Подунавка Земун

ЛИСТћ 31 3.4ВДПУ НЗ Н4УВ!У«

241

упливомг стонли , обрати. Причан-ћ тсиг изаснава ч} г вство, к о« показуе достигнугу самосталиостБ. Може се питан'ћ предложити : едкл' н1е постз'пакг еданг тога рода, ма да се оиг како поносито и вешто извлачи, развитку просвете некако штетаиг. Народг, кои напредугоЈјпмг народима еднако зато противстае , да само збогг нби свого слободу неизгуби, неможе д-ћиствованл нћ10ва, кон бн му полезна бнти могла, подпомагати. На опетг СрбЈн уплив'ма запада н1е затворена бша. Рудокоин-ћ, кое е оиа притнжапала , и богати доодци, кое су оне тада приносиле, привукли су нарочно Дубровничке трговце у землго, кои су себи у Новомбрду, Кладову з Смедереву штацјона места построили, и кои су сг далматинскпмг примор-ћмг, кое е та.шнску просвету имало, у непрестаномг савезЈ' стоили. Кра.твни су има.ти доста новаца 1г могли су у то вроме кондитера — четобаша — кадг талшнске, кадг Французске — ерг други никаковн и пема, кои се одг Грка целтическимг називаго — а кадг и н&мачке чете у свое службе добавлати. Око 1355. год. мсђу великашима државе наоди се и еданг Немацг, као капетанг крала Душана ! II овде су као и ио целомг заиаду или на неприступннмг вр'овима гора или на пролазцнма, гди погоцм крозг планине продиру, пли на средиии езера замцм и тврдин^ћ узвншене биле. 1ошг постои црква, кого е еданг зидарг пзг Котора отцу Душано вомг кодг Ипека одг белогг мермера, у свомг велико.гћшго оногг сто.гћтш, сазидао. И млоге су друге цркве и манастири штедротомг крал4ва одг отечественн рукод-ћлаца по-

дигнуте. Сг расплођаван4мг црковнБ1 кнвига и црковни устава скопчанг е почетакг кнвижества. Одг СтеФана Душана наоди се законикг еданг. Ништа ман& мм изг тога видимо, да е у Србш постоала изг свештеника и мирдна подг Царемг и Иатрјлрхомг саставл-ћна скупштина, кон е законодателну властв упражннвала ; — да се скупштина та такође старала да притнжавана спа1а, већи и манви, како наивеће власти не бн у права НБЈова дирали, а тако исто да и простоту одг самовластногг нчлагана сувишшл терета одг спаја обезб^ди. Свуда се прим-ћчава стан-ћ наси.иа и суровосги, кое е Јошг са землвомг и народомг владало, и кое и наГгсавршенјн сама д'ћла нБ10ва нсно представлаго; али се у исто време види и живо настоаван&, да се одг тога истргну. СрбЈа е бнла онда у прелазку, кои у животу свакогг народа наГтажши коракг сачинава , пзг мрачногг почетка, населпванп, патр1архалности и местоограничености, кг другомг . умпомг св!>етћу изображеномг , обштемг развитку рода човеческогг одговарагоћемг, и законитомг з г ређенго; коракг, коп ако и ше овде безг подражаванд туђи образаца и Формјн, али е опетг у првоначалномг духу народа покушанг. Одг свш славенски законика, србскШ е, као што правоискусницн пресу|)уго, наГдаиие народанг. бдали ће се тап почетакг продужити, едал.ч ће народг србскји заиста између народа европеиски достоинство заузети ? већг то ман-ћ зависи одг гћгове унутрашн-ћ развитка способности, колико одг отношен1а друге снажно прирастивши и противг гожне Европе устремивше се силе.

' 5* С М 2 С Катастро«1»а у Маинцу. Бнће познаго чптагоћемг свету , да е 1000 центи баруга ту заиалило се, и трећина скоро ове вароши у воздухг одлетила. Тако е бнло и у Бечу год. 1779, 26. 10нја. У оваи е данг кодг НусдорФске лише 150 центи барута са множиномг граната и кугли запалило се. У свима се улиц^ма налазило разтргнути глава, ногу и руку; 130 лгодји у онав први махг у воздухг отишла. Али е и овде као у Мапнцу стража кодг барутане остала невредима, и неколико кораклни едно е дете коЗу чувагоће у полго остало такође са козомг невредимо. — У Паризу штампари и словослагателБи велпку су помоћв пострадавшпма у МаГшцу послали; ербо е Маинцг место рођенл Гутенберговогг, кои е штампу пронашао; овде е и чувство човечиости и чувство благодарности сложено бнло. —

Анекдо т е. — Недавно е еданг свештеникг у Нев-1оркЈг предиковао, да су тешка времена настала, гди се свакш на з'мг мора узети, како ће краВ сг краемг саставпти; напоследку имг е као нкшвг духовникг ватрено препоручивао, да штеде и у свачему да се стсгну, докле ова новчана крнза не

И Ц Е. прође. Одма после ове придике држала е црковна обштпна свое засћдаше, и сл г ћдугоћи науки свогг пастира, еднодушно заклгочи, да се плата н^гова одг 1000 на 600 долара спусти. — - Нека госпоа ишла е у визиту, и текг што се бнла сместила и разговори се по обичаго о свачему започеше, дође 10и шегртг, да го кући зовие. „Аидете кући, госпојо." „Чега радп?" уппта госпоа. „Дошле су свин^ћ." Глас1о е одговорг. „А шта ћу и; валвда е нећу у собу сместити; зашто ме дакле зовнешг ?" ,,'Га вн сте казали кадг ко дође е да васг зовнемг." — У теагру некомг пре него шго се почети преставлнти подигне се збогг одуговлаченн у горн^ћмг спрату (галерји) велика вика и лупа. Нато повиче еданг изг партера (до.игћ место у театру) пунг гн-ћваји арости : „Будите мирни, вб1 воловп!" бданг гласг одг горе одговори : „Опростите ваша милостб , овде е горе таванг за сено, а доле е штала." — бдногг жаркогг летн^ћгг дана ступи школскШ Инспекторг у сеоску школу. З 7 истоп е бшо врло мирно, ерг старнп учителБ баше заедно са своимг ученицима заспао. „Шта радите?" повиче Инспекторг. „Упражнавамо се у мишленго," одговори старБти учптелБ.