Подунавка Земун
ЛВМСГЋ ЗА ЗЛБЛВУ II вИУКУ.
103
жел10 достаточнхе о овиме доказе имати, томе препоручу6 »о пзредна д!зла Кив-ћрова, изђ кои и ми ово изводимо. По Кив-ћру савг е резултатг нагона слепнп, нуждниГг непроменлБивмв; напроти†резултатт. разума састоп ( , е у безконачнимг променама. Добарг прави себи кућу и птииа гнбиздо с-амо по нагону; домаћШ пасг и конб, конб ко и насг у млогоме разуму и нама се повииуго, чине то п о сили разума. Сви резултати нагона урођени су. Дабарг н ј 6 уч10 вештину куће градити, н4га гони на то нека непреодолима сила. Онт. гради, што градити мора. Резултати разума произлазе изт. искуства и поз'чаванн. Пасг повинз'е се своме господару само зато, што е то научт; онг има слободну ВО.Ш, и повинуе се само зато, што му е волл ловиновати се. За прим-ћрт. наводимо овде чисто дМство нагона свакоиг познато. Кокошг излеже заедно сђ пилићима и пачиче, ови чимг спазе првБ1п путг воду, одма се тамо упуте, бадава квочка облетагсћи око нби труди се да ш одврати, бадава што пплићи заедно сђ нБима излежени беже одт. воде, они упадну у воду, кого пре тога никадг видили нису, и пдиваго онако исто као навстарје патке. За другш прим^рг могј ' намг пчеле служити. Нбјово саће по строгоп геометр!и направл^но е; кадг бм у овоме нека сила разума дМствовала; то би нб Ј овђ радг морао сг почетка недостаточанг бити и те .г млогнмг зшражннван^ћмг и искуствомг дошао 6б1 до овогђ савршенства. Овде се дакле одг тога ништа неопажа, нити се икакве сл-ћди одг разума примћти могле. Премда е изв^ћстно, да животин^ силомг нагона рану себи траже, опетг се тако представла као да у овомг д г 1;и-
ству кодг неки животинБица заедно сг нагономг и немИ степенг разума у свези стои. Овде између насћкома наводимо мрав{егг лава. Н-ћгова ларва живи одг мравш п други насћкома; ларва е ова тежка и неспособнк да хитлене насћкоме лови, и погоме бБ1 одг глади скапатп морала, да е ше природа некомг хитриномг н вештиномг обдарила. Она изр^е себи лму на подобЈе левка, а песакг у истоп налазећи се ногама набаца себи на главу, којомг избацуе изг нме, наиђе ли случапно на каменЂ , то она опетЂ продужи своб посао и текЂ напоследку гледа да каменЂ изђ рупе избацп; кадЂ н1е у станго то учинити, онда остави рупу и почне спокоино друг} 7 правити. КадЂ сврши ову нму, кон у пречнику 3 палца има а два е дубока, онда се тако сакрје, да ши се само штипци виде; упадне ли какво насћкомо у нму, то га она одма зграби, изсиса и после напол!; избаци; ако ли се догоди да насћкомо изђ рупе излетп, онда она почне песакг бацати, кои излетившегг насћкома наново у рз г ну обори. Дарвинг приповеда, како е у свошп башти вид1о оса, кои е мз 'ву уват10, алп онако исто велику, као што е и самЂ бБ10. Немогући е дакле однети, одкине шп главу и трбз', и тако остане само горнл частк тела сг крплама. Кадг почне летити, спази да су му и крила з т б1ене па сметнби . Зато се спусти опетг на землго и одкине прво една па после п дрз га крила и текг онда сг п.гћномг одлети. ОваквБ1 прпмера неброенБ! има у естественоп исторји; мб 1 смо читателБима нашимг ово само збогг тога навели , да 6б1 оии, кои имаго во.ио, Кув - ћра читали, гди ће заиста моћи доста з 'доволБства , лепБ! и лгобопмтнБ! стварШ наћи.
^ С М Е С И У Е.
Чуднопато искустпо. Две стогине ФунтШ земл4 осз т шено е у пећи, а после е та земла у великШ землпннИ судЂ сасута. Пошто е землн ова кишницомђ наквашена, посадили су у нго врбз', кон е одприлике петг Фунт1п тежка бмла. Петг година дана заливана е врба кишницомг или текућомг водомг, и врба е растла п цветата. Да се небм сг оиомг у пећи сасз'шеномђ землкомг друга землн помешала, затворали су лонацг са заклопцемг одг метала, кон е имао многе рупе, да бм крозг нби воздухг могао пролазити. После петг година, кадЂ сз' врбу извадили и премерили, нашли су, да е 169 фунтш и 3 лота тежка бнла , нерачз'нак>ћи лишће, кое е сваке есени опадало. Кадг су землго изг суда изручили, наново у пећи осушили и премерили, нашли су, да е само са пуна два лота лакша , него што е у првни: ма бнла, кадг су е у лонацг сасули. Тако е дакле 169 фз ' нт1п дрвета, лишћа, коре и т. д. произведено, али чиме и изг чега, то е загонетка. Како се Хинези одт, колерс лече. бданг викарг у Хонгг-Кз т онгну писао е год. 1842. свомг старешини пасмо, у комг се и ово Хинезко леченћ
одг хо.тере налази. Кадг кога холера спопадне, онда му обичнимг ножеиЂ или игломђ езикЂ до'онда бодз', докђ изђ н^ћга крвв непотече, а међу тимђ му чланкове жестоко трлаго, а другјп га као некимг бичемг по прсима, леђма, слабини и т. д. силно шибаго^докг наИпосле одсвуда крвк непотече. Кадг се ово по<*пГгне, онда е опасноств прешла, и болнпкг оздрави. Наравно да се неколико дана мора провести у леченго рана.
Лсиа наука. Немоп нмкадг странца з' ону кз'ћу уводити, у кошЛ си као прјнтелћ примл-ћнг, ербо ћешг сваконко навући себи незтодносш. Ако е странацг ћуталица, пашће сва кривица на тебе, што си имг таквогг звекана довео; ако се госпођи допадне, сматра ће те мужг као подводника; ако се домаћину допадне, лготи'ће се жена на ново мужевл1зво обхођен^ћ; ако е глз г пг и неумешанг, мора'ћешг га заступати; ако пакт> има много лепн своИства, онда ћешг б Б1ти забаченг, и нвиме потпснзтг.