Подунавка Земун

148

нодунпии,

га садг у ово ока магновенЈЈ можда и нсма више међу жпвнма. „Господинг Функалг ран-ћнЂ е?" запита АмалЈа осмеЗгоћи се ст. пожаливан-ћмг. „У кое е доба догоднло се то кадт> сте изишли на мепданг ?" „Мало пре подне." „Писмо оно н-ћговомг рукомг башг писано е, н познаемг добро рукописг — како е то могло бнти, да га е одма после бон написати и нослати могао ; Кадг вм сумнате да ће онг живг остати, то онг мора бнти ако ранћнг — —" Баронг већг видп да Аиал1а неможе другч'1е о томе мислити ни судити. „Та то и есте чудо, па сг кое га годг стране погледишг!" промуца онг збун-Ј.но. „Н немогу да докучимг како е то могло бити — него, Аиалје, каогодг што е писмо то о М010П смрти, лажно, ерг ето н живг и здравг у лажв утеруемг га, што су тако и осгале измшшњотине све лажне." „Ви се нпсте женили?" запита Амал1н на све очи у н-ћга гледећи. В 6самв! У мо10и, шго 'но кажз г , неразсуднои младости-лудости оженјо самв се и безг знанн мога отца. Али е Катица одавно умрла, а она цедулн одг н4, за кого ви знате —" „За кого н знамг, господине бароне?" запита га Амалја зачуђено. „Допустите ми да васг з'веримг, да е мени у писму господина Функала о томе првкп - ! путг у уши пуштено — а да самв н могла знати," придода она са увређенимг ионосомг, „да сте ви светомг свезомг већг везани, н би ваше ма како да е умилавагоће пришунвиван-ђ кг мени, одг себе одбацила, као што се блато сг обуће отресе!" Последн^ ове речи докг е говорила гласг шК се чисто уздрктао био, а место умилногг руменила на образи, сасвимг дође црвена као скерлетг. Албрехтг ши е у себи за право давао. „Писанце оно," промуца онг забун1;по, „било е у оноИ кнћнжици, што сте ми е за споменг поклонили." „То неможе бв1ти, господине!" „Опростићете господична, а нелажемг! Но н га неби ни нашао, да ми господинг Функалг Н1е то казао." „Господине бароне, шта сте наумили ви самномг? Зарг п б.удалаштинама Јошг да веруемг? КнБижица моа никадг руку Функалови н!е видила —" „Па опетг зато подг онимг црнимг лисгомг нашао самћ писамце. Амалја, даВте да мц обое изнађемо шта е го! Функалг е онаи насг двое некомг невидлвивомг свезомг заплео — само немогу да знамг одкудг онг да зна шта се кадг догодило самномг у моме жпвоту. Алг то на чисто знамг, да онг мене сматра као свогг предпостав.тћнога у лгобави сопарнпка, па гледи на кого било руку да ме се6и сг пута уклони. Амал!н, н васг свесрдо и одистине лгобимг —- ако се можете мени поверити, ако семожете изчупати те смутн^ћ у коЈон сте сада, онда нећеге внше осамл-ћни бБ1тп , скоримг временомг имаћете име едне поштене Фам1ше, ерг а вамг се заклипЉмг, да сзмб а самг сво&

господарг и одг иманн и одг срца мога. Веруите вбј мени, н нисамБ внше онц година, кадг се ветрогонисто и малоумно што обриче и ради — садг текг знамгшта е права лгоб^Б — Ама .ца , изустите садг срећу илинесрећу мого!" Падне ши предг ноге и сг молећимг погледима, кои су асно издавали дублБИНЈ' н^ћгове страсти, гледао е горе у нго. АмалЈа му спусти свого руку, кого онт. свесрдо на срце свое метне. Н бо 8 се за некш тренутакг мплило што е бнрона дотле савладала, да га предг своимг ногама гледи. Наеданпутг као да се нешто предомислпла, тргне се. У истии ма' запита „Шта да веруемг? Господинг Функалг лежи у Шпаи ран^ћнг, а писма н^ћгова каже ми да сте ви мртви —?" „Оно веруите, што очима видите, Амалш!" „Устаите!" замоли га она узнемирено нешто. „Изреците ми пресуду!" „Госнодине!" „Имате ли да васг што веже мужг вашг, као човекг поштенг, све то подрешиће!" Мунн севне, а стра'овити пуцанв грома сву кућу потресе тако, да сви пенџери зазвече. Клечало дигне се. Затимг по друпи путг, шигб нче загрми и громг удари. АмалЈн се поплаши и посрне — онг е да непадне пре'вати у свон наручја. Са затворенимг очима лежало е ирекрасно створен-ћ у н^ћговомг наручјго. Сва е била пре&ледила, и свака жилица реко би застала \оћ. Албрехтг већг ше могао кадг чуствомг своимг господарг бити; као шанг лго610 е лане н^ћне з^стне и зачз т до лепо тело н^ћно прпгрлнвао е све већма себи. Чисто е подскакивао одг милине, што се наоди тако узг оногг н-ћжногг анђела. У онаП ма', кадг е онг спуштао на софу, прогледи она. Сбун^ћно и застиђена нзвуче свое руке изг н4говг. У томг зачу се неко шушкан^ у соби што е до н&не. „Но Боже!" прошапне АмалЈа, пошто се готово силомг подигла. „Тога се нисамк а ни сећала!" „А ко е то тамо ?" запита е Албрехтг, у коме се крвБ нешто узмути. „Ако васг нађу овде, л самБ онда пропала!" „Пропала? Н ћу васг бранити!" проговори баронг сетивши се за свое оружче. „Онда самБ за васг изгубл^ћна!" пришапне Амал1а врло поплашена. „По-богу васг молимг, уклонте се полако и да васг нико невиди! НаГшан^ћ што ако подпазе, горакг ће ми жнвотг бнти! Ако ме лгобите," замоли га она а сузе шП иотеку, „остав'те ме. Нема тогг оружчл, сг коимг бм ме у оваи ма одбранпти могли!" „Амалјн, лгобите ли вб 1 мене?" рече онг навалгогоћн. „Вб1 видите Ј г каквомг самв страу н, господине бароне. Стра' оваи нек' вамг е одговорг на то што ме питате! Пречекаите сутра господина Бархона, онг ће вамг казати, где ћемо се наћи!" У соби што е до н4ие зачу се одан-ћ. АмалЈа одг стра' пребледи — дркћући одтура готово барона вратима. „Знакг какавг да ме лгобите!" замоли онг. Опа га игно полгоби у уста. „Сачуваите мои поклонг!" прпшапне затимг она. ,11 а ћу г се сг вама оиетг овде састати?"