Подунавка Земун

ДШТћ 31 31Б1ВУ П 1МУБУ.

вода св У дг не Р асипа - Рекоше ми, да су ту машину добији текг пре 2 месеца и да е она навудесша за цеђене влаге. И тако за кратко време извади се матерја изг кут1н зачудо сува. Врло е лгобопитно бшо за мене видити и оно оделеу печатнБИ, гди су се радила она парчета, коа се разашилш као образацг (мустре). Ту е бшо до 3000 бакарнн валнка са разнимг урезанимг образцима и као што ми рекоше, ту е само уложенг капиталг одт> 50,000 Фун. штерл.; а то се слаже и са поединостима, ерх свашИ такавг валдкг готовг и урезанг може коштати до 10, 15 и 20 ф . шт. по разлики величине и тешкоће у резанго. Образацг еданг обично се више неупотреблое одт. године дана, разв-ћ ако се лгодма особито допадне и кадг нађе одзива у свету, онда се по н4му печата и по две године; но то е, каошто ми рекоше, редкоств. Начертателби и ликорезци, кои ове обрааце смишлнм, чертаго и режу наббол-ћ се наплаћуго одг св1го раденика; ерт> ту се бираго лгоди не само сг оригиналнимг и неисцрпимимг даромг у проналазенго, него и са подробнимг познаван^ћмг хемични научни грана, кое допиру до нбшвогв рада; ерг ако ово последн-ћ неуму споити са своимђ даромг у проналазенго, то ће онда дати такве чертеже, кое Фарбарг неможе оФарбати збогг неподударанн две Фарбе , ставл^ћне една поредг друге. Енглези имаго доста знанн, но ман^ћ ФантазЈе и вкуса,

и то е узрокг што су врло често Французи по енглескимг печатнама за свилу, памукг и у тканго. Гди се Французи немогу наћи, ту се стараго набавити барг навновје француске образце, и множина лкшв живи отуда, што одма направи снимакг са образаца у наЛновЈе доба изишавши, кои се после у Манчестру печатарима продаго по скупе новце. Печатнн, у кошЛ самв а био , и кол нје наивећа у Манчестру, неке године израђивала е читавг ми.ионг и четвртг памучни матер1н; а садг, кадг употреблнва само половину снаге, на неделго ради, као што ми казаше , до 12,000 комада. Како е грдна Фабрична радпностБ у Манчестру и околини, наПбол4 ће намг показти следугоће, кое валвда нигди у свету ше. Прорачунали су, да у полупречнику одг 12 енглески мила (не пуне три немачке) около Манчестра ииа до две стотине осамдесетг варошш, паданшв, и села, коа све више или ман^ћ стое у свези са памучнимг Фабрикама и свега имаго до 1. милшна и едну четвртг жителд. Ако продужимо пречникг 1ошг неколико милн, то ћемо добити 20 варошш одг 20 — 30 илнда жителн, а многа иеста одг 10 — 20,000 душа. По већов части представлиго вароши, шго се рада тиче, малнв Манчестерг; неке се могу узети за предградји Манчестра, почемг гвоздени путови, кои се у Манчестру усредоточаваго, свезуго сг нб 1овимг средоточ1емг.

С М Е С И М Е.

Ј ппђ се дае уипдити. 1осиФг Коломбертг, доминиканерг, допадне са своимг другомг робства у Африки. бдногг дана улуче они згодну прилику и побегну; после дугогг путованл дођу до едногг рибнака, ово нко обрадуе, ерг досадг нигди нису на воду наишли. Но какавг ужасг! Изг чбуна покраК обале лежећегг помоли се лавг! Стану као укочени одг стра'; у краин-ћмг очаннго обоица клекну предг лава и склопивши руке стану га жалостнимг гласомг молиги. Лавг укоченимг очима гледаше на клечеће, затимг више пута заурле, но не нростно, већг радостно. Ово путнике тако охрабри, да су се усудили покраД лава воде пити, сосуде напунити и далћ путг продужити. Лавг е за путницима дотле гдедао, докле 18 н1е изг очш изгуб10.

Раснлођен^ћ инсекта н риба. Матица у теченјго два месеца свак»1 данг по 200 нНЦа снесе. Обична мува снесе преко лета 20 мил10на нвца. Свака Фунта крмеза садржава у себи 70,000 скуванм инсекта (кошенила), а сваке године доносе изг Америке у Европу 700,000 фунпв; по овоме дакле потребно е за таИ извозг 49,000 бил1она таковБ1 животинБица. —• Шаранг из6г >ци 200,000 нвца ; харинга 20,000 — 30,000; а штокФишг 2 — 3 мил10на преко године.

А н е к д о т е. — Године 1738. одведенг е некШ човекг у луду кућу, сбогг тога, што е рекао, да ће се до сто година мунвомг писати, воздухомг осветлавати, светлости живописати и паромг возити. Па оваЛ човекг имао е право, ерг садг има електромагнетни телеграФа, осветленн гасомг, дагеротипа и парни кола. — Нека богата али веома тврда госиоа тужила се градоначалнику на ту велику неправду, како е она у квартирг добила нкогг и здравогг гранатира, а н-ћнг суседг малогг и ненкогг добошара. — „То е врло паметно и човечно," одговори ТВ градоначалникг, кодг васг треба да е на косту нкг и здравг воИникг, ерг слабг морао бн одг глади умрети." — Наполеонг, кои се Виланду (као што Груберг у овога вшграфш приповеда) изразјо: „Д сумнамг, да е Христосг икадг живш," наирав10 е био за себе, по речма Дарице 1озеФине, пророчиште одг свои' чарапа, кое е у сумнБивимг догађаима за саветг питао. У таквимг приликама седао е на подг, скидао е свое чарапе и бацао Ш е, едну за другомг са свомг снагомг, вичући: „Оћу лн? — нли не?" Ако е прва бачена чарапа навдал-ћ пала, то е онда значило: „Оћешг," а у противномг случаго значило е противно. — Истина е дакле, да велики лгоди имаго и велики' будалаштина.