Подунавка Земун

214

1водун шк*.

огледало одт> 150 палаца висине и 100, палаца ширине, Енглезна пакт> одђ 18 стопа и 2 палца висине и 10 стопа гаирине израђивала, кое е 20 центш тешко бшо. Одкако су лшди стакло чистје, и у већоп множини изра!)ивати почели, одг то доба постало е оио обште добро тако, да и наисиромашнш може прозорг стакленми набавити, крозг кои светлоств пролази, а зима и ветарг не. Помислимо, како е морао човекг онда несрећно у дворовима Немачки царева обитавати, у дворовима, где се запећи прозори са чошмг или капацмма затварати морали! Како е тешко и мучно морадо бити болестнику, кои одг дужегг времена болуе, кадг е одг светлости и сунца сасвимг одлученв бнти морао! кадг се ше могао разгалити погледомг на плаво небо и зеленило дрва, кадг ше могао после несносне ноћи младни данг и рј жнчно руменило готра поздравити! Заиста ми смо обвезанп за толике прјнтности и удобности наши обпталишта единствено пронађенм стакла благодарити. Но хемја има тштг већма стаклу благодарити; ерг стакло, кое велику топлоту издржати може, кисеонику противстае, и кое е провидно, преимућствено е удесно средство за хемичне опите, а Флаша медицинска наиболвШ е сосудг за лекове. Безг стакленм цевчица и безг репорта остала бм хем1а на низкомг степену, тако, да е и у овомг смотрешо стакло поредг евтиноће свое, одг врло велике важности. Не ман-ћ знатна е важноств стакла и у призренго велпкогг напредка и у осталимг природнимг наукама, кое су са дотершшЉп. и усавршаван^ћмг у правл-Јшго стакла подеднако напредовале и сада напредуго; ерг намг призме и оптично стакло подаго средотво и оруђа за дубла пзпмтивана. Сг правомг може се рећи , да смо мн светг оваП са сасвимг друге точке смаграти почели , одкадг смо у стаклу то оруђе нашли, да посредствомг н-ћга можемо неописаемми и неизмериммД праменг светлости уватпти, преломити, сг нвимг владати, разсути га и скупити, н-ћгову топлоту, Фарбу и природу и брзину движена н^ћговогг прорачунати, грдну далвину довести до ока, и безконачно мало до навастегг вида увеличати. Светлоств е Грцкша и Римланпма бмла таина, о н^нои дивоти нису они никаква поннтјн имали, ерг су текг Араби око 1000. год. после Христа приметили преламанЉ светлости, и трудили су се, да строгг ока схвате. Три столећа дозцте направл-ћне су текг у Италш прве наочаре и на шестг столећа доцнје у Холландш првмв телескопг. Одг то доба почин^ћ се у познаванго света нко напредовати, кое свакоако одг усавршена стакленћт Фабрика и оптичнм орз г ђа произходи. При чему Галилеи и Кеплерг имаго поволвне посл-ћдице нбиовб ! изпм-

тивана наввише приписати одг нби нанрав.тћномг телескопу помоћу чега пзобрао е Кирхдг 1646. год. волшебнмИ ф е н4рг — лампу Порта 1650. мрачну комору; Григорје направ10 телескопг сг огледалама; Нготнг насг е упознао сг природомг оарбш, Ромерг прорачунао 1657. брзину светлости; Либеркинг изнашао 1730. год. сунчаннп микроскопг ; Малусг у 1808. одкрш парализацја (ветлости, Дагерг произвађан-ћ ликова одг светлости; при чему су дал^ћ Хершелг ФраунхоФерг и т. д. безсмртно име стекли. Оне светлеће куле на морскимг стенама и у пристаннштама ползуго се огледаломг, да бм зраке светлости на читаве мпл-ћ по мору разбацале, днво;а неба, свопство сунца и месеца, изнснен^ћ многи дивни понвленн на нашоп землви и више н-ћ, огледан-ћ воздуха, дуг<1, дивнми строИ човеч1егг ока, све ово постало намг е поннтно текг помоћу стакленм призмш, огледала и другм пупчасти стакала, првобитна Форма стварји, струке камена; стварк коре одг дрвета и лишћа; саставг раст-ћнја, животпнскогг и човечјегг гћла, а тнме и основг многц болестји може се само помоћу микроскопа сазнати; Китаве планине и поврхности грднБ1 земалн претвараго се подг телескопомг у мртва тела и оклопе, а невидиме животинБнце постаго оку видне; микроскопомг можемо у строИ и саставг наиманБи суштества загледати и о НБШвомг посгоанго и пропаданго судити, докг телескопг напротивг светлости маглу у звезданомг свету пробЈе, а мерило ФарбШ упознае насг са удал^ћн^ћмг и природомг звезда посредствомг уваћенБ1 зракова. На посл-ћдку, ко ше о дивоти стаклене палате у Сиденхаму и о палатама индустрје чуо?! Шта су према тимг рукотворинама изг стакле и гвожђа , са мбшвимг художесвтенимг и древнимг салама онн 7 чудеса у старо доба? Несилази ли гнгорацг седећи на стакленомг звону у безмерну пучину мора? неузхићава ли насг хармоника стакала са своимг меканммг звучнимг гласовима ? Нису ли наши чаро-метри и термометри одг сгакала, и неприносе ли они неоценимз' корпстг природоизпБпателго као и економу, Физикеру , као и хемикеру, Фабриканту као и болестнику ? Кудг се обазремо, свуда наилазимо на навнсше доказе о светско-исторшскои важности стакла , на чему се цео нашг грађанскш и техничкш животг и све наше знан-ћ данашн^ћ већиномг оснива. На стаклу сазнаемо мн врло разговетно своисгвености разни першда времена. Старима е стакло служило као средство раскоштва, среднви га е векг употребш за украсг црквји, а ново време учинило га е обштимг добромг, давши намг благод-ћнн1е то, да свакШ стаклене прозоре имати може; начинило га е дал-ћ оруђемг за наидубла научна изпнтиванл, и нанпосле створило е стаклену палату на славуархитектуре и радиности. —

О п ј е н 1о д у в а и а*

Премда народи у севернов Африки, па и сами Хинези, а уобште истокг одг давнашнБи врем«на већг дуванг н ошумг као средство за пушен^ћ познаго , и ако е

тежко дознати, да ли су н. пр. Хпнези пре шестнаесто^г века пушили, то е опетг неосмотрима истина, да е дуванг као средство за пушеић пстомг после пронађене Америке,