Подунавка Земун

3« 34В4ВУ II В14.ТК?.

247

е ова задржи и рече: „Н ћу се одма вратити. ГледаНте леђутимЂ да се поравнате! „Дакле да се засадт. безг иваквогЂ спомена ст. вама разстанемг !" рекнемт. п. „А шта ћу вамг ?" запмта она. , „Спомена ради — но на жалоств, мене ће све опоиенити да еамБ далеко одт. Мар!е! — али таи бБ1 ме споиент> изт. ваше руке живо на васт. опоминао, и можда 6 б 1 у н-ћиу какву малу угћху нашао. Она ме лукаво погледа, насмеши се и рече : „Марјн, кон вамт. е ружу дала , нисте се тако много сећали у Шпанш, као Емилје, коа вамг ннкаквЈ 7 дала Н1е. Зато желимт. да се ст. ЕмилЈомЂ променпмг. В б 1 видите да самв л своелгоби!за." „А притомг и нешто неправедно и свир^па. В б 1 то зиате, осећате, па нпакг сте такви. Зато бм вол10 садг, да се никако у Крансакт. вратЈо нисамв — ерг то е бБ1ла мон несрећа, можда за навекг. Зато нећу Крансакт. нигда више видити." „В бг ме плашите, лгобезнБп"} Полковникт., збогг чега ме осуђуете ?" „Што ме изт. оногг места терате, кое ми е наимилје на целомт. свету." в Боже мои, шта тако говорите ? Н васг терамг ? Тако ми Бога, не! Целов е нашои ФамилЈи жао, а и мени, шго насг морате оставити." „То одг васг зависи, да овде останемг. Не збогг Емуше, не збогг целе ваше Фамилје , него само збогг васг хтео оБг и могао бм остати. Само вашг мпгг решава, заповеда самномг. В б 1 то знате. Н живимг само за васг, а само васг лгобимг. Светг нема ништа за мене милје ни лгобведостоинје. Оћу л' остати ? Мар1а обори очи на землго, и ишла е ћутагоћи по стачици између буквенБ! алеа. ,,Оћ}' л' остати ?" запитамг ио другјп путг и узмемг н-ћну руку. Она ме погледа за озбилБннмг величествомг и рече: „Господинг Полковниче, немоите ме варати, или немоите барг себе варати. Нашто то ? Признаите сами: да сте у Шпанш на Марпо заборавили и само на Емилш мнслили." „Не, а самБ на Марпо мнслјо , а на Еми.нго нисамБ заборавјо. Марина е ружа за мене светинл, кого ћу и у гробг са собомг понети." „Г. Полковниче, кадг сте се изг Шпаше вратили, држали сте ме за Емилш. Признаите честно." „6 стб , лгобезна Мар^а, н самБ васг држао за Емилш, али сте ми се лепшомг учинили него она , и већма сте ме обчарали него Еии.нн. Ахг, Мар10, а васг нисамв почитовао

у Шпанш као земну девоИку, него као ангела, кои овоме свету непринадлежи. ВеруВте ми, и оплакупте барг мого судбу, што ме садг одг васг разставла , кадг кодг васг ништ' — ништ' неважимг." „Ко то каже запита она, и погледа ме са сузнимг очима. Мене обузме неко особнто з^схпћен^, при овомг изг дублвине н4не душе пропстичућемг пБпанго, прп овБ1мг сузама. „0, божествена Марш, оћул' остати ?" „Та зарг шштг и садг пкпате, кадг самБ толико слаба 6 бтли , да се издамг ?" рекне она, и падне ми ћутећи на прси. Докг смо се овако тврдо обгрл-ћнп држали, обгрле насг неке стране руке. Емилја се крадомг прпвукла, обгрлила насг, и наиире свого сестру а после н мене полгобила рекавши: „Д мнслимг, Мар '10, да се нећешг лготити , ако твомг стидлБпвомг пастпру еданг сетринскји полгобацг дамг ?"

Тако нсбуде одг могг одлазка нпшта. Сг Емилинимг веселимг и умилнимг шалама повратнмо се ма.то одг пре|)ашн4гг узбуђенп, и вратимо се кг Г. Орнпо, кои узвикне: „Садг текг з~право живимг!" изразг , збогг когг му е Е милјн наравно же^ токо пребацБ1вала. Докг су се они шштг свађали, уклонимг се а за еданг тренутакг, и одтрчпмг у комшилукг кг притажателго оне куће, за кого мн е г. Албертг рекао да е на продаго и кого самБ већг неколико пута пос-ћтто и прегледао. Л бн се са прптнжател^ћмг, кои е незнагну колпчину новаца искао, одавно погодт, само да салБ Марино рЂшеше пре чуо 6 бш , а почемг самБ га еадг 43 0 то е и погодба за часг готова и подписана бБ1 .та ; и тако се вратимг натрагг. Мар1н ми изиђе сг разширенБ1мг рукама на сусретг и запнта зачуђена моимг изненаднммг одлазкомг : „Гди сге бнли?" „Н самк итно," прпшапћемг ши на уво: „едну лепу кућицу са баштомг пуномг наилепшн ружа кугао, кое одг данасг и вама принадлежи. Она радостно поцрвени и новиче: „Гле, купш намг е Динантову кућу!" Садг се кренемо сви задоволБни кг гостилнику. Овде приповедимг госп. Алберту и н^говои сунруги да самБ кућу купјо. Г. Албертг погледа за еданг тренутакг оштро Мар1го. Она полети свомг отцу, а после свошИ матери са неисказанБшг блаженствомг у наручн. Одг овогг дана почео самв бронти мое блажене дане на землБИ. Мар1п е моа жена. Гоетилница у Крансаку усрећила е и Орн1л и мене, и може шштг четворпцу усрећити.

Навметазме ггз-гашвар!« ј Србсвгомњ народу. (Продужеић.) Мн смо напоменули да е Октоихг одг год. 1493. прва друпв у фолјо год. 1494. опетг ту. Ово ће бнти као што кнБига, кон е у Србскимг краевима штампана.—Г. П. I. Ша- Г. Вукг наводи друга половина Октоиха; на кнбизи нестои Фарикг наводи""") два Октоиха штампана еданг у 4 -тинп одг г. гд^ћ е штампана, него се мисли да е у Црнои гори. У 1493. по налогу воиводе Зетскогг ђурћа Црноевића, а . -—— Види Примјери Србско-славенскога језика од Г. Вука 0. ) Види 6ерс1пе1ие (1ег $1ат1зсћеп Зргасће ипЈ БЈ1ега1иг. К. Стр. 10- ц. У Бечу 1857.