Подунавка Земун

92

ПОДУНАВК1.

то на селу, брзо отврдне. Научене у свомг отачству, да за неколико недела леба спреме, тамо очадваго, вндећи, да имт> лебг, премда онако исто умешенг, после неколико дана тако отврдне, да се неможе ести. Оне бацаго кривицу част> на брашно, часг на воду, докг се наипосле склоне, те по обичаго Американаца, барг свакш другШ данг месе. Но тамо су опетг неке користи, кои' у насг нема. Тако е плесанЂ у нби много ређШ. Подруми, ако нису у низи и у подводномг месту, врло су добри, тако да се у нвима свако естиво воће и свака зеленг много дуже и бол4 може одржати и сачувати него у насг. Тако су исто и обиталишта много сувлн него наша. Нрозори се несклапаго тако добро, као у насг. Тако се Немци , привикнути у своши домовини на кристализавде по прозорима преко зиме, чуде, да тога у Америки чешће нема; а опетг е у време Божића онако исто ладно, па и ладме него у Хамбургу и Минхену, Оспмг овм примечаванн, коа у кругг обичногг живота спадаго, има други', кои се здравла тичу. Н ћу навести само еданг примерг, колику промену у коси причинава дуже задржаван^ћ у сагознимг државама. Тамо коса после некогг времена изгуби много одг свое влаге. Збогг тога е тамо много већа потреба у помади и елего. Многи млади лгоди, кои би се у Шваицерскои или Немачкои при самомг погледу на помаду лготили, прибегаваго у Сагознимг Државама мало по мало кг помади, пошто неко време тамо проведу. Тако се у занатима и вештини велика разлика примечава, одг кои' ћу само неке навести. 1. Зидари немаго тамо нј 'жде, да своа озидана здамн неко време оставе , да се просуше , пре него што ш за обитаван^ уступе. Текг што е зидарг изишао, ал' закупителБ већг се уселнва безг и наиман^ћгг стра'а , да ће рематизамг или какву другу неволго себи навући, као што то у нашимг новимг кућама често бива. 2. Молери соба могу много брже него у насг подругипутг сг Фарбомг иди Фирнисомг прећи, безг икакве повреде у послу. 3. Напротивг искусни столари, а особито они, кои орудјн израђуго, мораго много више на изборг дрва пазити, коа израђЈ'10. Дрво, кое 6 б 1 се радјоницама искуснБ1 столара у Бостону и Нго-1орку употребити, што бБ1 попуцало. 4. Тако исто морам столари много аче туткало употребити, него у Европи^, 5. Напротивг прпметили су чинителБИ кожа (кожари), да се кожа много брже суше него у Европи, гако да се мораго днвити брзомг сушенго у зимн-1> доба. 6. Навпосле могу и изг могг искуства естествоиспБ1тателБСКогг навести. Познато е, сг какввимг се тегобама морамо у Европн борнти, да би наше сбирке прнроднБ1 редкостш сакували; само сг кречомг или другимг усисаЕагоћииг (Ј -шнгоћнмг) средствама, кон држимо у нашимг галерјн .иа, испада намг за рЈ г комг, те 1п одг плесна сачувамо, а особито у новимг зданјлма, У Бостону бидкј самБ

сбирке одг птица и снш)ћи' животина (сисара) по собама смештене, кое е гипсарг истомг изг руку избацш, безг икаквц употреб.гћни упјагоћи' средства. Кадг самБ надзирателго исте сбирке приметш, да е штета што су тако скупоцени предмети квару изложени, одговорш ми е: „Ви заборавлнте, да смо мб ! у Новов Енглезскои, а не у Европи." Све ово произтиче, као што ће читателБи и сами моћи погодити, изг едногг само узрока, што е у сагознамг државама воздухг много сувлкШ. Готово 6 бх излишно било тако дуго, као што самк чинш, бавити се кодг ове особитости американске климе, кадг неби резултагг по видимомг управо у противоречш био сг обичнимг мн^ћиемг и казиван-ћмг о клими ове землћ. „Ви велите," возражавали су многи, „да е клима у сагознимг државама сувлл, него у Европи, а ми знамо, да и тамо киша пада тако исто често и много, као и у нашоИ землки." И заиста, множина воде, кон у сагознимг државама у виду кише или снега пада несамо ше мана, него и равна оноВ у Европи, ако ше тштг и већа. Тако по навновшмг извест1нма пада у Бостону преко године множина кише одг 38 палаца, у ФиладелФШ одг 45 палаца, у Сенг Луи одг 32 палца; докг у Европи множина годшшгћ кише износи едно на друго 32 палца у Енглезкои, 25 палаца у Францускои, 20 палаца у среднБоД НемачкоЛ, 17 палаца у Угарскои. Тако исто нема у сагознимг државама ни кишевитн дана ман-ћ него у Европи, изузимагоћи Норвежку и брптанске острове; напротивг чини се, да ш има више, него у источноГг Европи. "Зато е заиста нуждно, разнснити, да е покраи све множине кише, клима у свима сагознимг државама опетг сувла, него у Европи. Узрокг е врло простг: При лепомг времену атмосФера е тамо ман^ћ влажна, него у насг. У тренутку, кадг киша престане падати, и кадг промена ветра лепо време поврати, падне тамо хигрометерг (справа, кошмг се мери влага у воздуху). У овомг одношенго подобна е клима у сагознимг државама клими у алпискимг горама. Лако е погодити узрокг, што е клима у Америки тако сува. У Америки владаго, као и у Европи, западни ветрови. На морскимг обалама Европе долазе ови ветрови влагомг обтерећени, кого су надг Океаномг добнли; збогг тога доносе обпчно кишу са собомг. У сагознимг државама сасвимг е противно. Западнки ветрови прпспеваго кг атлантскоВ обали истомг онда, пошто су преко велике части суве земл^ћ прешли и на томг путу велику частБ свое влаге изгубили, те тако ш и врло редко киша прати. Они су тамо оно, што су у насг источнн ветрови, кои су суви и влаге желкни, што преко тврде зем.тћ кг нама долазе. Ми сви знамо, како се путовн и пола одг источногг ветра много лакше суше, него одг западногг. У Америки прати наравно увекг киша источнии и сћверо -источнБн! ветарг. Ко е 6 бш у Нго-1оркз г илн у новои Енглезкои, познае нмачно врло добро беснило честБ! сћиерни ветрова у пролеће. (ПроДЈ : жи'ће се.)