Подунавка Земун

.ИНТ11 31 311Ј1Е1У II 15 » К.Т.

115

Дубоко тронз"гг загрлп воешИ саветнпиг кћерв свом, трудећи се ласкателннмг реч.ча угћгаити м. „Л ћу'покушатн Јоштг еданг начинг да се помогнемг, мила кћери, рече онг умилато, зато се умири! Може бити да ћу приволети дворскогг саветника, да ми помогне, башт. ако се желл н-ћгова и не би испунила. 'Ги само не губи надежде!" ДворскЈЛ саветникг упрепаоти се, кадг му е военнН саветнпкг Еннину реиштелностБ одкрјо, а мале жућкасте очн му севаше. г Дакле е заклетвомг таЛ младнИ господинђ бедно девоиче везао, рече онг огорченг, — заиста се не бн надао, да ће онг, онако младг, умети толику смотреностб употребити !" Господпнг Форстерг набрало е све, што бн н^ћму, по н^ћговомг мншлешо, као човеку до пропасти дошавшемг, могло помоћи, али м^ г дворскШ сав етникг наеданпутг речв пресече. „ћути прјнтелго, рече, можда е самк Богг тако наредш, па ће тако наИбо.тћ и бнтн. Моа е жела бнла да твоа Енна спокопно и безбрижно пожпви, а и тн самг да видишг ваДду одг мене, али кадг она неће, онда не треба о тоЛ ствари вигае ни да говоримо! „Садг е окрензо разговорг на друге предмете, а кадг се военБ1И саветникг наЛпосле усуди напоменути мз р опасноств, коа му предстои онда онг брже бол1; рече: „Мени е заиста жао, што засада ннеамБ у станм помоћи ти' Н бн те желјо уверити, да противностб твое кћери на бракг самномг те нимало прЈателБство мое кг теби умалила, алп тн знагаг, колико самк и самг на ономг несрећномг предузећу гатетовао, и збогг тога ти засада никако не могу помоћи! Ад' опетг нје та стварк багаг тако страшна, као гато тн мнслишг, та —теби е поверена касса, па узми изг н-ћ за време новаца! „Нзг каесе?!" упрепашћенг викне военнН саветникг. „Па загато не бн? Пре полакг године немагаг се боити прегледана, а дотле ћу н сабрати неке мое известне приходе, и дати 1Г1 теби на раеположен^ћ. Та нећу н валпда допустити, да мо8 набболБЈб прЈателБ збогг неколико хи.мда талира пропадне?" „Не, не, рекне господинг Форстерг, не доводи ме у искушен-ћ; то е опаено и бнло бБ1 млого одг мене; то н немогу никако, немогу никадг чпнитп!" „Како хоћегаг, прјнтелго, рече му ладнокрвно дворскШ саветникг, само ти н кажемг да небБ1 бно опасности изложенг. 'Гн бн се могао на мого помоћ«. ослонити, па ми после дугг почастно одуживати! Врло си страгалБивг, али п те нећу ни наговарати!" Уколико се годг господинг Форстерг трудјо одвратити уво свое одг овако опасногг савета, инакг се порођена еданпутЂ мисао у памети н^говоД часг по часЂ обнавлнла, па кадЂ е п у само време плаћанп дворскШ саветникЂ свон обећана повторјо, попусти ФорстерЂ, и уздагоћи се у прЈителБску помоћв — предузме оваП огшснбп 1 за олакгаан4 путЂ. Дјтђ е бно исплаћенЂ, а самЂ начннЂ исплате °дђ брижлБиве супруге вешто утаенЂ. Али наск<|ро нове бриге узмуте спокоВство ФорстеровогЂ дома. Бнло е одма сг почетка године, кадг се Леоновг бродг на море отиснуо; време сурово и ладно, и необични ветрови као да су изг гемелн мире потреса.тн. Сва

бледа седила е често Енна м са страомг слугаала хуку беснеће 0.13'е, коа е капке на прозорима ломила, и крозг димннке, и ако е тгатг гди кого одугаку нашла, са страовитимг зуан-ћмг продирала. Новине доносише готово сваив данг гласове о упропасћеннмг бродовнма, а кадг о повратку Леоновомг никаква гласа не бн, нити икаква словца одг н4га самогг, кое бн смртнБ1П н 4 нђ стра' ублажнло, онда е почела одђ дана на данЂ све већма губити се. Рз г менг на образима претвори се у смртно бледило, и родителки колико су скоро и сами изгубили сву надежду трудигае се кг себи к) повратити, уверавагоћи, да ће се шштг све на добро окренути. ДворскШ саветникг, кои е као и одпре у кућу военогг саветника долазјо, а претва Енни вигае као участникг у н-ћноИ неволБи, нежели као презреннЛ лгобавникг показивао се, често е бно као изванг себе, и сматрао бледо девоПче магаећимг погледомг, кои бн му се томг приликомг узплампо. Одђ домаћи то нико ше спазЈо, ерЂ су се сви у бригу бнли задали, али се одђ бистрогЂ ока Сузаниногг, кон е садЂ у кући саевнмЂ усвоена бвма, иису могли сакрнтн ни лукави погледи нн поношлбиво смешенћ умилнвагоћегЂ се старца, кога е она издавна као неко страшнло гледала. ОваЛ зло мнслн, рекла е она еданпутЂ сама себи, зато буди на опрезу, Сузано! Енна одг бриге и туге ништа и не види, што се не тиче Леона, зато мора пр1нтелБица надг нБОмг бдитн! Дакле ћу ти н изићи на мегданг, моЛ лукавнП господине саветниче, па да вндимо ко ће одржатп победу! Кадг после неколпко тужно проведенн недела не дође никаква ни неповолБна в^ћстБ , поче мало по мало цела кућа военогг саветннка оживлнватн, у то8 сладков надеждн, да ће скоро чути гласг о срећномг Леоновомг повратку. Но садг наеданпутг донесогае новине таП тужнћ!П гласЂ да су прн некоП страховитоД бури више енглезки бродова блпзу Азорски острова на стене кагнани, и еа целимг на нБнма бнвншмг лгодствомђ пропали. Имена бродова нису истина бнла назиачена, али е нпакг оваН гласг Фамилјго Форстерову као громЂ поразјо, и сви су у срцу зебли п у себн говорили: ЛеонЂ е пропао! ВоеннИ саветникЂ писао е одма у Енглезку, али наскоро после одлазка нћговогЂ писма дође му извес/пе одг баикера, сродннка Леонове матере, на кога е оваЛ младпћЂ и упућенЂ бно, у коме е обстоателно изложено бнло, да е Леоно†бродг заедно са два друга пропао, и да се ннко одг лгодства спасао ше. Одсада е Енна као мртвацЂ изгледала. Ни суза не имагоћи ишла е она овамо онамо ни зашто не марећи, и уши н-ћне постале су нечуветвптелне према свнма утћшителнимЂ речима. Свнма е само до нћ стадо бнло, и неутегани родителБН заборавилн су и свого собствену неволго, само да нго пзђ овогг мртвила нзтргну. II дворскја саветннкг своПски се тру.ио да Енну одвратп, опомишоћи м на дужноети, кое према родителБима има; али е бодра Сузана виднла, да н^ћга самогг некЈД немирг мучи, и да оне целителне речи не произилазе нзг срца, већг само изг уста! *