Подунавка Земун

196

ПОДУН4ВК1.

1 ошђ еданпутт. притисне онг ОртоЈФОву руку и рекне: „ОртолФе, п знамг, да нећете дати, да васг дуго очекуе вашг старни прхнтелв." После овб1 речји поита онг сђ 1ованомг кг вратима, али се напрасно врати и ортолФову десницу жестоко увативши и прјдтедски тресући рекне: „Пре него што се ми на кратко време разстаемо, ОртолФе, примите одг мене јошг наВтопл!го и наисрдачнт благодарноств за све добро, кое сте ви момг сиротомг 1овану чинили, за ут4ху и негованЈз за време н^ћговогг болована, за кое вамг л немогу задоста благодарити."

„Примите и одг мене, мов друпИ отацг," ецаше 1ованг и притисне ортолФову леву руку ватрено на свое усгне. ОртолФг нје могао гсвориги: чувство га е иреобразило и езикг му везало. Надзирателк иакг обувати свогг сина и поита на врата, кон е честитмв Панкрацји крадомг бришући сузе отворјо. ОртолФг падне после мале почивке у свого столицу и викне: „Дакле садг самћ сасвимг самг са мошмг тугомг." (Свршетакг сл-ћдуе.)

Долазакљ бсенм. (Слика изт. природе одђ М. Стоанопића.)

Промена годишнби времена безг суми4 е поетично понвлен^ћ. Шта може бити лепше одг пролећа у нашоЛ домовини, кадно пробуди арко прол-ђтно сунашце изворводе, те клгочати почну и шумити, ослобођене и опроштене зимски ледени спона; кадг проб} г ди цвеће изг кличица и пупова; кадг заблиста саино зеленило пол-ћмг и шумомг, и кадг надг тштг поспаваномг землвомг запева шева свого милу песмицу. Крозг ч\е срдце непролећу блажене раиске слутн4? Али и ееенБЈИ, пропаств нвлнгоћК! животг, дј 7 6 око намг засеца у срдце и косннва се наиунутрашн4гг нашегг чувства. У есенБ сунце излива последнго свого сниностб и нркостБ, почемг невидима рука божн већг пише по кнбизи ирироде: „Конацг, краи, скончан4," и сваконко се показуе есенв, гледагоћи на мирисг и красоту, као предпоследн-ћ годишн4 време. Но ако она и ше л4пша одг свои предшественица сестара, то е опетг сваконко оно доба, кое намг дубл^ћ засеца у срдце. Сваконко значи есенБ нешто озбилвно, и зато намг пружа толику своиствену дражестБ, позивагоћи насг, да идемо трагомг знакова, по коима се она нами понвлгое. бсенБ долази полако и тихо. Текг онда спазимо, кадг већг баци тмастје сћне бол: жуте, црвене, модре и и плав)'шасте по годишнбо И слики. Месеца ГОл1н жасе у полго жито и садева у крстине. Навпре поединце, овде и онде; али чимг смотримо у полго крстине, већг осетимо у себи, канда намг нешто тихо шапће: „Оде лето,нестаега!" брг видети зрело клас'е, значи сваконко озбилБно венуће у природи, и златно клас'е у полго као да намг вели: „Ето, како брзо пролази лћгно време!" Домало оживи посвуда пол^ћ, шуштећи пада снопл&, подижу се крстине на стогине; утрвенг е већг мирниВ, скромниИ полбскји путг, по комг растјаше 63'ина трава. Само 10штг кои данакг — иоголено, ћелаво етрниште простира'ће се поланомг, где одпре застираше НБИву наипре ћилимг зелена усева, а потомг украшаваше златно клас'е житно. Ето већг почин4 нвлнтсе есенБ, коа се тако силно косннва лгодскогг срдца. Довршила већг опетг природа свое велико дело, коегг плодомг рани се и човегг и црвакг и мравакг; и садг ето већг слеже се у себе, утруђена великимг посломг. И горе у зраку изподг небескогг свода настае

тишина. Умукле су веселе птице. Кукавица и славуи већг су отишле одг насг. Спрема се већг и дугонога рода за нБима; скоро ће се чути и крикг нутугоћи жерава по зрачни простори. Тко већг ше пратш чезнућима мислима полазеће птице селнице; у коши души ше већг пробудш нБ10вг гласг дублБЈв одзивг ! 'Го су есенска путугоћа нта птица, гласг е то есени, као гласг нвлнгоћи се сг другогг света и срдце е лгодско истоветно као жеравг, и лгодскому срдцу позната е земла где га чека цветно пролеће бол&гг живота. 1ето е привело многе плодове кг зрелости; али то бш'у брзо пролазећи дарови, кои се недаду оставлнти, него Ш морадосмо брзо уживати: игоде, трешн-ћ, вишн^, ранке крушке и нб} г ке, дин-ћ, лгобенице и пр. Племенитш, поСТОЛН1И илодг доноси есенБ. У свое плодове полаже есенБ све лепоте бон, све сласти вкуса и мириса угодности. Ево златна крушка и смешећа се лица нбука, шлвиву попало плаветно 11 нћ. ево и сладке, сочане воћке, брескве одевене топлЈомг, длакавомг одећ^мг. Тко бн могао описати доволно плодг винове лозе ! Свака бобица каплБица , а бобица стои узг бобицу на грозду. Крозг мирисну копреницу прозира се и гледа дубоко унутра у руинив, златннИ оганБ, и слути се, да е у грозђу нроств, снага, произведена снагомг жарка с}'нца и снагомг топла, плодна землБИшта. Плодг е грозђа руино винце, кое румени лице и весели срдце човеку! Гледагоћи дрвеће у шуми, шшг наиман4 опажа се есенБ. Све е шштг зелено, све пуно и китнасто. Али ипакг задише насг крозг сву ову лепоту и пуиоћу запаи суморности. Већг се ено шд на ленБомг кончићу увенутг листакг брезе. Она бЈнше прва, коа показа пролеће у шуми, и н(о прву почин-ћ гризти есенБ. 1оштг мало, пакг ће цела природа обамрети, цела ће шума пожутити и поцрвенити, и наипосле све опасти лишће! Али шштг су летнви данци! Слави и празднуе небо празникг преображенн. Запста ни надг еднииг другимг временомг године неразлива се толика магичка светлоств, као надг почеткомг есени. У пролеће шштг се бори време са зимомг, лети све се блиста у запарноИ жеги; али у есенБ све е другч!е, и иста копрена есени светла е и снина. —