Подунавка Земун

170

ПОДУН4ВК4.

„Кога ?" запита баронг, ако н есте знао за кога Мирко каже, „ето е!" „Ко ће бнти другШ, него она лепа господична изг Шпае и Ахена. Вид10 самв шИ н^ћну лепу главу крозг пенџерг на коли — ел' те, она ће бнти наша млада госпоа? Ахт.," придода онг побезобразно весело, „то е сасвимг другчја госпоа спрамг васг, милостивмр! господине, него што е бша проста шумарова ћерка." Мирко оде; после неколико тренутака отворп онг опетг врага на коа уЈје АмалЈа у скупоцено путничкомг оделу. Ше имала кадг поздравити се, ерг Албрехтг е счепа у наручја и оспе 10Л уста са полгобцима. „бсамћ ли ти ипакг доб родошла?" запмта она, а овамо сва поцрвени и падне му у наруч1а. „АмалЈн оставите да опишемг муку кого самв патш. Овде самв се и надао и у срцу зебао" — онг е показивао на пенџерг „А н самв морала добро очи отворити куда путуемг, ерг е гроФг моме првомг путу у трагг ушао." „Садг нема сг вама ништа заповедати!" „Нетреба да сметнемо сг ума да самв а текг пре два месеца постала пунол^тна. Ахг, алг а незнамг докле важи она тестаментомг мога отца дата му пуна властв. Албрехте, л самв далеко заишла; гледанте да мене како одг васг опетг отргнути немогу." Са високо уздигнутомг главомг оде баронг и нађе цисмено, коимг се потврђуе да е прва жена н^ћгова умрла. „Онда самБ мислјо да лгобимг, АналЈл, алисадгтекг лгобимг! Даи да МБ1 заборавимо оно што е пре 6 бгло, па да се уверимо о ономе што е садг и што ће бити." „Али ако а и останемг овако сиромашна, па нигде ништа немамг, као што самв садг вама дошла?" упкгта она постиђено. „Онда имамг благо доброте и лгобави, кое сва богатства овога света претеже!" Мирко, кои е све дотле гледао и слушао што се догађа, изиђе изг собе. „Садг лгоби текг господинг баронг!" гунђорш е онг у неков туги и гн^ву. „0, нисамв се а преварао. Кукавна Катарина е жертвована ћуди едногг великогг господина !" Баронг е све нешто зебо да му ко непреотме н^ћгову прелепу господичну, за кого е са наввећомг страшћу и теломг и душомг привезао се, а и АмалЈл е у бриги бмла, да туторг н^нг неће никако пропустити, да или свот» уважен^ћ да дотле, докле му н^ћна малолетностБ допушта. Одг онакогг бездушногг човека као што е гроФг, може се свачему надати. А нвима двома кои се лгобе, наввећа несрећа чинила бм се, кадг бн ш ко само за еданг данг разстав10. Осимг тога и честв младе те господичне изискивала е, да онп нестое дуго невенчани. Уваженго бароновомг изиђе за рукомг, те онг свешгеника свога добра приволи да ш што пре венча. Писмо о смрти катарининоЛ и кршгено писмо амалшно, кое е она зарана тшг набавити умела, да бн пунолетство свое засведочити могла, учинили су да ше могао ништа промишлнти свештеникг, кои е високо почмтовао властногг и богатогг барона. Венчан4 албрехтово са заручницомг, кого е сг путована свога довео, у малон

црквици у двору свршено е. Придворни служителБИ чудпли су се како имг е лепа и добра млада госпон, и у наввећемг веселго и певанкки уведу младенце у НБИне богато намештене собе. Кадг е бмло предг вече тога истогг дана венчанн, уђе Мирко у малу неку дворану (салу), у коти су и нововенчани бмли. У Амалт, коа е у алвини одг беле свиле бнла, бно е тшг у коси з^плетенг венчаннЛ венацг. Изгледала е као суштни анђео са лепотомг кое нема подг небомг. Албрехтг е седт сниже н^ћ, савг прегворенг у обожаван^ћ и лгобавв. „Опростите, милостивБ111 господине, што васг узнемпруемг," проговори Мирко, а гласг му е нешто дрктао. Баронг као пнтагоћп га погледи у н^ћга. Ама.т као поплашена у'вати се за раме свога мужа. „бли се што догодило?" проговори она, сневесел-ћна узбз'|)ен-ћмг слуге, за кога е знала, да е веранг своме господину. „ГроФг ФЈ-нкалг заедно са своимг синовцемг, молн да се састане сг вама за кого речк." „Садг?" повиче баронг жестоко. „ТаН пунг поштена човекг изабрао е време башг кадг треба. Ако га моа супруга примити оће —" „Башг нека га, нек' ме гледи а н стоимг узг тебе, Албрехте — садг га се више небоимг!" „Мирко," заповеди баронг, „обадва Фупкала пустп унутра, а тн заостани у дворани, ако бн ми што затребао да си мп на руци." Слуга оде. АмалЈа падне око врата своме супругу и обгрли га обема рукама. „НебоВсе ништа, мила моа!" слободт е онг сг полгобцима. Мм смо везани светомг свезомг, кого разкинути неможе ни сила ни злоба човечја. Мало врло времена треба ће, па да матороме ономг преступнику покажемг шта е овг а шта смо мн. Мирко отвори врата а оба Функала уђу унутра. Албрехтг са Амалтмг исподг руке изиђе предг нби. Одг оне двоице ни еданг се томе нт зачудт, него се као обично сг нБима поздраве. „Господине бароне," почне старнД гроФг, „мени се чини да самБ одоцнт, да мени поверену пупилу сачувамг одг прегрдне едне несреће." „Опростите, господине гроФе," одговори Албрехтг и силомг чинећи се тиИ. „Вн дођосте башг кадг треба, да мота супругн срећу честитате и изг нћни уста дознате, да е туторство сг н-ћ скинуто." „Гесподине мои," проговори млада госпа, „на вашоП бриги о мени немогу вамг башг рећи 'вала, ерг сте тако себични бнли, да самБ као у паклу живила, а самБ се васг курталисала, п садг друпв у срећи самномг влада. — Вм ћете моме мужу одговорг давати за моа добра, коа вамг е отацг мов некадг поверавао." Смеша одг туге п нпподашта држанп видила се на беломг лицу гроФовомг. „Знао самБ а да ћу сг тимБбнги пресретиутг," олговори онг ти'о. „Али то вамг помаже, што п вама праштамг, вама залуђенов младои женскои."