Подунавка Земун

ЛНСТТ* 34 31Б1ПУ П НАУКУ.

215

при концу 15. века у Европу дошао, и да су Европлана дуванг, иои сј' по н^ћговомг нарочитомг разпространителго, Французскомг Послаиику Никоту, ћегћа МсоНапа, т. е. трава Никотина назвали, истомт. одг тога времена научили пушити, касше и шмркати и жвакати. Судбине дувана врло су занимлкпве. Папе, духовенство уобште, владаоци и власти у почетку су га забранили, по обичаВ и дражести необичнога подчини и наисилше на землви. Садт, се свуда пуши, само не у цркви и у двору, али се шмрче свуда. Само швакан:ћ дувана, шб јоштг у толикои чести. У дувану има наркотичногг вештества. За чудо е, да готово сви народи такво што мораго имати. Тако имаго н. пр^Црнци у Африки хахисг, (одг куде.тћ изцеђенвШ сокг), Турци и Хинези о*П1умг, Тз^гузи некш родг печурака или глвива , Индјннци у источнов Индји бетелг, Европлнни н сви тако Анн цив#лизира®и на[1)дц вЛо, ракш, кафу, теи и дуванг. Жч'адг иовекг0рвнГцррутг Л)чне^увант» цЈ шпр* буде му мучно, блгое, пролива, оп^е се, доб1е несвестицу, шнн^ћ, и гл^ва га занос^ Дувадг за^ренут|уг гасижеђв и збунме гладБ. Ко те пакг на дуванг привикао, тоие е онг пр1нтна забава, кон лако нужншдћу постае. Ко се жели одг пушенл«одучити, томе е в™ тежко, так# да Л мора ма каквогг накнадногг средства латити. Тако често пушенћ саменме инцжаић ^урм^а и ^братнф — Њшче .узимлго лгоди у нужди ма што, што ииг наипре до ртее дође, ирТ1м, сл му, ма какво лишће за пушен^ћ, а шећерг за шмркаи-ћ. Да е дуванг шкодлвивг, о томе нема сум1гћ, ерг на живце и желудацг наркотично д г ћИствуе. Пушен^мг се човекг нерани, већг само гладг и волм кг елу квари. Пушен^ћ квари прво сварнван^ћ, дражи езикг, измамлме плмвачку, те одтудг е после сувг и езикг и грло. Димг

гризе езикг, очи и носг, продире у џигерице и доса!)у т е имг, причинава чупан^ћ и дражи проливан^ћ. Цигаре су шштг шкодлБив1е, што е у нвима листг одг дувана нчш, што га се езикг и устне непосредно косннвам, што димг очн квари, ако човекг неуме у миру пушити. Цигаре су дакле одприлике онако шкодлћиве, као жвакан^ дувана. Ту мора човекг често пити и одг неумереногг плгованн уздржавати се/ Шмркан^ћ бурмута дражи носг и очи, кадг нче, а кадг слаб1е, какавг е кадг бурмутг. Одг нкотг К1ана често потече крвБ на носг, па кадшто н нча жилица пукне. Нкг бурмутг често и привикнутимг на то лмдма заноси главу. Одг дужегг шмрканн бурмута немора чошкг изгу г бити чуло са мирисан^ћ (^еп ©егцфргт). Жвакан4 дувана приноси онакве шкоде, као и пушен^ћ, нарочито пакг кварц гладБ и жеђв, те збогг тога спада међу уживана морнара. Ово е већг доволбно , да 6 бг насг о|(г дувана одвратило, башг и кадг неби на рачунг узели нечистоћу губитакг времена и новца. НепрјнтелБи дувана разрачунали су на минуте, на часове и на дане таи губитакг времена, а тако нсто и губитакг новца; но у томе немам толико право Што се трошена новаца тиче, то е сасвимг релативно. Наравно небБ1 требало да пуши или шмрче онаВ, кои дуванг или бурмутг неможе купити. У томе може човекг н раскошанг 6 бгги. Што се пакг времена тпче, неможе се рећн , да га човекг пушен-ћмг сасвимг губи, већг ако нећемо време на минуте рачунити. Ма колико се човекг пушен^мг сладт, опетг мисли, па често у таквои прилици прнтичу намг и нове мисли, кое толики дана посао превазилазе, а друго вала луху и одмора дати после тру г да. По овоме пушен-ћ и шмркан-ћ могу лгоди и употреблнвати, али младићи и жене никако. Но сваконко се вала тога пре е ла и спаванн чувати.

^СМЕСИЦЕ.^

Пјшвгдна казнћ. У пролећа године 1841. уђе у едну каФану у Цариграду нек!0 Турчинг, заиска кафу и наргиле и скрсти ноге на снизкомг седпшту. Онг бнше суровг и неустрашимг у лепомг албанскомг оделу г , у великои чалми и до зуба оружанг, а у осталомг поведенн гордогг, и у забави безобразанг; али е имао оштроумла и хумора, и зато су га околоседећи слушали, смеали се и пл-ћскали, као каквомг медаху или приповедачу. Наеданпутг указа се муезинг на џамш опоминнше својомг викомг на вечернм молитву. Неки одг нби изиђоше изг каФане, да се перу и Богу моле, а други остадоше, премећући свое броанице или молећи се Богу у известномг положенм. РечениП Арнаутинг, место да е примеРУ овб! побожнБ1 Турака следовао, стаде се наГшче дерати певамћи неку скаредну песму. Оваи поступакг принуди каф еџ1м, и друге присуствовавше, те га на неупутноств н^ћ-

гову опоменуше, но овав место да се примири, поче псовати, неоставивши на миру ни Муамеда ни н^ћгову матерв. „Зарг ми е тоПророкг? То е варалица и пезевенкг." Затимг е изговорт тако страшно-безбожне и гадне речи, да су се не само Турцп, него и ХристЈнни огорчили, али се ниеданг Н1е усудш дирнути га. Наипосле устаде еданг средованг ТурскЈи официрг, изтрже саблм и са севамћимг одг лмтине очима викну: „Доле сг неверникомг!" Околосгоећи потребовали су само предводители, те на ма' повадише ножеве и сабл^ћ. За тренутакг 6б 10 е Арнаутинг савладанг и пао бБ1 као жертва народне освете, да ше стража изг оближн-ћ стражаре дошла, кол га обезоружа и у затворг одтера. Иосле строгогг изпБиа осуди га Шеих-ул-Исламг као богохулитела и неверника на смртк; но Султанг ту пресуду ше уважјо. Залудг е Шеих-ул-Исламг навалБивао, да бм такву казнБ примера рада требало извршити — Сул-