Подунавка Земун

126

ПОДУНАВК4.

Гордоиљ Кушшгљ, чувении изтребителБ лавова.

II. Нападав лавова на конЉКумингове. Ми смо оставнли нашегв гоначкогг изтребителн лавова у средг гожне АФрике, но садЂ га налазимо јоштг већма удал4ногг, гди е наивеће дивлачство. Овде живе Боерци, потомци холандезаца и хотентота. У овомт. предћлу више конн страдало му е одг лавова. Ево како самг приповеда: в 6дногг дана предг вече зачуе се издалека ако урлан^ћ лавова, но каснје опетг престане. П самв сг урођеницима тада у шуми бмо тражећи слонове; шврлнгоћи овако по шуми дођемо до едногг великогг извора, на кои по казиванго урођеника чопорима слонова долазе; но н нисамв хтео ту чамити, већг се дал^ упутимг. Непрође ни десетт. минута, а а спазимг великогг и лепогв слона, каквогг Јоштг до данасг видш нисамв. Докг су пси око нћга лалли., приближимг се н&му и пукнемг изг двоцевке; онг ранћнг снуждено погледи и на мене и на лагоће около н^га нсе, и едва се докотура до едногг дрвета, на кое се мирно и тихо наслони. Н самк дуго гледао ово паметно животно, но после се разжалимг, па да се неби толико мучило, избацимг обе цеви; но свс бадава, онг е наслон4нг остао и нгошкомг сваку поедину рану гладш. Садг на самогг себе разлгоћенг, напунимг изнова пушку танадма холандскимг као наисигуршимг; и ова га доиста на землго мртва склгосе. Зуби су му врло велики и лепи били, свакш е тежакг био преко 90 Фунтш. „8 се са 40 уро!)еника кренемг 6. Септембра опетг у шуму, гди уловимг два бела изванредно велика инорога; хтео самв шшгг да.гћ ићи, но кадг видимг, да су ми кола препуна разнимг стварима, вратимг се оиегг кг моима натрагг, гди ме поглаварг надг урођеницима врло лепо прими, радугоћи се што самв здравг и благодарећи ми, што у н4говомг пред4лу оиасне зверин4 иатреблгоемЂ. У вече ме е

непрестано запнткивао, радг е био знати, да ли су ми родителБи живи, колико имамг браћа и сестара, дали кралв мои више поданика има него онг. Кадг му а каза, да е моВ владалацг жена и да има толико поданика, колико се у н^говомг пред^лу скакаваца налази, стане се онг чудити и дивити. „Н самБ се гордш сг мо10мг срећомг тако, да се наипосле нисамв ни бринуо за кон& и стоку и често самк се лудо хвалјо и говорш, да лавови зато ненасрћ}' на мое кон^ћ и стоку, што знаго, да е то мое добро. Но ове ноћи горко ћу збогг тога платити. На сатг по заоду сунца наредимг , да се конбп сг паше дотераго и свежу, марва е већг ту бБпа; али момци нису могли кон^ћ никако дотерати; ово ме ако сневесели , тимг више , што самБ урлан4 лава већг чуо бмо. Сутра данг уготру пођемг самг сг два момка да видимг гди су конби, и на велику мого жалостк спазимг после четвртг сата мон два наиболн конн скоро пола изедена. Ожалошћенг вратимг се натрагг и чуемг , да су ми остале кон4 све до едногг нашли. Сутра данг навече дођу опетг неколнко лавова близу могг стана, надагоћи се опетг добре плачке, но мои пси одгоне Ш, и тако самБ миранг остао. „После некогг времена ишли смо опетг на слонове и то чешће; но наизнаменитје бнло е, кадг е едномг грдннИ црнБ1и инорогг башг на ону нму наишао, у ко1ов смо ми скривени лежали — онг наеданпутг засгане и почне рогомг претити ; пуцати нисмо смели, ерг ако га уеданпутг неуб1емо — сви смо пропали — и тако у тоиг великомг стару едва се сетимг, да га изг нме штапомг ударимг; онг се одма одмакне и оде. Инорогг е неустрашимг, али одг штапа и камена плашиое." Нашегг гонака Гордона вишта друго ше могло одг предпр1вт1Н одвратиги , него проклета нека мува, кон му доста стоке сагире, и да се ше одма натрагг доврат1о, изгубш би све и марву и конћ.

П е в а ч Е1 ц а К а т а .« а м за«

У цвегу свое славе дође прославл^на певачица у Геру. Бнше вече; у госпоници нађе огласг о концерту. Тогадана ше никако певала, и тако оде у салу, у кошЛ ће се коицертг давати. Свирачи су увелпке већг свирали. Између првогг и другогг акга прјнзи се управигелго концерта као Итал1ннка, жена некогг трговца и као лгобителвка певана, кон би желила са собомг донешениИ саставг музике представити, ако се у нм и у оркестерг узда, да ће моћи безг кушанн извршити. — Управителв концерта, старии ђаволанг осмену се, видећи пружену му партитуру, ерг тема баше старвпј подгревакг, а тако исто и гласг са свиркомг заедно необећаваше ништа. „Давте да нашимг певачима и нашоИ публики мало смен причинимо!" — шапнуо е своимг лгодма; — „нека се ова кукавица осрамоти, шта се то насг

тиче?" — Свако устаде са седишта, кадг е страна госпа скромно за клавирЂ села. Тема е одсвирана бнла; она поче сђ притесн4нимг гласомг, невешто одданувши, тако просто, колико е проспе могла. СлЈ^шаоци су уобште свое незадоволвство шапутан^мг изражавали, а певачи и певачице увеселнвау се злЈфади. — При првоШ вар1нц1н ишло е нешто бол4, али е певачица и опетг погрешила, те е изсмеана бнла. Она е у каденци задрктала гласомг гди нетреба. УправителБ концерта маши се брзо дашчице на клавиру (Ље Таб1е) и поправи погрешку сг подигнутимг обрвама, као да бн тиме гласг поправити морао. ОбшшК се смеи заори. Певачица погледа на управителн сг притворномг заб} т номг, и изкашлн се за другу варјнцјго. — С иланг се орканг понви у растенго ачине; свак1в поединни тонг