Подунавка Земун

ЛПСТА 34 31Б1ВУ II Н1ЈК.Г.

117

ше безт. плода. Сг островима поавише се наВпре езера сладке воде и рибе у сладкои води. У следугоћемг перјоду наиважнјго ролу предстаплпга пузеће животин-ћ, кое су у почетку само у води живпле, и неке су одт> нбп бв!ле наИпрождрлвивЈе граблвиве животин^; но каснје изкрснуше и праве, и у води и на суву живеће жнвотин-ћ (водоземшО, а наипосле налазимо пузећи' животина и на землви. Пошто се креда образовала и велике се части суве земл4 воде осводише, понвише се на землвп дебелокожни сисари, а за овима су у касн1емг першду сл^ћдовале врло многе прождрлвиво животпн^ћ, кое се данашНБПмг нашимг граблвивимг животинама ако приближуго. Наипосле у последн-ћмг перјоду изиђе човекг. У свнма слоевима, у коима се скаменлци, као остатци некадашн^ћгг су-

штествованл иалазе. нема никаква трага о каквимг вештине производима, а то асно сведочи , да е човекг прво свестно сушгевтво са свободномг волвомг обдарено , кое е на землби жпвило. Организаша дакле на землви развјн се одг нижи' несавршенШ кг вишпмг савршеншмг створеннма. ДанашнБ1Гг светг нема истииа онБ1 родова жпвотшш и бБтла, кои се у предходномг свету налазише; али шштг жпве Форме и организми, кои намг помажу, те можемо разумети животинћ у старјемг свету. Ко жели подробно знати, како се земла и за колико грднБ1 перјода до данашн^ћ н^ћне тврдоће развпла, како е органскш светг постепено напредовао, тога упућуемо на Росмеслерово дело: „Повестница о землви."

ГорДОН!) б^ТШШГћ, ч у в е н н и изтребителв лавова.

I. II данг данасг жале неки за оннмг временомг, кадг су витезови своа гоначства по свету чинили; см-ћли пакг и одважни и данасг у Африку иду, да шштг већа гоначства надг дивлБимг зверовима покажу. Међу ове гонаке спада Гордонг Кумингг, кои е страшне цареве зверова застрашш и млоге нбн истребш; но шштг већма е дивлена достоинје, што е онг лавове и по онимг пред^лима Африке гон10, кои су намг поготову непознати, и што су га обитателви т!Л пред^ћла збогг гоначства и истреблена опасне те зверин-ћ почитовали и дивили му се. Гордонг Кумингг родомг е Шотландезг; шштг у детинБСтву уселила се у н^ћму таква лгобавБ кг лову, да е непрестано сг пушкомг у руци и естественомг исторшмг по полго и шумама швр.тно. Године 1839. ступи као воЛникг у кава .тћрисши полкг, кои е сгановао у Индји; но кадг му се овде ше допало , остави воиничку службу, и оде у Африку одавши се сасвимг лову. Онг е првБ1и одг Европлана продрео у непознату землго Бамангвато. — Сиоменути валн што и о одећи н-ћговоВ; кадг у ловг иде, има на себи само кошулго, одг кое су рукави до лаката засукати, танке чаишире, велике чизме, широкг на глави шеширг и з' рукама двоцевку. Мн ћемо дакле наДлгобопБ1тше догађае изг н-ћговогг живота читателБНма овде навести. Л о в г у го ж н о [1 А ф р и к и. Овде у средг гожноафриканске пустшгћ гледамо см-ћлогг гонака, гди не само да се удоволвствомг своимг наслађава, него и млоге предмете одг велике важности за естесвену науку скуплл. За време вншегодпшн^ћгг бавлена у дивлачству бнла су му кола едина кућа и обиталиште, а понекадг и ова оставлнгоћи тумара пешице, праћенг урођеницима. Често се догађало Да е онг впше дана и ноћи у ловачкимг нмама близу какве реке пробав1о, сматрагоћи и испмтугоћи величественнД изгледг лава, разумно поступан^ слона п чудновате нагоне безброинн шумски животинл, кое на реку долазе. Ово га е тако ако побудило, да е желш и дуб.гћ у гожну Африку

продрети; но да ово постигне, треба му каквогг вођу наћи, кои околне пред^ћле добро познае. Срећомг наиђе на некогг путугоћегг трговчића или пнлара, нменомг МурФП, кои е све границе, на коима насел^ћници живе, познавао, а тако нсто и суседна племена Гриква и Бегвана. У колима оваквогг трговца све се налази, што е за едну кућу потребно, као гвожђа, чое, платна, лонаца, ситнн стварш, зачнна, едномг речи све, што е едномг Боерцу *) потребно н за кућу и за женске да се ките. Кадг е Кумингг МурФ1Д кг себн узео, одма се побринуо, да шштг една покривена кола набави; касме морао е и трећа набавити за разне естествословне предмете; и тако мало по мало дође и до тогг, да е сто грла рогате марве имао и доста одабранБ1 конп. Наими четирг момка, првни е 6 бш Енглезг по имену Лонсг, изредннИ кочјшиг, кои е добро пред-ћле познавао, а проча троица бнли су урођеници; првБп - ! одг овб ! именомг Кламбои, снажанг Хотентотг ишао е предг коли, друпДизг Мозамбика Каролг бно е путопоказагелБ, а трећш мални Хотентотг Кобусг, наибо.ши у околина нхачг, ишао е за НБима као резерва. Оваи п Кламбон наИвише су опасности пзложени бнли. Године 1843. 23. Октобра по|)е сг момцима у ловг. Кадг до едне реке дођу, ископа онг покраи исте нму за себе и — но болћ е, да онг самг о себи онако говорн, као што е и спнсао: „Кадг се сутонБ почео ватати, дође на реку да жеј )б загаси еданг црнни инорогг; н и Кламбои опалимо заедно изг пушке, али онг сг две ране одлети по.гћмг тако далеко, да га нисмо по краткомг времену ни видити могли. Мало затпмг дођу два црна и два бела инорога, мн пзбацнмо опетг на едногг црногг и то врло великогг пз шке, бежао е одприлике 400 корак.ши, па после мртавг на землго падне. Наскоро врати се опегг онаП другШ црннИ инорогг, н га башг у плећа погодимг, и тако се и онг на 150 кораклни

л Боерци назнвак) се холандески изсел-ћници у гожиои Африки.