Подунавка Земун

116

ПОДУНЛКК4.

Саветниковшш напроти†н ^е се допадало поступанЂ Сузанино, п по томе чешће сђ негодован -ћмЂ говораше мужу, како садг ова девоика свого краВн4 ожалошћену дрз^гарицу често оставлн, и готово свакчв данг дозволен4 иште да иде старои свошј ! сродници, за кога одпређе нје башг толико марила. Бша е називана неблагодарномЂ, и до тога

е већЂ дошло бмло, да ЈоВ се чешћШ кђ тетки одлазакг украти, али е Енна томе противна бша. Сирота Сузана, рекла е она, треба да се мало прође, ерг е то одвећг тешко непрестано са уцвел-ћннмг срцемг обходити се; само родителБска лгабавк може решпти таи теипан задатакг. (Проду;ки'ће се.)

1ВСТОрВН О ЗСПЛћН. (Свршетакг.)

Докђ се овако прва кора непрестано надг свошмг унутрашш-омг течности вата, мораго се поавити многочислене пукотине, разцепи, проломи и пропасти, крозг кое она разтошгћна маса или продире, или надг собомг стоећу землго п камен-ћ раздире, у висг подиже, разтуруе, прелива и т. д. Међу тимг е и вода непрестано у послу, те све оно, шго се унутраганвимг покретанћмг землћ узвисило, опетг разтвара, поравнгое, и разтворене части као талогг у низине спушта, Овимг начиномг постаго тако названи слоеви землћ (<Не ЕгЈбс1цсћ1еп), кои еданг преко другогг леже, одђ кои' велико число познаемо, и кои су се у грднимЂ просторнма времена изђ воде слегли. Колико е безчисленн векова протекло докђ се ова землн утврдила, дае се одприлике заклгочити по овимђ слоевима. Поедини н. пр. листови у слого одђ листца слегли су се по своВ прилици у два прилива, и означуго дванаестг сатШ. Онде где се при нашимг обалама подобни слоеви одг иловаче састапе, одг коп' се поедини листови и у мирно доба наслажу, кадг е река свого наивећу виспну достнгла, потребно е на некимг местима петдесетг година, те да се еданг слои одг деблБине едне стопе образуе. Ако дакле ово изкуство пренесемо на слоеве одг листца, кои су често 10,000 стопа дебели, онда сл1;дуе, да е ова поедина частк ове поедине Формаше 500,000 година потребовала за свое образованћ. Изђ овога се види, да свако число дужнне времена, кое бм у образованго земл^ употребили, изчезава. Почиван4 овм слоева узнемиравало е и узнемируе унутрашнћ колебан4 зем.тћ, оно 1и у висђ подиже, пробјн и разбацуе, на страну прптеснгое и т. д. Овимђ начиномг постаго брда и долине, езера и мора, острови и тврда землд (континентг). Што е толпко тисућа годнна подг лоремг закопано бкгло, подижесе с} т тра као величествено брдо подг облаке, а некадашн-ћ землћ и брда пропадаго у ону дублБину, у кого неће нпкакавг смртнмИ завирити. Ова отврдла кора землћ, кого непрестано тако аке силе руше и поправлаго и коа е човеку као едино пребивалиште одређена, наравно е у вечномг току времена разлађиванћмг и друшмЂ околностима све то гушћа и силшп постала — ал' е опетг ова кора тако слаба и танка према деблБИНи земл-ћ, да е можемо сг коромг одг лимуна сравнпти. По овоме сг ужасомг дознаемо, да се све, што живи, на танкомг огртачу грдногг и никадг негасећегг се огнБишта движе. Вулкани, землкотреси, и врели извори и данасг су намг шштг као верни сведоци и доказателства о суштествованго средоточногг огна. Изг овога

се види, колико се варамо, што по многогодпшнбон наввки мислимо, да смо на овоп трошнои кори землћ безбедни. ЗемлБОтреси, кои безг сумнћ свои постанакг изг д } г блБине и езгре земалБске воде, и кои се чесго наеданпутг преко десете или тринаесте частн земне површине пружаго, могу читаве вароши у тренутку прогугати или ш моремг прелити. Многи, коима су резултати геологичне науке само почастно или површно познати, мпсле шштг и данасг, да се утврђиванћ и образованћ землћ за навекг довршило, п да мм данасг живимо у последнћмг одсеку онм страшнн превртаа, кое данасг у нБиовимг производима, као споменицима прошлости гледамо. Но ово е мнћше сасвимг погрешно. Површина е землћ у вечно-трагоћемг преображенго и свакогг е тренутка другчјн. Цело дело земногг образованн, цела истор1а землћ нје ништа друго, већг дћиство и резу г лтатг онм истм природнБ1 сила и истм природнм догађаа, кои се и данасЂ на землви понвлгаго. ПрвБ1и великји пер ^одЂ, о коемг исторја о землки може говорити, естБ прастаро време, кадг су се навпре разтоплћне масе скорушиле и образовале стене, кое се дубоко у землБи налазе и кое су се на гдекоимг местима у касте преме до наивећи' висина подигле. Све, што е овомђ времену предходило, неизвестно е, и ше предметг праве истор1е о землБИ. То е подобно баснословномг времену у исторш о човечеству, где изпБггателБ никакве сталности и известности неналази. У другомг оделенго овогг прастарогг першда порушиле су механичне силе оно, што е пређе образовано бмло, и сложиле су у слоеве; и тако се продужуе крозг цело разв1ннћ землћ, ту е непрестано преображенћ еуштествугоћегг вешгесгва. Како е пакг ово првобмтно вештество створено, Н1е предметг геогноз1е. За овимг прастаримг першдомг слћдуго различна образованл прелазногг першда ; у напстарјемг одг овБ1 прелазнм перјода понвлгое се органичнмв животг, кои е 3' каснијимг першдима све то внше нчао и све важнш постано у повестници о землки. У првомг оделенго овогг прелазногг першда 6 бш е некјп родг рака' као наивише развјенг; у другомг оделенго већг се понвлгога рибе. У првоВ и другои части прелазнБ1 образована бн 'у само родови морске траве, као едино билћ, н сва земла бнше водомг покривена. У трећоИ части поавише се изг воде као острови гребени корала (мерџана), кои су се шштг пре образовалн, поави се и бмлћ, кое гдекое свое органе у воздуху разви. Ово бмлћ баше папрацг и неко рашће безг цвета и понаПви-