн? Твов е отацг бно трговацг и добро е стоно; бно е почитованг и обште лгобл^нг; бно е човекг чувствителанг и честолгобивг, и опетг се, колико н знамг. ше никадг увређенг налазјо. Мои е отацг био комис1онарг. У томг станго прпнуђенг е бно онг велика путешеств1а чинити. Онг е имао подпуно поверен^ онн кућа, кои' е послове вршјо. Онг нје био везанг за писарскШ асталг у болти, нити е стоно за тезгомг у дућану сг риФОмг у руци; н^говг е животг више наличш на окретанг животг морепловца, него иа гнбилие животг ситничара. 0, н се и сада врло добро сећамг како е онг вративши се са дугога пута матери, кадг бн га ова запнтала: а&де кажи намг, добриД отацг, гди си свуда за ово време био, — у обнчноИ свошв простоти говорш: Видите децо, а самв ишао, као што знате, у Нго1оркг, тамо ми се случаДно отвори радна сг Лондономг, и како су ми послови у Нго-1орку допј штали, то самБ отн-

шао на време у Лондонг, изг Лондона на неколико неделл у Хамбургг. одкуда самк учинш еданг скокг и до Стокхолма. Затимг самБ се опетг вратш у Лондонг, те самБ тако на користБ обратЈо п оно време, кое бн у Нго-1орку узалудг морао провести. Кадг е пакг ово краго приближавало се, отишао самк у Нго-1оркг натрагг, и све наручбине точно извршш! Видите, течо, онг е то звао: мало путовати! На такавг бн начинг зарг и л склошо се трговати, али дрЈтч]'е никако! Па да шта ће одг тебе бнти? Та овде кодг насг до века не можешг остати, да у гнбилости векг свов проводишг, а кђ томе знашг да ни богатг ниси, кадг ти е добри& али лаковерниВ отацг узрокомг лукавогг прјнтела већу частБ нманн изгубш! Моа намера и н!е овде у гнбплости животђ проводити, рече Леонг, зажаривши се у лицу, и ако ми вн и тетка одобравате, онда ћу вамг казати, да самБ н већг реппо шта ћу за будућноств предузети. Само немов преухитрити, сине, рече озбилБно военив саветникг; учинити решенје, одг кога намг цео животг има зависити, ше башг тако лака стварв! Нисамв преухитрш, не; текг после дугогг и зрелогв размишлавана репло самБ се а, да ступимг у морску воену службу, сг постоннствомг возрази Леонг. Синко, шта си тн намнслш? уплашено упнта госпођа Форстерг, — морсши воВникг. Хмг, тихо проговори военнв саветникг, тн дакле желишг као матрозг ма на какавг ХамбуржкШ или Бременсии; трговачкШ бродг отићи? Леонг се садг шштг већма у лпцу зарумени. Н мнслпмг, ватрено проговори онг, да вн мене нигда нећете видити на трговачкомг Бременскомг или Хамбуржскомг броду, исто као ни у дућану. И самБ, као што знате, рођенг у ЕнглезскоИ; мати ми е бнла права Енглезкшш, а отацг опетг имао е познанства по свима краевима државе, могу се дакле надати, да ће ми се жела испунити, — л желимг као морскјв кадетЂ па енглезку Флоту ићи! (Прпдужи'ће се.)

Клнла ј сашзннђ држакика и н^нг упливг у начинт. живленн и обичае.

КадЂ какавг Швавцерсив или Немачкја пзсел^никг у Нго -1оркЂ дође, неналази, да е тамошнн клима ако различна одђ оне у н -ћговомЂ отачству. Но пошто се тамо етани, примети мало по мало разлику, кон га принуђава свое навике преиначити и наГшосле, хтео не хтео, американскШ начинђ живлена примити, на кои е у почетку викао. Овомђ искуств умораго се Европлани дивити, кадго нбима почну размншлнти. Они знаду, да су северо-американске сагозне државе готово у истов ширини, у кошв е и среднн Европа, и наученш ме!)у нБима опоминго се јоштђ , какосуу училишту чули, да се исотерми или зоне едпаке топлоте тштђ већиа слажу. Знаду дал^ по искуству, да е зима у пре-

делу Нго-1орка и Бостона готово онако исто студена , као у пределу Французске , Базела и Цнрика; а лето готово онако исто топло. Па опетг изг тога произтичу сасвимЂ различна дМства, коа пмг се сасвимЂ непонатна чине. Да бн се дакле клима у сагознимЂ државама точте определила, изпнта'ћемо климатпчннД упли†и одтудЂ произтичзће промене у практичномг животу. Немице немогу доста да се начуде, како се тамо кошу.тћ брзо суше и на наВачоЛ зими, тако да пран4 тамо само полакг онолико трае, колико у Европи. Ово обстолтелство чини, те се тамо могу кошул^ сваке недел^ прати. Но исте се жене опетг диве, како таио лебг, особи- *