Подунавка Земун

Л11СТЂ 31 34Б1ВУ II ШУКУ.

101

числс седамг годнна заточен^л, по сведочанству самогг данида, онда излази число 49. До 54. треба дакле шштг 5 година, а толико е морало бнти Душану година, кадт. е у заточеше отишао. По овоме нсно е, да е Душану о повратку изг Цариграда бнло заиста 12 година, сл&дователн о да се У тимг годниама те могао оженити. НаДпосле, како се могао Душанг у Цариграду год. 1317е оженити, кадт> 6 те годчне већг бно у свомђ отачству, а не у заточешш, почемт, се год. 1314е одтудг вратјо? Ово е по наввећемг числу Душановн година; но немогућноств Душанове женитбе у Цариграду јоштг е очевидн1Н, ако по другимг исторшписцима приберемо Душанове године. НикиФорг Грегорасг вели, да е године 1330е бкло Душану 22 године. Одг 1330е до 1356е има 26 годнна. Овн26. и 22. чине 48 год. Одг год. 1330е до 1317е, I. е. до Душанове по Троношцу, године женитбе, натражке рачунећн, има 13 година. До 22е године треба шштг 9 година. Душанг се дакле, по Троношцу, одг 9 годпна оженш! — Навпосле, ако се Душанг, по Сеченичскомг рукопису (у ШаФариковомг издашм) родш 1312е, онда се морао ио Троношцу одг 5 година оженити. Но не само ово мн^ћше Троносчево о КантакузеновоИ унуки, него и Раићево „по вс-ћхг псториковг свид^ћтелству" о блени, Кантакузеновов кћећи, пада, не но ДуФресновоИ сумнви, него по нсномг сведочанству Каитакузена, кои е кг Душану прибегао, н-ћгову заштиту доб!о, а касн1е сг нвимг и воевао. Онг намг каже, да е 6 л е н а, Душанова жена, бнла сестра Бугарскога крала Александра: „Ливерг, хитећи кралго СрбЈе, овога на Морави стигне, кои е супругу свого блену вод1о кг брату Александру кралм Мис^е." А на другомг месту вели: „Изг овога е узрока онг (Бугарскш кралв Александерг) крала Срб!е н сеетру кралБицу блену много пута мол10, да Кантакузена заробл&ногг у тамници држе в (види: „Спомени народа србскогг у византискимг списателБима" стр. 125 и 137у). Нзг свега предизложеногг види се, да е Душанова женитбау Цариграду по Троношцу неистинита, а то намг дае повода и о осталомг н1>говомг казиванго посумнати. Да е пакг ова сумнн основана, показа'ће намг и слЉдугоће претресан^. Урошг се род^о, по Ранћу, (338е, а по србскнмг старииг рукописима*) 1337е год., ступјо е пакг на пресг » 1357е. Урошу е дакле 19 — 20 година бнло, кадг И У е отацг, по речма нашегт, летописца, за „п^ћстуна" поегавјо Вукашина, а у тимг годинама детннвство прелази у *ужество. Да е Душанг после себе оставш землго у некадашн^мг станго, безг правогг државногг устроенш, у ономг станго, у коме одг едногг владатела зависи срећа и "еерећа земл!;, у коме самг, владалацг, безг помоћп обШтегг МН4Н1Н, по свомг благоразумјм решава о праву подннц чланова државе, решава еднимг само словомг своимг ан н мирг — онда бб1 и коекако могли допустити, да е Ушанг могао свомг сину каквогг саветника или „п-ћетуН81" П поставитн; ал е Душанг оставт землм законима обез' ос тавјо е обштнн „зборг" државннка, властела и ^ Внди ШаФарикове „Рата1ку пгоуп Ш о р !зтсп1с1 \'1 јИтзГоуапиу'У Делу „кпике 1е!ор15у 5г1>бЗ;е 11 схр. 71у.

свештенн лица, кои в у решаванго важнш, а често и ман^ важнн дела участвовао и заеднички решавао, оставјо му е нанпосле онако мудру и речиту матерБ, ком е и онг заедно сг велможама у важнимг приликама слушао, као што насг о томе Кантакузенг уверава. *) Нашто ту „отроку п^ћстунг ?!" Но 1оштг е већа неуместноств у томг казивашо нашегг летописца, што намг каже, да су шштг за живота Душанова сви Кннзеви сг воДскомг Вукашину заклетву положили: „И потомг Урошг в^ћпчанг бнстг и именованг императорг вг л-ћто господне 1357; обаче власти никаковјн неимнше вг рукахг, в'се бо Вукашинг оуакг его обвладаше, тако бо евде при живот-ћ стеФана душана вси кнази и воинство приснгудаша вукашину." Ко ће ово веровати? У овов сумнБИ утврђуе насг сл4дугоће: 1, што Раићг и н&гови истор1описци ништа о томг неговоре, већг «еле, да е Вукашина самг Урошг крал1>мг наименовао; 2, што КопривничкШ рукописг одг год. 1453 то исто потвр!)уб: да е У р о ш г Вукашина наВпре Деспотомг, а после крал^ћмг наимвновао: „ сб же влвкашинБ сподоби отг шего чбсти деспотскаго сана, потомб же и в^ћнчајетв 1его, и вБЗлагаетв на се в^нбцб кра.иевства срвбскаго, братоу же својемоу оугл4ши вБроучаегБ бранн земл1е грБчвскне сб саномБ деспотскне чбсти." 3, Што (по Раићу) то исто и Фрешотг потврђуе: „Урошг е самг дао повода Губернаторима, учинити себе еамовластнимг, што е поставјо некаквогг Вукашнна Деспота, противз' св1М државнн правнла, крал4мг у Раси1, давши му властБ надг другима." 4, Што диплома Цара Уроша одг год. 1362, Августа 22гг сведочи, да е Урошг пуну царску властв упражнавао, и сг властелнмаседоговарао, а не подг управомг и влашћу Вукашнновомг : „Ако ли коа свадБ буде дубровнику скоимб год ^ властелиномБ царствами, затузи сваду данератум ниишу свзломг котора, тбкмо каконо јестб било уродителн царствами пр4дцарствоми уочи за свнку злобу аили сваду даимв царствоми исправипо правд-ћ и позакону, аколисе усхоке царство ми шними размирити даимБ дамБ гласг прввотога нашеств м'ћсецБ" и т. д. И на крам : „инасезимБ даде царствоми обевденје иклетвБ имого в -ћру царску и свластели царствами," и т. д. Да су сви кннзеви сг воискомг јоштг за живота Душанова Вукашину заклетву положилн, то бн Вукашинг и властБ царску упражннвао, нити бн поклисари Дубровачки збогг свађе сг кне„Н-ћгова супруга блена позове у сов-ћтг 24 нанстар1,ч и наибогатја велможа, и предложи имг сђ особитимЂ красноречЈемЂ, како бн неблагородно бнло, Императора безг помоћи, или издати, или збогЂ дате помоћи одђ ЈЛга у силу градове захтевати, пего да му се на свакш начинЂ помоћк дадс, но сђ тимђ услов1емЂ, да се закуне, да ће до конца жизота свога прЈателБ Србји бнти, и да оне градове, кое су или стари или садашнБИ Срблћи одђ Римске Имперје одцепили, пи писмено ни сђ ратомЂ натрагЂ више искати неће. — Ливерг, наибогат1И Србскш велможа, а и самЂ кралБ ово су блене мнћ1пе одобрили, п нбои на мудромЂ саветовашо захвалиди."