Подунавка Земун

240

НОДУНАВКА.

IIре освое себи пред ^ле старосрбскогг народа на горн4мЂ Вардару. Раздвоена, коа су се у Дариграду повторила 1 , и отношенн, кон су они наспрамт. трвећи се парган имали, била СЗ' за нви спосп^шна, да су се све впше распростирати могли у првои половини четрнаестогг стол 4 тјн , не само да су и илирическомг троуглш наинчу силу представлали, већг имђ е и светска пов^стнида д-ћвствованћмЂ своимђ могла на услуги бмти. НБ^ова е природна полптика бша, да се увекЂ сг ономђ парташмЂ грчкогг царства држе, коа е протл†двора бнла. С ђ млађимЂ Андроникомг саедшЛии су билп противг стирЈегг ; могућни повелћителђи провинцја , као Сирпанесг одг Македон1в и Сфрансг одг БеотЈе, кои су се сг млађимг Андроникомг завадилп, кодг нки су прибмшште нашли , и са србскомг су се текг подпоромг натрагг вратилп. Одг наЕЈвећегг е пзгледа бнло, што е 1оанг Кантакузенг, коД е год. 1341. самг порфирз 7 }'зео, и кога нити су прјателки и сродницк1 н-ћгови , нити спомагатедне лагинске воиске, кое к око себе сакупјо 6 бш , одржати могли, на планине се испео и силногђ србскогг крала, СтеФана Душана, когг е у н&говомг двору кодг Приштине нашао, на то склото, да у сагозу буду. Ако е истина, шта НикиФорг Григорг каже, да су се сложили, да никадг еданг срећи другога на путг нестае и да м&стима обштегг имг непрјателл на волго оставе, да ови сами изберу, коме хоће да се одг нби двоице придруже; то е онда видг скоро побратимства, као што е ово у Србш обично, између нби заклшченг 6 бш. Двадесетг и четБ1ри србски вопвода пратили су честолгобивогг и окретногг тога владаоца , кои се о полученго грчкогг трона старао. Између Срба и Грка збогг в^.розакона постонло е 10шг у ранјимг опред^ћлешнма изрично чувство савеза и дружственогг нротивположаа, особито наспрамг лагинскогг света. Почемг е садг велика частв земалБСки жителл славенскогг, ако башг не увекг управо србскогг порекла бкпа , то н !е могло на томе самочувствје повређено 6 бјти , ако су важнјд места, коа е КантакЈ г зснг освојо , као Меленикг и Едесса србскомг кралго и устушгћна бБЈла. На свакш начинг н!е могао Кантакузенг, како е лчимг постао и надежду имати могао, да ће право свое доиста и дал'ћ продужитп и таковомг напредованго притећи Наскоро завади се онг са СтеФанонг Душаномг; р4ши се п позове нев-ћрнике, напредугоће оке у мадои А зјп Турке, 3' момоћв, изв-ћстно надагоћа се, да нЉгови противници неће моћи кодг они никаковогг сажаленл наћа. Но себи е асно, да е таИ самовластнвит постЈ'пакг србскомг кралго башг ползу принети морао. Што су се н&гови лгоди сг нев^ћрницнма борили, то му е прибави.то кодг народа добро име. ЈЊтописг слави н4гове поб1зде надг Агаранпма; 6 бш е притомг уздржателанг и гордг, те се никада са своимг побратимомг у непосредствену борбу упуштао ше; па и одг воивода н-ћгови ни еданг се усудити Н16 смео, да на гћга нападне. Али докле се Кантакузенг у Трацш распространнвао, мислјо е СтеФанг Душанг, да ће и онђ право имати , ако Македошго совршено

себи подчини. Места, коа су скоро наизнатнш предм ^тг обое стране жел4 сачиннвала, као Фера и Береа, падну у н^ћгове руке. Бизантини сравннвали су н^ћгову снагу садг сђ ватромЂ, коа се сасвБ1МЂ разбуктила, а садЂ сг р-ћкомг, коа сђ надалеко и широко разишла , сђ обе дакле див.гћ и непреодолиме силе. Тако е садЂ већЂ Сте ®анЂ ДушанЂ врло знаменито положеше заз т зео. О дђ првобмтне столице НеманБине владе, одг срезова горн4 Рашке, одг кое и земла нле Расц1н носи, владао з онг до Саве. Великомг ономг нападангојј, подг ЛудвикомЂ I. силно наваливши Мађара, изишао е, одђ свегатенства свога благословлћнг, на супротг и срећно га е одбш, и сасвм.чг е вЂроатио, да е и Београдг, барг за неко време подг со6омђ нмао. Одтргнуо е Босну одг неиокорногг бана и ставјо го е подг свого собствену управу. Год. 1347. наодимо га у Дубровнику, гди га сг европеискомг чести предусретаго н за покровитела га свога прпзнаго. Шкиптари у Албанјп слћдовали су н-ћговоп застави; а Арта п НнБина бнли су у нЉговомг притнжанјго. Одавде распростирале су се нЉгове воиводе, кои' су се окружш прилично распознавала , преко целе римске областп на Вардару и на Марицц до изванг Бугарске, кого е такође за провинц'по свога царства сматрата могао. Притажавагоћи тако распространЂну силу, могао е такође и титулу на себе узети, о којов су се истокђ и западЂ препирали , и кого управо ни една страна за свого потврдити ше могла ; као србскји кралв никако 1пе могао одг Грка покорностБ ни захтевати ни очекивати ; онг се назове Царемг римскимг®, Хрјстјннство лгобећпмг македонскимг Царемг, и почне скиптарг носити; на своимг новцБша држи у руцн земнБпЧ шарг више когг се крстг уздиже. Ако игди то се у нсточномг царству грчкомг саусловлнвала свештеническа и мирннска послушноств, кои су у идеама скоро неразлучеип били при свемг томг, што е духовно начело од4лено представничество свое имало. Било бБ1 противор^ћчје: царство и припознаван^ћ страногг патрјнрха. Али и за ово су се безг великогг труда лако састарати могли. Сакупл1шо свештенство Душановогг царства изабрало е себи за старешину на синоду у Фери особеногг патрјнрха. Ако е србскогг народа природна тежнн бша та, да се у борби источногђ и западногЂ христјннства, спроћу едне политически, а спроћу друге стране црковно-независими одрже; то е такова у томе магновемго заиста постигнута. Како су се нко у Риму варали прпппсугоћи и Душану склоностб кђ западнБоб цркви По н-ћговима се законима они, кои буди кога „ кђ латннскон ереси" навраћаго, на робпо у мабдану осуђуго. Као што се види сасвммЂ е онако', као пјто га стара сказка представлн , како онг о празднику АрхЈстратига Михапла свое воиводе пнта, на кого ће страну да ш предводи, противг Грчке или АлеманЈе ? „Кудг годг Ти хоћешг, СлавнЗДшШ Царе! — одговараго му они — тамо ћемо Ти ми с .гћдовати". Не, као да те нигда намера н-ћгова бити могла, да оружче свое противг они пре/ућла, кои су подг нћмачкимг